Odlično projektovali i budućnost preduzeća

Decenijama se Centroprojekt svrstavao među najbolje projektantske kuće u Srbiji i regionu. Imao je stručnjake za sve oblasti koji su znali da odgovore na najkomplikovanije zahteve investitora. Osnovan je 1950. godine Ukazom predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita kao centralna uprava vojne industrije. Prvih dvadeset godina posle rata, radili su sve što je vezano za vojnu industriju kao jedinstvena firma. Kako su se u državi menjali organizacioni oblici u preduzećima, tako je Centroprojekt organizovan po tadašnjim zakonima. Podeljen je u nekoliko OOUR-a i svi su bili vezani za vojnu industriju. Zatim su OOUR-i ukinuti i svaki je registrovan kao samostalno preduzeće, ali je nastavljena međusobna saradnja. Kada je došlo vreme privatizacije situacija se malo promenila, a smanjena je potreba za međusobnom saradnjom, iako su svi bili u istoj zgradi, osim Stambeno-poslovne zadruge - SPZ. Dugi niz godina sva samostalna preduzeća pod imenom Centroprojekt bavila su se projektovanjem. Nepovoljna dešavanja u bivšoj državi učinila su da, kao i mnoga značajna preduzeća u Srbiji, Centroprojekt smanji broj zaposlenih zbog nedostatka posla. Grupa inženjera projektanata, koji su kao tim radili na mnogim projektima udružila se i 2005. godine, kupili akcije Centroprojekta d. o. o, rešeni da pokrenu aktivnosti i povrate dobar imidž koji je Centroprojekt nekada imao. Tih godina to je bio riskantan potez, jer je trebalo krenuti od nule, a investitora niotkud. Mukotrpne godine su prolazile, ali stručnost i upornost su učinile da je Centroprojekt d. o. o. ne samo povratio ugled „starog“ slavnog preduzeća, već je na putu da bude i bolji, a tu konstataciju potvrđuju veliki reprezentativni objekti, u Srbiji i Republici Srpskoj, s njihovim potpisom. O Centroprojektu danas za NIN pričaju trojica od ukupno 27 suvlasnika te kompanije, Milomir Živanović, Milan Đidara, ujedno i direktor preduzeća i Dragutin Pihler, pomoćnik direktora za investicije i razvoj. Šta je bilo presudno u odluci da kupite Centroprojekt d. o. o, u vreme kada u Srbiji nije bilo mnogo investicionih aktivnosti? Milomir Živanović: Oformili smo multidisciplinarni tim inženjera, čija je stručnost potvrđena projektima koji stoje iza njih, a i dugogodišnji smo dobri saradnici iz bivšeg Centroprojekta. Sada smo vlasnici. Za razliku od prethodnog perioda, kada smo tek privatizovali Centroprojekt, kada je bilo teško naći posao za nas, danas je situacija drugačija. Investitori, zahvaljujući dobrim informacijama o našim projektima, koje smo radili i koje sada radimo, sve češće se opredeljuju za nas tako da imamo stalno posla, čak nekad i preko raspoloživih kapaciteta. Ono što bi omogućilo da prihvatimo više posla jesu novi kadrovi. Nažalost, u poslednjih dvadesetak godina nema dovoljno stručnog kadra, pogotovo u građevinarstvu, nema srednje generacije. Da bi se mladi posle završenog fakulteta osposobili za dobrog inženjera, treba dosta vremena i iskustva za samostalno projektovanje. Očigledno je da, ipak, uspevate kvalitetno da završite velike projekte s kadrovima koje imate? Milomir Živanović: U Centroprojektu d. o. o više od 90 odsto zaposlenih čine inženjeri-projektanti, sa iskustvom u uspešnom projektovanju veoma značajnih objekata u Srbiji, Rusiji, ...... Investitori iz Srbije i Republike Srpske sve više nas angažuju, jer kao garanciju da će uz kvalitet biti poštovani i zadati rokovi, kao garancija iza nas stoje mnogobrojni projektovani objekti, između ostalih, nedavno otvoren veliki tržni centar u Banjaluci. Dragutin Pihler je, takođe, suvlasnik, a ujedno i pomoćnik direktora za investicije i razvoj. U Centroprojektu je od 2009. godine i najveći deo radio je u predstavništvu u Rusiji, na izradi projektne dokumentacije. Zašto sada više radite za domaće tržište i tržište u regionu, a manje u Rusiji? Dragutin Pihler: Tih godina bili su dobri uslovi i mnogo posla, 80 posto posla imali smo na ruskom tržištu, a 20 procenata na domaćem. Međutim, 2014. godine situacija se drastično promenila, kao posledica devalvacije ruske valute. Vrednost rublje je skoro prepolovljena. Zbog toga smo, jednostavno, bili cenovno nekonkurentni. Tada smo se preorijentisali na domaće tržište. Na našu sreću, od te godine se u Srbiji pokrenula izgradnja. Sada skoro 95 posto radimo domaće projekte. Naravno da mi rusko tržište nismo potpuno napustili. I dalje imamo kontakte i prisutni smo tamo, ali u manjem obimu, jer nam se