Miševi kolo ne vode

Pre nego što je Dmitrij Medvedev stigao u Beograd, Metju Palmer, prvi specijalni predstavnik SAD za ovaj region, formalno i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD zadužen za Evropu i Evroaziju, otkazao je dolazak na Beogradski bezbednosni forum. Iako se ova dvojica ne bi nužno srela, nego samo mimoišla, Palmerov gotovo neformalni boravak bi ostao u senci grandioznog dočeka ruskog premijera, što američkoj poziciji na Balkanu trenutno ne treba. Obeležavanje 75 godina od oslobođenja Beograda od fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu, otkrivanje novog spomenika crvenoarmejcima na Trgu republike, ponovno isticanje zahvalnosti ruskim vojnicima, bili bi svakako neprijatni prizori za specijalnog predstavnika Stejt departmenta za Zapadni Balkan. Svečanosti u Beogradu bile su, uostalom i u svakom pogledu, skromniji odgovor na obeležavanje 75. godišnjice iskrcavanja u Normandiji, kada se, u junu, u britanskom gradiću Portsmutu sva saveznička elita okupila podruku sa nemačkom, ali bez ruske. Na obeležavanje 80. godišnjice napada na Poljsku nisu bile pozvane ni Srbija, ni Rusija, a tik uz govornika iz Nemačke ponosno je stajala Kolinda Grabar Kitarović, hrvatska predsednica, neumorna braniteljka ustaškog nasleđa NDH. U svom govoru pred Narodnom skupštinom Medvedev je očigledno i to imao na umu kada je podsetio da se „na nekim drugim prostorima“, za razliku od Srbije, „mogu videti pokušaji revizije istorije, gde se ruše spomenici sovjetskim vojnicima palim u borbi protiv fašista“ i gde se podriva međunarodni poredak uspostavljen posle rata. „Život je sastavljen iz malih simbola, a ja sam govorio pred srpskom skupštinom pre tačno 10 godina, 20. oktobra. Od tada se naši odnosi nisu uopšte promenili. Čast mi je da učestvujem u 75. godišnjici oslobođenja Beograda od fašističkih osvajača. Rezultat bitke za Beograd bio je bitan i za Evropu i za svet“, kazao je poslanicima, među kojima nije bilo opozicionih deputata, koji bojkotuju rad parlamenta. Kroz Srbiju su poslednjih meseci prolazile čete diplomatskih ofanzivaca i dva nova američka izaslanika imenovana za dijalog sa Prištinom. Prvi Palmer, nazvan i ekspertom za Baklan, a drugi Ričard Grenel, operativac sa sedištem u Berlinu, koga bije glas da čak i tamo, u „prestonici“ EU, šefuje. Zvaničnici Beograda su akrobatskim brzinama preskakali sa jednog na drugi sastanak, a da nijedan od njih nije bio s Rusima. SAD su, u međuvremenu, uz prećutnu saglasnost Evropske unije, dobile ulogu u briselskom dijalogu, što je ostavljalo utisak da Rusi ispadaju iz igre. Da, čak, ni sam Beograd nema više interes da se oslanja na Moskvu, od koje ne može dobiti ništa drugo osim insistiranja na Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, čiji je Rusija „potpisnik“ i čije obaranje - iz istih razloga iz kojih je Palmer otkazao posetu Beogradu - ne sme dozvoliti iz sopstvenih spoljnopolitičkih interesa. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odgovorila je budućem evropskom komesaru za spoljnu politiku Žozepu Borelju, koji je kazao da Kosovo ne može biti država dok, i ako je ne priznaju Rusija, Kina i Indija, te da Kosovo - i nije država. Istovremena smena ambasadora tih dveju sila u Beogradu učinila je dijalog između Vašingtona i Moskve zanimljivim. „Rusija se ne zalaže za podelu Kosova, niti za bilo koju od varijanti rešavanja ovog pitanja, ali ne razume zašto bi podela Kosova bila presedan u Evropi. Bivša Jugoslavija raščlanjena je na sve moguće načine. I posle svega, ispada da presedan nije bilo ni komadanje SFRJ, ni SRJ, ni same Srbije, a da bi podela Kosova bila presedan“, izjavio je novi ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, koristeći priliku da podseti na najslabiju tačku „partnerstva“ Srbije sa Zapadom. Nešto kasnije je ruski ambasador kritikovao situaciju na KiM nakon izbora, a na račun „zapadnih mentora nezavisnosti“ i kazao da bilateralni odnosi Beograda i Moskve nikada nisu bili na tako visokom nivou, bezmalo svakodnevnih konsultacija. A i sam Medvedev je uoči posete predočio da je Rusija protiv jednostranog prekrajanja Balkana i istakao da će Moskva budno pratiti procese koji se odvijaju i pritiske koji dolaze iz Prištine. U tom i takvom odnosu dve sile, plezir Rusima Srbija je pružila iako se pod njihovim pritiskom kuva poput namirnica u ekspres-loncu koji već pišti. Da li je, međutim, tokom posete Medvedev potvrdio obećanje da će se boriti za kosovskometohijsku stvar do kraja? Jeste, ali nije krio da ima i zašto. Predsednica Vlade Ana Brnabić, naime, u Moskvi, već 25. oktobra potpisuje sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, na zaprepašćenje Brisela i uz javne kritike iz SAD. Medvedev je, takođe, zahvalio poslanicima na podršci Turskom toku, ali, pre svega, na „principijelnom stavu“ kada su u pitanju sankcije koje je EU uvela Rusiji. „U Rusiji su uvek bile popularne srpske namirnice, koje su sada zamenile namirnice iz evropskih zemalja“, laskao je ruski premijer. I konačno, posetom Medvedeva samo je započela nova serija susreta koji su ove jeseni i zime planirani u tempu gotovo istovetnom susretima sa zvaničnicima SAD od proleća do jeseni. Pošto se Brnabić vrati iz Moskve, Vladimir Putin stiže u decembru da, kako je ranije najavljeno, donese i neke „kapitalne investicije“, a potom moguće i Sergej Lavrov, šef diplomatije, pred izbore koji bi trebalo da se održe s proleća 2020. Za razliku od izričitih odgovora koje ruski zvaničnici šalju američkim, a u kojima je pitanje Srbije samo merna jedinica snaga, Medvedev je u Beogradu ostavio prostor na volju Srbije, ponovivši da će Rusija pružiti pomoć u očuvanju teritorijalnog suvereniteta i integriteta, u mirnom rešenju i u skladu sa Rezolucijom 1244, ali bez uslova da se odrekne evropskih integracija. „Srbiji se često nameće izbor saradnje ili sa Zapadom ili sa Istokom, ali treba razvijati pragmatičnu saradnju u skladu sa nacionalnim interesima i ne ići `samo na Zapad ili na Istok`“, kazao je. Tokom posete, koju su zapadni mediji pratili s budnom pažnjom i zainteresovanošću čak većom od ruskih dopisnika, potpisani su bilateralni sporazumi i memorandumi iz oblasti železničkog saobraćaja, nauke, prosvete, privrede, carina, poljoprivrede i inovacija i Sporazum o primopredaji 166. stranice Miroslavljevog jevanđelja iz Nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu. Ali su svi oni pali u senku utiska da i Kremlj i Bela kuća ostaju u Srbiji i da su u borbi slonova, koja se nastavlja, za miševe sve manje šanse da zaigraju kolo koje bi oni hteli, dogovarajući se, samostalno, ma sa kojom od te dve strane bez aminovanja druge.