Veliki i mali

U Jugoslovenskoj kinoteci obeležena je stogodišnjica rođenja (i dve decenije od smrti) reditelja Vladimira Pogačića (1919–1999), direktora Jugoslovenske kinoteke u periodu od 1954. do 1981. godine. Na programu je bio izbor iz njegovog opusa: Priča o fabrici, Nevjera, Anikina vremena, Veliki i mali, Subotom uveče, Pukotina raja, Sam, Karolina Riječka. Pre Drugog svetskog rata, Pogačić je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a posle rata film na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Pored filmova, iza njega su ostale dve važne knjige dnevnika, Imaginarni zapisi i Defintivno, imaginarni zapisi. Donose beleške o radu na setu i predstavljaju dokument o položaju umetnika u posleratnom vremenu. Ponekad prelaze u žive putopise i otkrivaju detalje Pogačićevih pregovora s Krležom i Andrićem o mogućem ekranizovanju njihovih proza. Takođe, sadrže uzbudljive, kratke eseje o umetnosti i pripadaju najboljim domaćim delima ove vrste, pogotovo na stranicama vezanim za putovanje po Španiji. Evo odlomka iz dnevničke beleške, unesene 16. juna 1982: „Pročitao sam u American Filmu odgovor Frenka Kapre u anketi Nekad i sada Holivuda: `LJudi koji su nekad dolazili u studije bili su šoumeni. Oni su voleli svoj posao, on im je bio neophodan, oni su rasli s njim. LJudi koji to danas rade samo gledaju kako da zarade novac. Sve je postalo finansijska transakcija.` Dobri stari Kapra. Sećam ga se kad je bio u Beogradu pedesetih godina. Malen, jedva nešto viši od 160 santimetara, tamne puti pravog Sicilijanca, okruglih, toplih očiju. Ručali smo zajedno kod `Ace devetke` u Košutnjaku (posle obilaska Filmskog grada) i ja sam govorio o filmu, a on me je, početnika, slušao kao da stvari koje govorim čuje prvi puta. Šta li je mislio o mojim naklapanjima čovek koji je snimio Gospodin Smit ide u Vašington i kome sam zamerao, u formi pitanja, nasilni, isforsirni, nalik na deus ex machina srećni kraj filma? Potapšao me je po ramenu i uz blag osmeh mi rekao: `Videćete!` I zaista, danas znam, video sam.“