S crticom ili bez nje

„Za prvi trofej u sezoni boriće se večeras košarkaši Partizana i Cedevita Olimpije.“ Tim rečima počinje izveštaj iz nekog lista, koji mi je poslao čitalac Ratko Stanić. On napominje da su se zagrebačka Cedevita i ljubljanska Olimpija ujedinile u jedan klub, pod nazivom Cedevita Olimpija. Treba li između ta dva imena pisati crticu, pita on? Ja košarku slabo pratim, ali moram priznati da mi spajanje dva kluba iz dve države u jedan deluje zaista neobično. Pravopis u članu 161 (o crtici) i u poglavlju „Spojeno i odvojeno pisanje reči“ navodi primere kao Šar-planina, Tuluz-Lotrek, Cincar-Marković, Šlezvig-Holštajn, gde je prvi deo nepromenljiv (Šar-planina, na Šar-planini itd.), ali i neke s promenljivim prvim delom, kao Saltikov-Ščedrin, Rimski-Korsakov, genitiv Saltikova-Ščedrina, Rimskog-Korsakova. Predviđa čak i „primaknutu crtu“, koja je duža od crtice, ali za razliku od odmaknute crte (u primerima kao „još smo dužni – ti oduži“) nije odvojena belinama, a upotrebljava se u spojevima kao „utakmica Zvezda–Partizan“, „rat 1941–1945“ i drugima koji su navedeni u članu 160. Da li će u novom imenu kluba prva reč biti promenljiva, pokazaće novinarska praksa, ali mi se čini prirodnije govoriti o „Cedeviti Olimpiji“ nego o „Cedevita-Olimpiji“, što deluje kao da je u pitanju nova verzija Olimpije, samo s dodatkom vitamina. Još jedno slično pitanje od istog čitaoca: da li se imena napitaka kao koka-kola, pepsi-kola pišu s crticom? Pravopis nas tu spremno dočekuje, jer u rečniku piše „koka-kola (piće); Koka-Kola (Coca-Cola), kompanija“. Isto, naravno, važi i za „pepsi“. Evo i nečega što se tiče interpunkcije. Drugog oktobra, kad su mnogi listovi pisali o haosu koji u Beogradu prave taksisti, jedan ugledni list napisao je da „taksisti... tvrde da im je ’žao neprilika u koje građani upadaju zbog njihovog izražavanja nezadovoljstva’. Ali, napominju, da je to jedini način.“ Ovakve suvišne zapete često se javljaju u našoj dnevnoj štampi, jer autori ne prave razliku između direktnog i indirektnog govora. Da je cela izjava taksista data kao citat, onda bi reč „napominju“, koja pripada piscu teksta, prekinula navodnike i bila ograđena zapetama: „Taksisti tvrde da im je žao...ali“, napominju, „to je jedini način“. Ovako, upotrebljena je zapeta između glagola govorenja (napominju) i veznika da, za šta se u osnovnoj školi dobija „kec“.