Ukinuću takse

Lideru Pokreta Samoopredeljenje uvek je polazilo za rukom da raslojava mišljenja Srba o njemu. Dok mu je Naša Borba dodeljivala nagradu za toleranciju, o kojoj je on sam NIN-u 2014. godine rekao da „tolerancija kao pojam znači da one koje ne tretiraš ravnopravno i ne priznaješ im slobodu, u zamenu tolerišeš“, jugoslovenski sud je proglašavao teroristom. Danas Aljbin Kurti, pobednik kosovskih parlamentarnih izbora, odbija da prizna da je Srpska lista pobednik u srpskim sredinama i obećava da će vladu formirati sa Nenadom Rašićem ili Slobodanom Petrovićem, predstavnicima Srba koji nisu osvojili nijedan mandat. Odnosno, koji do mandata mogu doći isključivo ako skoro svi glasovi dopremljeni iz Srbije, čije je brojanje prekinuto navodnim trovanjem članova CIK-a u neposrednom dodiru sa listićima, budu glasovi za jednog od njih dvojice. A to bi bila farsa prevelika čak i za mozgove koje su smislili da - šta god su hteli - postignu navodnim širenjem alergene supstance iz biračke kutije koja je prošle nedelje u Prištinu stigla sa glasovima iz centralne Srbije. Ovaj scenario neumitno je podsetio na događaj iz 1990. godine, koji bi danas mogao da se upiše u listu preteča lažnih vesti, po načinu proizvodnje, a i po posledicama koje je izazvao, kada su samo albanska deca iz multietničkih sredina masovno dovođena u bolnice radi navodnog trovanja u školama, a koje potom nikada nije utvrđeno. I ovoga puta „alergijske reakcije“ su imali samo članovi komisije albanske nacionalnosti, Srbi su udaljeni pod prismotrom, a sortiranje oko 3.400 glasova je zaustavljeno do završetka istrage. Reakcije srpske javnosti, međutim, ponovo su podeljene u spektru krajnosti - od onih koji veruju da je i to Vučićeva kalkulacija da olakša svoju pregovaračku poziciju do onih koji se podsmehuju nedostatku kreativnosti kod kosovskih Albanaca. SL je za sada, naime, osvojila 6,61 posto ili 52.620 glasova, SLS 1.910 glasova, odnosno 0,24 posto, Partija kosovskih Srba 790, to jest 0,1 posto i Koalicija Sloboda svega 719, odnosno 0,09 posto. Ukoliko, nakon što se farsa smiri rezultat glasanja promeni raspored poslaničkih mandata i SL izgubi jedan od deset, za Aljbina Kurtija barem jednako teška pozicija bilo bi priznavanje takvih rezultata s obzirom na principe za koje se i u intervjuu pred vama zalaže - demokratiju i slobodu bez pritiska. Trenutno najtraženiji političar na Kosovu sastajao se prethodnih dana sa brojnim zapadnim zvaničnicima, sa misijom u Prištini, predstavnicima Srba, koje on kao takve priznaje, potencijalnim koalicionim partnerima - Demokratskim savezom Kosova s kojim, na osnovu 95 odsto pregledanih glasova, može da napravi skupštinsku većinu (Samoopredeljenje je osvojilo 25,49 posto, a DSK 24,82). Zbog te zauzetosti je i ovaj intervju rađen u pisanoj formi. I na srpskom jeziku, na čemu insistira Aljbin Kurti. Iznenađujući izričitim stavom o SL, Kurti je podgrejao sumnje da je i sam iznenađen izbornim rezultatom i da zapravo ne želi da preuzme dužnost mandatara. Jer je, minimalno, kada se kandidovao na izborima znao da se u okviru kosovskog ustava u vladi podrazumeva učešće one stranke Srba koja na izborima osvoji najviše glasova, možda čak i svih deset mandata, što je bio slučaj sa SL. Ako danas kažete da nećete sarađivati sa SL, a to je jedino moguće ustavno rešenje, da li to znači da ste bliži novim izborima nego formiranju vlade - prvo je stoga pitanje za ovog dugogodišnjeg opozicionara s konstantnim rastom rejtinga. „Ustav Kosova predviđa da se za ministre u vladi iz redova manjina dobije odobrenje od predstavnika te manjine u skupštini, što u ovom slučaju može biti Srpska lista, ali to ne mora da bude po svaku cenu njihov član. U mojoj vladi ministar iz srpske zajednice na Kosovu mora biti stvarno predstavnik Srba sa Kosova, a ne predstavnik Srbije kao države. Ja nemam problema sa strankom Srpska lista zato što je ona srpska, nego zbog toga što ona