Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   12.11.2019. 11:10
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Кад је тешко - Бабић

Ствар је крајње прозаична: Зоран Бабић васкрсава као негативна медијска мета да одвуче пажњу јавности са тема које су за ову власт крајње непријатне

Омиљена реченица председника Србије, у комуникацији са опозицијом или критичарима његове политике и кадрова, могла би да се парафразира: Неће ова власт да буде ничији џак за ударање!

И збиља, „ударци“ јавне осуде још увек се успешно одбијају о носиоце власти јер је председник подигао чврст бедем који несавладиво раздваја њихове поступке и одговорност. Видели смо то још онда, у афери хеликоптер, па након акције фантома у Савамали, па у току актуелне реконструкције реконструисаних реконструкција у Београду, чардака на Копаонику који је чвршћи од закона, лажних доктората и сумњивих диплома, џипова без регистарских ознака који сеју страх у време локалних избора, послова чији су ефекти у опису посла тужилаштва и полиције... И шта год да протагонисти Вучићеве политике ураде - то је у реду! Јер, он је ту да их безусловно брани. И он ће, упркос лако доказивим чињеницама и истини, да их заштити: Не дам Лончара! Не дам Малог! Не дам Гашића! Не дам Стефановића, Не дам Весића! Не дам чак ни Симоновића, ни Јутку....

Председник је одавно једини и неприкосновени арбитар у ономе што је искључиви посао институција, које је у међувремену, да му не сметају, укинуо или обесмислио. Зато за не(дела) српских функционера, док су лојални и послушни, никаква препрека нису закони, ни право, ни правда, а камоли моралне норме или етички принципи.

Ипак, има један функционер власти који је баш погодан кад председнику затреба тај боксерски реквизит - џак за ударање и вежбање кондиције отпора према одговорности. Нарочито у недељама у којима се толико намноже афере његових сарадника да нема довољно чепова којима би запушио све рупе. А скандали су тако сурово очигледни да прете да кроз оно мало непокорених медија стигну и до његових потенцијалних бирача, што треба спречити по сваку цену.

Зато кад год је председнику тешко, ту је Зоран Бабић! Ем се сам намешта, ем не пружа отпор. И никад се не буни, лако подноси ударце јер зна да после њих фактички нема никаквих последица. А и да их има, опет би рекао да се председнику диви и физички и ментално. Такав је то човек. Идеално типска фигура политичког полтрона. И зато узоран реквизит за популистичку представу о скромном председнику: „Колико сам ти пута, Бабићу, рекао, што идеш у елитна летовалишта на Хвару, Брионима… Шта радиш на Брионима? Има друг кућу - нађи друга у Сопоту, а не на Брионима, јер наш народ нема другове на Брионима”. Или о саосећајном, праведном и хуманом председнику: „Не разумем Бабића који није могао да оде до породице Станике Глигоријевић (која је погинула на наплатној рампи у Дољевцу), већ је саучешће само изјавио телефоном. Стигао је да оде у Грчку, Брионе и Минхен, а није у Књажевац”. Рекао је то Вучић у јутарњем програму своје омиљене телевизије, а потом су ти његови цитати, уз коментаре који потенцирају згражавање над бахатошћу мангупа из сопствених редова, на маргину медијске и јавне пажње бацили друга питања: како се то, осам месеци после несреће, Вучић сетио да обиђе породицу Глигоријевић, зашто то није урадио пре месец дана кад је тим истим путем прошао за Књажевац? А још важније, одакле њему снимци несреће? И по ком закону их он селективно нуди на увид, а у ствари спречава да се јавним учини кључни доказ.

Ствар је, међутим, крајње прозаична: Зоран Бабић васкрсава као негативна медијска мета да одвуче пажњу јавности са тема које су за ову власт непријатне: кад постаје јасно да студенти не одустају од запоседања Ректората. Кад цементирају свој захтев за јавном осудом упада присталица СНС у просторије Универзитета и траже одговор ко их је послао. И кад политичке дисквалификације власти којима су изложени, не могу да замагле да се студенти буне против рушења угледа Универзитета који није у стању да донесе коначни суд о докторату министра финансија Синише Малог. Односно, епизода са Бабићем је требало да скрене фокус јавне пажње кад хаковање страних сајтова не успева да заустави питања о улози оца министра полиције Бранка Стефановића, који је преко ноћи постао привилеговани посредник у пословима трговине оружјем које је завршило у рукама исламистичких група у Јемену.

Одговорност је сасвим непозната реч за актуелни режим. Зато председникове најаве кадровских проветравања могу да обрадују само још оне много наивне гласаче.



Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Драган Марковић Палма лидер странке Јединствена Србија

За мене је пољопривредни произвођач господин. Они морају да имају тоалете. Где ће у тоалет када је кукуруз мали?

Прочитајте све мисли
bg