U vezi sa drugim ljudskim bićem

Beogradski džez festival ove godine nudi publici više nego obično – umesto pet, trajaće šest dana (od 22. do 27. oktobra), sa skoro 30 koncerata i nizom pratećih programa, kao i sa mnoštvom džez sadržaja koji su planirani do oktobarske džez svetkovine. Pored festivalskog doma, Doma omladine Beograda, Festival će biti i u Kombank dvorani, u kojoj su održani brojni koncerti za pamćenje tokom duge istorije BDŽF. U programu su velikani džeza i mlade snage, umetnici koji su trasirali pravce u ovoj muzici i oni koji danas istražuju nove puteve žanra, izvođači koje naša publika veoma dobro poznaje, ali i oni koje tek treba da otkrije, iz zemlje i inostranstva. Koncept festivala ostaje dinamičan i otvoren, privlačan mlađim i starijim poznavaocima džeza, ali i zanimljiv ljubiteljima muzike uopšte. Veliko finale 35. Beogradskog džez festivala u Kombank dvorani evociraće tradiciju džeza i veliku istoriju ove manifestacije, a u sali Amerikana Doma omladine Beograda zaviriće se tom prilikom u uzbudljivu budućnost... Jedno od svakako najprijatnijih nastupa prirediće nam svojim debitantskim nastupom kanadska pijanistkinja i pevačica Lajla Bijali, sa svojim triom. Profesionalno aktivna od ranih dvehiljaditih, Lajla je radila najpre na kanadskoj sceni, pa se preselila u NJujork, gde je nekoliko godina više bila angažovana na projektima drugih muzičara, poput Krisa Botija, Suzan Vege i Stinga, nego na razvoju sopstvene karijere. No njen drugi album Tracing Light iz 2010. godine nominovan je za nagradu DŽuno (kanadski ekvivalent Gremiju) i tada Bijali rešava da se ozbiljnije posveti razvoju sopstvenog talenta. Prošle godine objavljuje prvi album za nemačku kuću ACT, što označava njen konačni proboj i na evropsku scenu. S druge strane, album je izvanredno primljen i u njenoj zemlji, donevši joj prvi DŽuno, za najbolji džez album godine. Deo medija upoređuje je sa Dajanom Krol, no to ima osnovu samo u činjenici da takođe peva i svira klavir kao slavna zemljakinja. Bijali se ipak mnogo više zanima za moderniju muziku, osim pretežno autorskog opusa obrađujući i pesme Dejvida Bouvija, Rendija NJumena i grupe Koldplej. Na pitanje šta očekuje beogradsku publiku prilikom predstavljanja na džez festivalu 26. oktobra, Bijali najavljuje dinamički set muzike, sa originalnim numerama sa nedavnih singlova u kombinaciji sa upravo navedenim popularnim pop obradama Bouvija, Koldplej te DŽonija Mičela, Nila Janga i drugih… „Većina generacija džez muzičara kojoj i ja pripadam, prihvatila je taj osebujni pristup žanru – s jedne strane odajući počast tradiciji i korenima džeza, a s druge probijajući granice ulaskom u nove teritorije, u kojima se smelo kombinuju sve vrste savremenih zvukova“, kaže Bijali za naš list, uoči dolaska u Beograd. „Lično volim što različitije muzičke stilove, tako da moj pristup džezu uključuje klasiku, fank, soul, etno muzičku scenu i još mnogo toga. To je jedan eklektičan miks koji reprezentuje koliko su zapravo široka moja interesovanja i kao osobe i kao muzičara.“ Kako kaže, bila joj je velika čast kada je primala DŽuno nagradu ove godine, ali ju je istovremeno opteretila, jer novi album priprema sa mnogo više pritiska od prethodnih, jer su sada očekivanja na mnogo višem nivou. „Ali više od svega, mnogo sam više ohrabrena, s obzirom na činjenicu da je moja muzika doprla do publike i da je ostavila utisak. To vam donosi pravo priznanje, kako u karijeri tako i u životu muzičara.“ Za nju, džez i dalje pronalazi utočište među mnogim generacijama i kulturama. „Svako ko je zainteresovan za spontanost muzičkih izražavanja, koja su istovremeno i izazovna i pristupačna, uživaće u džezu“, kaže Lajla, a kao primer navodi različitosti scene u kojoj je odrasla i u kojoj je muzički stasala – kanadske i njujorške: „NJujork je, bez sumnje, privukao sva najveća imena džeza, i lično sam i sama otkrila, dok sam živela duže tamo, da ljudi bez straha i sa mnogo više hrabrosti pristupaju svojoj umetnosti. Oseća se jedna osobena čistoća i jedna strast koju poseduju tamošnji umetnici, dok tragaju za umetničkim izrazom i izvrsnošću, nešto zbog čega sam uživala u boravku koji me je posebno inspirisao. U Kanadi, takođe, možete otkriti neke vrlo hrabre i kreativne ljude. Umetnici u čitavoj zemlji imaju tu ekstremnu sreću da mogu da pristupe i opštinskim i pokrajinskim i državnim budžetima za finansiranje, što im i te kako omogućava da se u potpunosti posvete svojim vizijama kao kreatori i da ih potom dele sa svojim slušaocima u čitavom svetu. Zapravo, ova evropska turneja na kojoj sam upravo, omogućena je zahvaljujući finansijama kanadskog i ontarijskog umetničkog saveta.“ DŽez danas nalazi svoja utočišta kako na velikoj sceni tako i u klubovima, i uticaj na publiku i dalje je ogroman: „Za mene, muzika govori univerzalnim jezikom, to je jedan predivan medij koji nas povezuje sa drugim ljudskim bićem i omogućava nam da podelimo sa njim jedan trenutak, čak i kad dolazimo iz različitih kultura i kad nam se porekla razlikuju. Velika mi je privilegija što ću to iskustvo prvi put podeliti i sa srpskom publikom.“