nije stranka“, kaže Kurti. Ako insistirate na takvom tumačenju ustava da vas on ne obavezuje na razgovore sa SL, onda ih pravite sa vaninstitucionalnim strankama. Da li vi uopšte priznajete rezultate izbora? Priznajete li pravo građana da biraju? Dabome da priznajem, ali ne mogu priznati glasanje pod pritiskom i rezultate koji se postižu donošenjem kutija sa hiljadama glasačkih listića iz Srbije. To nije demokratija, to je manipulacija. I evropski posmatrači su to utvrdili. Znate, u junu 2017. godine izbori kod Srba na Kosovu su bili označeni mnoštvom kršenja zakona i pravila. Slično je i sada u oktobru 2019. godine. A između, imate ubistvo Olivera Ivanovića na severu Mitrovice. Pa više ima demokratije i pravde u Kini nego po opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu. A šta ste očekivali da bude rezultat glasanja Srba da bi vama, kao mogućem mandataru, rešenje bilo prihvatljivo? Ja sam svestan pritisaka koje doživljavaju Srbi sa Kosova od strane paralelnih struktura Srbije na Kosovu, od kojih je jedna i sama Srpska lista. Zbog toga je i rezultat glasanja ovakav. To potpuno razumem. Ali srpska zajednica na Kosovu treba da stekne snagu i da se prestroji iza umerenijih srpskih stranaka i političara na Kosovu, poput Srpske liberalne stranke Slobodana Petrovića ili Progresivne demokratske stranke Nenada Rašića, i da tako glasa za svoju budućnost, za integraciju, razvoj i puna građanska prava. Kad donosite odluku da ćete pregovarati samo sa onim Srbima koji vam odgovaraju, ponašate li se poput Slobodana Miloševića kome ste spočitavali da bira „svoje Albance“ s Kosova? Ne. Ja sam socijaldemokrata, a ne šovinista i rasista kakav je Milošević bio. On je predvodio ratove, koji su bili genocidne kampanje nad drugim narodima, dok sam se ja borio za slobodu i prava svog naroda a nikada protiv drugih naroda. Želim slobodu svim narodima, i srpskom narodu, i uvek ću pokušavati da pregovaram sa pravim predstavnicima. Smer Samoopredeljenja je odozdo, a ne odozgo. Tokom ’90-ih na Kosovu nas nije plaćala niti nama upravljala Tirana. Inače ste prethodnih dana više nego drugi, koji vas već vide kao premijera, upotrebljavali reč „ako“ ispred te mogućnosti. Šta vas sprečava u tome da postanete premijer? Stvaranje koalicije sa Demokratskim savezom Kosova, sa kojim smo već počeli razgovore. Narod se opredelio za promene, glasao za dojučerašnju opoziciju da postane buduća vlada, i odlučio se da ga u tome predvodi naš Pokret. I kakav je rezultat prvih razgovora sa Demokratskim savezom Kosova? Postoji li za vas i druga prihvatljiva opcija za formiranje skupštinske većine? Imali smo prijateljski razgovor u kome smo se složili da je narod poslao Demokratsku partiju Kosova u opoziciju, glasao za promene, i da mi zajedno možemo da formiramo novu vladu. DSK i mi smo osuđeni na saradnju i koaliciju. Ako se ovo, ipak, ne kruniše novom vladom, onda idemo ponovo na izbore. Ali ubeđen sam da to neće biti potrebno. Takođe, dogovorili smo se oko stvaranja radnih grupa koje bi radile na prilagođavanju naših programa i zajedničkih projekata. Insistirate na tome da Beograd mora da ima principe. Jedan od njih je, prema vašem mišljenju, da ako zahteva stvaranje ZSO na Kosovu, treba da bude to isto spreman da dozvoli Albancima na jugu. Da li se, međutim, vi držite principa: kad kažete da su Albanci „jedan narod u dve države“, koji treba da teži spajanju, šta su, onda, za vas Srbi na severu Kosova ili u Republici Srpskoj, koju poredite sa idejom o ZSO? ZSO je mrtvo slovo na papiru. Ustavni sud Kosova 23. decembra 2015. godine je proglasio da je ZSO u suprotnosti sa ustavom Kosova čak u 23 člana. Pritom, nijedan Srbin sa Kosova nije protestovao, nego samo Beograd! Reciprocitet znači da Beograd bude zadovoljan time što bi Srbi na Kosovu imali svoj Nacionalni savet kao Albanci u Preševskoj dolini. Mi ne znamo šta Srbi na severu Kosova zapravo misle i hoće, jer im paralelne