Jahta ujedinjenja

Šta se b’jeli u vodi zelenoj? Al’ je taksa, al’ je kontramera? Da je taksa, već bi je smanjili, kontrameru davno ukinuli. Nit’ je taksa, nit’ je kontramera nego jahta puna raznih aga, Pacolija, Milana, Gorana. Ašta su uopšte te kosovske age radile na luksuznoj jahti usidrenoj u Budvi? Pa, izgleda da su pregovarali, a o čemu bi drugo - o vlasti. Dok funkcioneri i lojalni mediji zvanično svakodnevno zamajavaju narod o tenzijama između Prištine i Beograda, šalju jedni drugima patriotske vozove i patrole i propovedaju o ratu koji samo što nije počeo, nezvanično se baškare na jahtama, pijuckaju pićenca i opušteno ćaskaju o raspodeli najslađeg kolača - reform torte na balkanski način. Kada je fotografija događaja dospela u javnost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić upitao je sada već svoje standardno: „Pa šta?“, što mu je u poslednje vreme postao svojevrsni uslovni refleks, gotovo kao Goranu Vesiću pominjanje Đilasa kada čuje ključne reči kao što su... pa bilo koje reči. U svakom slučaju, Vučiću nije bilo sporno to što su se gradonačelnik Severne Kosovske Mitrovice Goran Rakić, predsednik Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli i ozloglašeni biznismen Milan Radoičić sastali, već to što su se sastali na jahti. Javno jako skromnom predsedniku Srbije smetalo je to što je sastanak, eto, bio razmetljiv, što nije bio održan recimo u nekoj skromnoj kafani, u Sopotu na primer, uz tursku kafu i eventualno kiselu vodu. Ali jedna flaša za ceo sto. Goran Rakić i Milan Radoičić nisu imali komentar, a sa druge strane, iz Pacolijevog kabineta nisu imali zamerke na jahtu. Bilo bi pomalo i apsurdno da milioner ima nešto protiv jahti i luksuza, pa su samo saopštili da su u pitanju bili politički dogovori o koaliciji i da u tome nema ničeg čudnog. Kosovo je oduvek važilo za maltene mitološki pojam, nešto čiji je značaj velik do nepojmljivosti, nešto što prevazilazi okvire geografije i istorije i postaje filozofsko pitanje. Mnogi su, bar kako su tvrdili, bili spremni da žrtvuju i čitavu Srbiju za Kosovo, jer Kosovo bez Srbije nekako i može da postoji, ali Srbija bez Kosova valjda nikako ne može. Izgleda da je mitologija Kosova toliko porasla da samo retki među nama mogu stvari da sagledaju realno. Dok nama običnim smrtnicima izgleda prilično čudno da se ljudi koji de facto odlučuju o sudbini Kosova tajno sastaju po nekakvim jahtama, Vučić i Pacoli u tome ne vide ništa neobično. Dok se javno međusobno optužuju za najcrnje stvari i huškaju svoje narode jedne protiv drugih, privatno se lepo druže i uvažavaju. Možda su čak i na tom sastanku na jahti pričali kako još mogu da zamajavaju svoje građane, možda je pao neki plodan brejnstorming koji je izrodio gomilu sjajnih ideja za manipulaciju i možda mi sve to samo ne razumemo jer nismo u stanju da shvatimo veličinu i značaj kosovske mitologije. Možda je sve to u stvari sasvim normalno i uobičajeno. A možda i nije. Možda se samo dobro sprdaju sa nama. I ne zanimaju ih ni Kosovo, ni Srbija, već samo jahte.