mnogo više isplati da radimo za domaće tržište. Koliko su vam investitori verovali da ćete uraditi vrlo kvalitetne projekte u roku, da li je bilo podozrenja u pregovorima? Dragutin Pihler: Iako se znalo za Centroprojekt, morali smo se svima dokazati, sada kao samostalno preduzeće, i uspostaviti nove kontakte. Imali smo sreće da su to ozbiljni i korektni investitori. U početku nije bilo lako, ali smo uspevali zahvaljujući dobrom timu koji imamo. Zadovoljni smo jer imamo dosta posla. Projektovanje je složeno u smislu da svaku poziciju treba, bez obzira na to koliko je dobar arhitekta, konstruktivac, inženjer mašinac, on sam ne može da završi posao. Mora da ima ekipu oko sebe koja se dugo poznaje i radi zajedno, da se razmenjuje i da razumeju podatke . Mi imamo takvu ekipu, jer samo tako može da se završi kvalitetan projekat, i što je najvažnije, na vreme. Projektovanje ima smisla samo ako se završi na vreme. Ako se oduži izrada projektne dokumentacije, sva dobit se, na ovaj ili onaj način, izgubi. Moraju se poštovati ugovoreni rokovi, s tim što se podrazumeva da se kvalitet ni po koju cenu ne sme dovesti u pitanje. Problem, poslednjih godina, kod nas i u okruženju, jeste da ljudi za boljom zaradom odlaze iz zemlje, da li i vi imate poteškoća s kadrovima? Milan Đidara: Naša je sreća da smo sačuvali ključne projektante starije generacije koji su napravili kombinaciju sa mladim kolegama, za koje imamo stalno otvoren konkurs. Upravo se te mlade kolege uz starije obučavaju i stiču iskustvo. Imamo i stalne spoljne saradnike koji su s nama, iz projekta u projekat, deset godina. Dešava se da imamo i po četiri projekta koja se paralelno grade i praktično paralelno završavamo projektnu dokumentaciju za izvođenje. Sve probleme, ukoliko se jave, rešava naš tim zajedno s investitorom. Pošto imamo dosta projektantskog nadzora, to podrazumeva svakodnevno prisustvo na gradilištu, svakodnevni kontakt s podizvođačem i investitorom. Nikada se nije desilo da nam investitor prekine projekat. Sve projekte koje smo počeli, na zadovoljstvo nas i investitora, doveli smo do kraja. Sada imamo istog investitora koji s nama ima po dva ili tri tekuća ozbiljna projekta i po veličini i po obimu. To znači da se zajednički rad obavlja na obostrano zadovoljstvo. S obzirom na to da je 2019. godina na izmaku, da li očekujete da ćete je završiti s pozitivnim rezultatom? Milan Đidara: Bez obzira na to što se završni račun pravi na kraju kalendarske godine, kod nas je merilo početak i kraj posla. Što se tiče finansija, pozitivno poslujemo, nikome ništa ne dugujemo i tako će se završiti i ova 2019. godina. Iza nas stoje objekti koji nas prezentuju i na osnovu njih investitori nas sada nalaze i dolaze kod nas. Završili smo projekat i već se radi druga faza logističkog centra za Sport Vižn, kompaniju sportske opreme. To je veliki distributivni centar za skladištenje, ne samo za Srbiju, već za region. U Šimanovcima, takođe, radimo objekat za štampariju Publikum iz Beograda. Za Imlek radimo tri projekta, kao i projektantski nadzor. Garaža Obilićev venac je proglašena najbolje rekonstruisanom garažom u Evropi od strane Evropske parking asocijacije, a stručni nadzor je radio Građevinski fakultet iz Beograda, u saradnji sa inženjerima za instalacije Centroprojekta. Pored velikog šoping-mola u Banjaluci, koji već radi, isti takav projekat, bez podzemne garaže, od 37.000 kvadratnih metara, radimo i u Nišu. Već je izdata građevinska dozvola, sada se radi projekat izvođenja, kako bi izgradnja mogla uskoro da počne. Radimo ozbiljan projekat, u kompleksu Beograd na vodi, to je veliki hotel sa apartmanima. Tu projektujemo sve osim arhitekture. Dosta sarađujemo s profesorima Građevinskog fakulteta u Beogradu, s njima smo završili tehničku kontrolu kule Beograda na vodi. Građevinski fakultet je radio tehničku kontrolu konstrukcije, a sve ostalo, arhitekturu i instalacije, radili smo mi. U Knez Mihailovoj ulici u Beogradu radimo na projektu hotela, na prvom i drugom spratu su lokali, a na višim spratovima je hotelski prostor. Da li, ipak, kod vas postoji bojazan da će vas jednog dana naše velike projektantske kuće „potopiti“? Milan Đidara: Ne, ali mi je žao što neke velike firme, poznate po radovima u celom svetu, imaju probleme i polako se gase. Mi imamo sedam projekata koji su u toku. Investitori nam se sami javljaju na osnovu poslova koje smo kvalitetno uradili. To nas preporučuje, a ujedno je i garancija za dugotrajnu stabilnost Centroprojekta d. o. o.