strukture koje su nasleđe Miloševića ne dozvoljavaju da misle, a nas da ih čujemo. Dok, s druge strane, Republika Srpska ne može da prevaziđe traumu svog porekla, to jest genocid u Srebrenici, jer se to nije desilo u 19. veku nego pre manje od četvrt veka. Kako je, ako uopšte jeste, po vama, moguća ZSO, a da zadovoljava elementarne ciljeve zbog kojih je dogovorena? Ideja o ZSO se ne može ostvariti zato što je protivustavna. Sva svoja građanska i nacionalna prava Srbi sa Kosova mogu i treba da ostvare kao ravnopravni građani kroz institucije naše republike. Ja sam spreman i voljan da čujem zahteve o pravima građana, ali ne apetite Beograda o teritorijama. Kazali ste mi ranije da vas u zatvoru, dve godine i sedam meseci, nije držao samo režim Slobodana Miloševića nego i Aleksandra Vučića i Ivice Dačića (a kasnije i Vojislava Koštunice). Da li ih sada doživljavate kao vaše tamničare? Imate li lični problem da sednete s njima za pregovarački sto? Pre nekoliko dana, predsednik Srbije je, komentarišući izbore na Kosovu, rekao da će da pregovara sa mnom, i to je obrazložio time što su me drugi pustili iz zatvora, a ne on, podrazumevajući time da žali što sam pušten iz zatvora. Mislim da Srbija mora da se suoči sama sa sobom, sa svojom političkom prošlošću, ne zbog mene, nego zbog trajnog mira, reparativne pravde i istinskog pomirenja. Hoćete li, i pod kojim okolnostima, ukinuti stopostotne takse na robu iz Srbije i BiH? Moja vlada će ukinuti taksu i uspostaviti puni reciprocitet sa Srbijom, zato što je to normalan način bilateralnih odnosa. Ako roba sa Kosova sa obrascem u kome piše Republika Kosovo ne može ući u Srbiju, onda neće ni srpska roba moći da uđe na Kosovo. Tarifa na robu iz Srbije samo je dodatno podigla cenu te robe. Diplomatska akcija Srbije, koja je dovela do povlačenja priznavanja Kosova, smanjila je broj članica UN koje bi glasale u korist kosovskog članstva u toj organizaciji. Da li vas to zabrinjava? Upravo takvo ponašanje Srbije je bio razlog uvođenja tarife na robu. Moramo staviti do znanja državnom vrhu Srbije da takvo ponašanje ne može dovesti do početka novih pregovora, a još manje do dogovora ili primirja. Srbija mora da preuzme odgovornost i za to ćemo tražiti i pomoć međunarodnih partnera, EU i SAD. Treba nam zvanična izjava Srbije da neće raditi protiv učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije. Zašto su vam važna članstva u Interpolu i Unesku, ako to nije pitanje nezavisnosti? Kosovo je nezavisna država, priznata od 116 zemalja, i kao takva ima pravo da uđe u međunarodne organizacije sa punim pravima i obavezama koje proizlaze od toga. Interpol je veoma važan za borbu protiv kriminala, koji nije ograničen lokalno i nacionalno, dok je Unesko važan za kulturno i istorijsko nasleđe, pa i za turizam. Koja forma razgovora sa Beogradom je za vas prihvatljiva? Najavili ste pregovore o dosadašnjim razgovorima, ali šta to znači u odnosu na okvir, na teme, do sada potpisane sporazume? Kao prvo moramo da razmatramo ona 33 sporazuma koji su dosad postignuti u prijašnjim pregovorima od 2011. do 2017. godine, da bismo videli šta se postiglo, šta se primenjuje, a šta ne. Posle toga nova skupština Kosova treba da izglasa platformu za pregovore, u kojoj bi sastavni deo bili i zahtevi Kosova. Novi pregovori bi trebalo da podrazumevaju tri principa, a to su - da nema dogovora bez dijaloga, nema dijaloga sa mapama oko teritorija, i oko mapa neka se pobrinu eksperti za demarkaciju granice, a ne političari. Borba na kosovskim izborima tumačila se, između ostalog, i kao borba između dve opcije dogovora sa Beogradom - za takozvano razgraničenje i protiv njega, odnosno američke i nemačke vizije nastavka procesa. Da li ste o tim modelima razgovarali sa Ričardom Grenelom, američkim izaslanikom za ovaj dijalog? Sa ambasadorom Grenelom smo se složili oko osnovnih potreba naše države, pa i o uspostavljanju normalnih odnosa sa Srbijom. Sa