Beograd blizu Kurtija

Oduvek smo smatrali da najpre treba da se promeni kurs naše države (Kosova), a to se odnosi pre svega na svršetak neoliberalne privatizacije u ekonomiji i neprincipijelnog dijaloga sa Srbijom u politici. S jedne strane, gubili smo našu javnu imovinu, prirodno bogatstvo i budžet države, a s druge strane institucionalni i teritorijalni integritet. Ovako je Aljbin Kurti opisao deo svojih zahteva za postizanje koalicionog sporazuma 2014. Lider Pokreta Samoopredeljenje, koji je na izborima te godine izbio na treće mesto, služio se radikalnim metodama političke borbe - bacao je i suzavac na kolege poslanike - i tada je zbog toga, iako jezičak na vagi, svima bio nepoželjan partner. I Zapadu, i Srpskoj listi, koja je podržala najpre vladu Ise Mustafe, a potom Ramuša Haradinaja. Nakon još dva izborna ciklusa, Kurti je dobio priliku da svoje zahteve pretvori u ciljeve i dela, a od svega što je tada kazao u intervjuu za NIN, revidirao je jedino svoj odnos prema SL, za koju ni u kampanji pred izbore 6. oktobra, ni u izjavama nakon izbora nije ponovio da ne želi da sarađuje. Možda i zato što je bilo jasno da će SL pobediti u srpskim sredinama i da će, bez bar jednog poslanika sa drugih srpskih lista, biti nemoguće ignorisati je. Prema preliminarnim rezultatima, uz najveći odziv otkad Srbi učestvuju na kosovskim izborima 2013, SL je osvojila 97,8 odsto ili oko 53.000 glasova i svih deset garantovanih mandata u kosovskoj skupštini, dok su ostale partije Srba - SLS, PKS i Koalicija Sloboda - osvojile po manje od jednog procenta. To znači da iz redova SL budući premijer Kosova mora da predloži jednog ministra i tri zamenika, ako formira vladu koja ima manje od 12 ministarstava. U većoj vladi, raste i broj srpskih predstavnika. Kurti, koji je važio za lidera koga Zapad čuva za bolje dane, za vreme nakon teških odluka (rezervisane za ucenjene zločinima, Tačija i Haradinaja) je malo pre tog roka osvojio 25,6 odsto glasova, za procenat više od Demokratskog saveza Kosova. Demokratska partija Kosova doskorašnjeg predsednika skupštine Kadrija Veseljija (i Hašima Tačija) osvojila je 21,7 odsto i već objavila odlazak u opoziciju, a to isto, osim ako se dve najjače stranke ne dogovore, sleduje Koaliciji Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske partije, koja je pala na 11,5 odsto glasova. Najverovatniji budući premijer Kosova, sve u svemu, a tako i budući pregovarač u dijalogu sa Beogradom (Kurti nije priznavao Briselski sporazum, ali je zahtevao da učestvuje u razgovorima) i pre pet godina je kazao da se protivi „bezuslovnim razgovorima o unutrašnjim stvarima Kosova, u kojima su stvari postavljene kao da Kosovo duguje Srbiji, a ne obrnuto“. Uslov za dogovor bio je, po njemu, „da Srbija prizna nezavisnost i suoči se sa svojom zločinačkom prošlošću“, a u formiranju ZSO, što je najveći zahtev SL danas, video je „velikosrpski“ pokušaj da se stvori Republika Srpska. Kurti - svojevremeno laureat nagrade za toleranciju Naše Borbe proveo je dve godine i sedam meseci u zatvoru u Požarevcu, jer je osuđen kao terorista, a amnestiran je odlukom predsednika SRJ Vojislava Koštunice - često pominje da ga u zatvoru nije držao samo režim Slobodana Miloševića, nego i Ivice Dačića i Aleksandra Vučića i insistira da se razgovori vode sa kosovskim Srbima, a ne sa Beogradom. O njegovoj budućoj ulozi, bilo kao premijera ili najvažnijeg koalicionog partnera u vlasti, ali pre svega pregovarača najviše govori predizborna podrška predstavnika vladajuće koalicije u Nemačkoj, koja se, kao i Kurti, protivi promeni granica. NJegovi nepromenjeni stavovi ni srpskoj javnosti više nisu nepodnošljivo radikalni, uzgred, jer se tako menjala pozicija Beograda, koja se, naročito stavom - dajte nam makar nešto - već približila Kurtiju i budućim razgovorima.