Glad za istinom

Ako je neka filmska forma, u eri novih tehnologija i postistine, doživela svoj novi početak, onda je to svakako dokumentarni film. Dokumentaristi danas pribegavaju različitim oblicima filmskog izražavanja, tražeći najbolji način u kome se istraživačko novinarstvo spaja sa estetikom i žanrom filma, kao i klasičnim filmskim jezikom. Nema sumnje da je takvo mnoštvo otvorilo prostor za nove debate i pozvalo znatno više autora na izazov koji dokumentarna forma nudi. Sama činjenica da dokumentarni film doživljava novu ekspanziju, pokrenula je sasvim logično i očekivano čitav niz festivala namenjenih ovim programskim sadržajima, koji ujedno i sučeljavaju različite pristupe dokumentarizmu. Tako se lane jedan posve novi festival dokumentarnog filma upisao na listu onih od kojih se mnogo očekuje. I gotovo da deluje neverovatno da je Al džazira Balkans, dokumentarni film festival ove godine doživeo svoje tek drugo izdanje. Od 20. do 24. septembra, pod sasvim upečatljivim i značenjskim sloganom Change (Promena), u sarajevskom bioskopu Cinema City, tek nadomak samog sedišta ove televizijske kuće u bosanskohercegovačkoj prestonici, festival je u nekoliko programskih celina predstavio nova dokumentarna dela od kojih su mnoga doživela svetsku, regionalnu ili nacionalnu premijeru. Već brendiran latiničkom skraćenicom AJB DOC, festival je visoko podigao letvicu nakon prvog izdanja, kada su se oba prošlogodišnja pobednika našla u kompeticiji za Oskara. Ta činjenica kao predznak kvaliteta, privukla je zavidno veliki broj ne samo filmskih profesionalaca i autora dokumentarnih filmova već i publike, koja je u više navrata do gotovo poslednjeg mesta punila sale multipleksa gde su se programi odvijali. Filmovi, pažljivo raspoređeni po celinama, zauzimali bi po jedan televizijski slot, te je bilo moguće videti apsolutno sva ostvarenja koja je selektorski tim odabrao. A prijavljenih filmova, kako smo saznali, bilo je čak 400 iz više od 20 zemalja širom sveta, što ide u prilog trenutnoj poziciji samog festivala, i njegovom profilisanju u tako kratkom periodu. Ali to i nije veliko iznenađenje. Al džazira Balkans jeste medij koji od početaka prepoznaje dokumentarni film kao temelj svog delovanja i dosad je postigao zavidne rezultate na tom polju, kako veli direktor festivala Edhem Fočo, u svojoj uvodnoj reči. Sasvim sigurno, dokumentarni filmovi predstavljaju jedan od najuzbudljivijih segmenata koji Al džazira nudi, te je festival samo njegov logičan sled. Trenutno, sedište kuće u centru Sarajeva nalazi se na nekoliko spratova, vrlo moderno opremljenih, premda smo tokom ture koju su nam ljubazni domaćini upriličili tokom boravka, od gotovo svakog prisutnog u redakciji čuli informaciju da je u pripremi potpuno nova zgrada, namenjena samo ovoj kući. Sada, prostori deluju „utegnuto“ i funkcionalno. Iako ponekad po programu deluje poput izrazito konzervativnog medija, Al džazira je iznutra studio iz nekog budućeg veka. Ne samo da smo prisustvovali režiranju beogradskog dnevnika iz sarajevskog studija, već su nam demonstrirane mogućnosti robotizovanog studija u kome svu potrebnu tehnologiju pokreće veštačka inteligencija. No vratimo se festivalu i filmovima. Shodno programskom konceptu same kuće, i festival AJB DOC u fokus stavlja ona ostvarenja koja se bave društvenim fenomenima, afirmišući usput njihove stvaraoce. Priče se kreću u širokom rasponu, od izbegličke krize, preko virtualnih prostora i tolerancije u savremenim društvima, do ljudi sa posebnim potrebama. U njima, autori podvlače osnovne ljudske vrednosti, kao što su hrabrost, istina, pravednost... nekada zauzimajući tvrdi politički stav, a ponekad o njima pričaju sa hladne distance. Tri celine bacile su novo svetlo na selektovane naslove. Takmičarski program prikazao je 12 dokumentarnih filmova, koje je ocenjivao kompetentan žiri filmskih znalaca i profesionalaca, dok je netakmičarska selekcija, prigodno naslovljena Last Minute Cinema, emitovala pet najboljih naslova sa minulih evropskih i svetskih festivala. Konačno, sama kuća Al džazira predstavila se sa šest naslova, sveže produciranih, čije televizijsko emitovanje