naše strane mi smo izneli stav da su sadržina i sam proces važniji za održivost dogovora nego rok postizanja tog dogovora. Potrebne su nam investicije, ali one ne nedostaju samo zato što nemamo krajnji i trajni sporazum sa Srbijom, nego zato što je stanovništvo siromašno i samim tim kupovna moć i agregatna potražnja su niske, zato što su kamatne stope u komercijalnim bankama visoke i zato što nema sigurnosti i predvidljivosti, zbog korupcije. Kao levičar, političar koji se protivi patronizujućem odnosu sila nad manjim državama i svakoj vrsti kolonijalizma, kako tumačite imenovanje dodatnih specijalnih izaslanika za razgovore između Beograda i Prištine? Izaslanici su, u stvari, posrednici mogućih novih pregovora između Kosova i Srbije, ali oni ne donose rešenje u džepu. Rešenje zavisi od pregovora, zavisi od nas. A ipak su SAD pripremale i priznale našu nezavisnu državu i to se neće menjati. Pa, bilo bi dobro da i Srbija ne gubi vreme budućnosti stavovima iz prošlosti. A kako ste doživeli Grenelovu poruku - bez dogovora nema ulaganja - kao štap, šargarepu ili pretnju? Šargarepu. Da li su veze između SAD i Kosova snažne kao prethodnih godina? Da li su vaši interesi još uvek na istom koloseku? SAD su jedan on najvećih međunarodnih i strateških partnera Kosova, zajedno sa Evropskom unijom. Oni su najzaslužniji za proglašenje naše nezavisnosti, kao i za odbranu od mogućeg upada Srbije i Rusije. Moja vlada će poboljšati bilateralne odnose sa SAD. Od ambasadora na Kosovu sam dobio obećanje da su oni veoma zainteresovani da pomognu u sferi reda i zakona, obrazovanja i ekonomskog razvoja. Hoće li Priština menjati odnos sa EU, s obzirom na to da ste kritikovali njenu ulogu na Kosovu, ali i veliku zavisnost države od drugih? Ja sam kritikovao misiju EU na Kosovu koja je bila postavljena kao izvršna vlast nad nama, a primenjivala zakone kojima sama nije bila podložna. To nije demokratski. Nama su potrebni savetnici iz EU koji bi nam pomogli da razvijemo poljoprivredu i obrazovanje, zdravstvo i proizvodnju, a ne policijske jedinice i sudije koje ne podležu zakonu koji sami primenjuju. Ranije smo se protivili Unmiku oslanjajući se na vrednosti UN-a, a potom smo se na sličan način protivili Euleksu u ime vrednosti EU-e. I šta očekujete, kad će Kosovo da dobije viznu liberalizaciju? Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je bila najvažniji opšti uslov EU za liberalizaciju viza. Prvi koraci nove vlade će biti upravo u ovom smeru. Očekujem da će Evropska unija politički da odgovori na to. Ipak, nisam ja kao premijer taj koji će dovesti viznu liberalizaciju, nego specijalno tužilaštvo. Da li će Hašim Tači biti predsednik i tokom mandata vaše vlade? Hašim Tači je radio protivustavno dok je pregovarao sa Aleksandrom Vučićem oko teritorija. Za međunarodne pregovore i sporazume mandat ima vlada i premijer, koji polažu račune skupštini, a ne predsednik. Mi ćemo tražiti interpretaciju ustavnog suda za njegovu političku delatnost. NJegova karijera je u sumraku. Ipak, predsednik Tači najzad ima izvrsnu priliku da uradi nešto dobro i da mi da mandat za formiranje vlade. Ako postanem premijer, neću ja biti najvažnija ličnost javnog života nego vrhovni državni tužilac, kazali ste. Kako ćete ispuniti to obećanje? Korupcija i organizovani kriminal guše, malo pomalo, naše društvo, pretvaraju građane u taoce politike i sprečavaju razvijanje države. Nismo se borili za oslobođenje od Srbije da bismo završili zarobljeni iznutra. Krajnje je vreme da se borimo protiv ovog fenomena koji je, za mene, sistem koji su postavili korumpirani zvaničnici kao presek neoliberalne privatizacije u ekonomiji i kratkoročne stabilnosti u politici, a ne kultura naroda kao što neki hoće da predstave. Svi oni koji su bili korumpirani u prethodnim vladama su već korumpirani došli na vlast. Oni su hteli vlast za vladavinu, a ja želim vlast za upravljanje. To me čini suprotnim od njih.