Košarkaš i papa

Jedan moj rođak, vatreni navijač „Partizana“, pita me da li sam čuo za novog igrača koji iz Belorusije dolazi u košarkaški tim „crno-belih“. – U novinama – kaže on – piše da se zove Artsjom Parahuski, tako ga zovu i na televiziji, što mi malo čudno zvuči. Da li se zaista tako izgovara? Avaj, ja o beloruskom jeziku ne znam ništa. Da potražim pomoć od kolega sa slavistike na mom bivšem fakultetu – teško, jer ne verujem da se oni zanimaju za inostranu košarku. Srećom, tu je „Gugl“ s vestima na srpskom, ruskom i engleskom, čak daju i izgovor u zagradi, pa sam brzo utvrdio da dotičnog na ruskom zovu Artjom Parahovski(j), a u originalu je Arcjom Parahouski (pišem fonetski, bez beloruskih slova kojih nema ni na mom kompjuteru ni u štampariji). Ono „Artsjom“ u našoj štampi očigledno je posledica prepisivanja sa engleskog, koji nema glasa „c“ pa ga zamenjuje sa ts, a diftong „ou“ odgovara ruskom „ov“ i izgovara se kako se piše, ne „u“. Da sad pređemo na jednu važniju ličnost. Za sadašnjeg papu već sam pisao da ga na srpskom treba zvati Franja, ne Franjo. Jeste da je to ime katoličkog sveca i da u srpskom ne postoji, ali poslednjeg austrijskog cara Hrvati su uvek zvali Franjo Josip a mi Franja Josif, baš kao što i druga dvosložna imena imaju završetak -o u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori (Pero, Tomo, Stevo, Jovo, Ivo, Mišo, Kićo, Vlado itd.) a kod nas -a (Pera, Toma, Steva itd.). U poslednje vreme, međutim, kod nas sve češće govore o „papi Francisku“, možda po ugledu na američki grad nazvan po istom svecu, o kome smo počeli da govorimo u davno doba kada su sve strane reči kod nas bile pod uticajem nemačkog, a engleski i španski gotovo niko nije znao. Papska imena su u originalu na latinskom (u ovom slučaju Franciscus), a izvan Vatikana se uvek prevode na jezik dotične zemlje. Zato se i papa Ioannes Paulus kod nas zvao Jovan Pavle (kod Hrvata Ivan Pavao), papa Benedictus za nas je bio Benedikt, papa Pius – Pije i tako dalje. Ako naspram imena sveca iz Asizija nema nikakvog srpskog imena, ostaje nam jedino da uzmemo hrvatski oblik i prilagodimo ga srpskim pravilima. Takav zaključak daje i profesor Darko Tanasković, koji je o ovom pitanju nedavno govorio na televiziji.