Mali Tramp za srpsko-albanski spor

Američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, koga je Bela kuća predložila za specijalnog izaslanika u pregovorima Srbije i Kosova, zovu „mali Tramp“, a njegovo napredovanje u karijeri američki Atlantik ironično ocenjuje kao najbolji opis stanja američke diplomatije u Trampovo vreme. Ričard Grenel je čovek od poverenja američkog predsednika Donalda Trampa. Na svom tviter-profilu piše da je „nesavršeni sledbenik Isusa“. Republikanac i deklarisani homoseksualac. Završio je studije javne administracije na hrišćanskom univerzitetu Evanđel, a magistrirao u istoj oblasti na Harvardu. Sarađivao je sa republikanskim kandidatima u predsedničkim kampanjama. DŽordž Buš ga je 2001. postavio za portparola predstavnika SAD u UN gde je „nadživeo“ četiri ambasadora. Posle UN ulazi u privatni biznis, osniva konsultantsku kuću Kapitol medija partners i postaje savetnik za komunikacije zvaničnicima na svim nivoima vlasti. Poput drugih republikanaca, i Grenel je analitičar na Foks njuzu, gde i dalje komentariše aktuelna zbivanja, uprkos diplomatskoj poziciji. Bez ikakvog neposrednog diplomatskog iskustva, odlukom Donalda Trampa, postaje američki ambasador u najmoćnijoj evropskoj zemlji u maju 2018. U Nemačkoj je začas iznervirao domaćine time što im je sugerisao da prekinu poslovanje sa Iranom, kritikovao njihov vojni budžet i preispitivao partnerstvo sa SAD. Nemački opozicionari tražili su da se Grenel protera, jer se ponaša kao „okupacioni komesar“. Ambasador SAD smatra da samo govori „bez dlake na jeziku“. Osim domaćina, Grenel je iznervirao i magazin Špigl, koji o njemu piše kao „narcisu i nadobudnom čoveku koji reaguje agresivno i ne ume da podnese kritiku“. Izvori Špigla tvrde i da je njegovo znanje o Nemačkoj i Evropi veoma površno, te da ga nemačka kancelarka Angela Merkel izbegava kad god može. Zbog konfrontirajućeg stila i česte upotrebe Tvitera, američki Atlantik ga je prozvao „najtrampovskijim američkim ambasadorom“, a evropski Politiko „antidiplomatom“. U trampovski manir uklapa se i njegov intervju za kontroverzni, ekstremno desničarski portal Brajtbart (čiji je direktor bio Trampov bivši bliski saradnik Stiv Benon) u kojem, iz Nemačke, poručuje da „želi da ohrabri evropske desničare i konzervativce“ i da je veliki fan austrijskog kancelara Sebastijana Kurca. Bela kuća je lojalnom ambasadoru namerila još jednu funkciju – specijalnog izaslanika u pregovorima Beograda i Prištine. Oni koji u Vašingtonu proučavaju Balkan pitaju se zašto baš Grenel, koji se nije bavio regionom i zašto baš sada, kada je nedavno iskusni diplomata Metju Palmer imenovan za specijalnog predstavnika državnog sekretara za Balkan. Nezvanično se mogla čuti i teorija o „igri prestola“ između Stejt departmenta i Bele kuće koja je, za vreme DŽona Boltona, često preuzimala vođstvo u spoljnoj politici. Ričard Grenel važi za bliskog Boltonovog saradnika, a pominjan je i kao Boltonov naslednik u Beloj kući. Zvanično, sukoba nema. U Beloj kući je za Glas Amerike rečeno da je „predsednik imenovao Grenela jer ima ogromno poverenje u njega“ i da to odražava Trampovu posvećenost postizanju sporazuma Srbije i Kosova. Iz Stejt departmenta je saopšteno da će Grenel i Palmer sarađivati. Američki eksperti za Balkan se pitaju i koliko Ričard Grenel zna o problemu Kosova i da li će, uzimajući u obzir odnos sa nemačkom vladom, uspeti da približi stavove Nemačke i SAD o eventualnoj razmeni teritorija. U aprilu ove godine, Grenel se u Berlinu sastao sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem. Vašington post piše da su se njih dvojica videla i u decembru 2018, nekoliko dana pošto su Hašimu Tačiju i Aleksandru Vučiću stigla pisma, u kojima se iskazuje spremnost SAD da pomognu u postizanju sporazuma. Da bi stupio na dužnost specijalnog izaslanika Bele kuće, Ričarda Grenela tek treba da potvrdi američki Senat. Ali, s obzirom na aktuelnu žestoku borbu demokrata i republikanaca oko opoziva predsednika Trampa, i ta, inače protokolarna, stvar može da bude neizvesna.