na ovom kanalu tek predstoji. Jedan od filmova koji je izazvao najveću buru i uoči i nakon emitovanja svakako je Pitaj slobodno hrvatskog autora Roberta Tomića Zubera, u kome se iznova pokreće tema vakcinacije kao najveći tabu savremenih društava, posebno na ovim našim prostorima, gde je debata gotovo nemoguća. A nemogućnost da se problem „cijepila“, kako se u Hrvatskoj narodski zove vakcina, iznese u javnost upravo je fokus ovog dokumentarca, u kome se oglašavaju brojne strane u sukobu i potvrđuju zbog čega će pitanje vakcinacije ostati nedozvoljeno. No izgleda da nije bilo boljeg naslova za sam start festivala od sirijsko-britanskog Za Samu rediteljke Vad Al-kateab uz korediteljstvo Edvarda Votsa. Intimno i gotovo epsko putovanje jedne žene kroz ratne godine u matičnoj zemlji, tokom kojih uspeva da postane i majka, dotiče zapanjujuće emocionalne dubine, te ne čudi što je posebno dramatično delovao na projekciji u gradu kao što je Sarajevo, gde su pojedine scene iz okupiranog grada izazivale burne reakcije prisutnih u sali. Još je manje iznenađenje bilo to što je film ove godine osvojio i najviše priznanje AJB DOC festivala. Autorka filma, koja svoju životnu priču priča iz sopstvene pozicije, postavlja jedno potresno egzistencijalno pitanje - da li će joj ćerka ikada oprostiti što ju je rodila u ratnim uslovima. Nema dileme da je Za Samu već u ranim prognozama, u kompeticiji za Oskara. Iako različitih finalnih rezultata, i drugi filmovi u kompeticiji našli su tu svoje zasluženo mesto. Neki od njih bave se fenomenima koje su donele savremene tehnologije, posebno u nekim apartnim delovima sveta. U filmu Sakava (Sakawa) belgijski reditelj Ben Asamoaha odlazi u Ganu gde prati grupaciju mladih bez egzistencijalne bezbednosti, koji kao način življenja prihvataju internet prevaru, u koju uvlače ljude sa imperijalističkog Zapada, onakvog kakvim ga oni zamišljaju. Dakle, ako ste se ikada pitali odakle dolaze svi oni mejlovi u kojima vas obaveštavaju da ste dobili na lutriji ili vam nude posao, film Sakava na jedan otužan način to otkriva. Na suprotnoj strani je film holandskog autora Nika Frejzera Bellingcat: Istina u svetu poluistine koji prati revolucionarni uspon grupe internet istraživača posvećenih razotkrivanju lažnih i nejasnih medijskih priča iz čitavog sveta. NJihova potraga ujedno je i novi vid detekcije: gotovo su neverovatna sredstva kojima se služe da provere koliko su jedan snimak ili jedna vest realni a čemu služe kao lažirane, dok kao film Bellingcat ima gotovo pionirski pristup u osvešćivanju fenomena novog doba. Verovatno najoriginalniji pristup imali su estonski autori Kijur Arma i Ari Matikainen filmom Rodeo: kroćenje divlje zemlje, koji su svoju političku istoriju prikazali u žanru špageti-vesterna, što je rezultiralo jednim gorko-komičnim ostvarenjem. Radikalniji pristup imala je nemačka autorka Katrin Špringer filmom Zakleta devica i devojka, u kome konstruiše priču o susretu znatiželjne devojke sa albanskom virdžinom. Da bi dokazala svoj početni teorijski stav da je za ženu neophodno da postane muškarac u jednom zatvorenom patrijarhalnom društvu kako bi zadobila jednaka prava, autorka insistira na dijalogu i roud-filmu, čime sva dokumentarnost gubi svoju spontanost i autentičnost ali, paradoksalno, ipak uspeva da svoju tezu dokaže tačnom. Različitosti savremenog dokumentarizma i istraživačkog novinarstva bile su u fokusu i jednog od Al džazirinih aduta, njihovog autora Fila Risa, inače revnosnog izdanka Bi-Bi-Sijeve škole, publici poznatog i po filmovima koje je realizovao devedesetih na Balkanu, kao što su Poslednje uporište Srba i Sloba i Mira. U tri odvojene radionice, Ris opisuje upravo različitosti metodologija kojim se pristupa temi, kao i budućnosti istraživačkih formi, koje se u mnogo čemu menjaju razvojem tehnologija ali u svojoj suštini ostaju nepromenjene. Jer koliko god da tehnologije razvijaju ljudsku osvešćenost, one ne ubijaju znatiželju za razotrivanjem i saznanjem. A filmovi prikazani na AJB DOC upravo su to i dokazali. Stoga nema sumnje da je ovo festival koji ćemo tek, u godinama koje slede, sa posebnom pažnjom pratiti.