Jedinstvo suprotnosti

Zajednička izložba slika Une Novosel i skulptura Jelene Božović Đorđević, koja je predstavljena publici u Kući kralja Petra u Beogradu do 25. oktobra, govori da jedino suprotnosti mogu činiti celinu, čime je opravdan naziv postavke It’s not all black. Platnima velikog formata, u maniru apstraktnog ekspresionizma kontriraju ili pariraju figurativni portreti Lucijana Frojda, Mileve Marić Ajnštajn, Mike Antića, Nadežde Petrović i drugih ličnosti koje su obeležile naučnu i umetničku scenu savremenog sveta. Možda umetnice ne bi znale da su „jedna za drugu“, odnosno, da se nadopunjuju, da se njihovi radovi nisu našli kod istog kolekcionara pre dve godine. Kad su dela međusobno progovorila, Una i Jelena su rešile da se upuste u saradnju čiji je plod i ova izložba. Međutim, na to da radovi ne razmenjuju reči, već misli, ukazuju belezi na ustima bronzanih portreta, označeni belom bojom. Nekad su ti belezi u vidu putače, nekad pravougaonici, ali uvek skreću pažnju sa govora na suptilniju razmenu energije. Da bi to istakla, Jelena sličnim postupkom nekad tretira i oči koje, iako ogledalo duše, nisu savršene kao telepatija. Unine kompozicije zrače snagom, izražajnošću, nabijenom emocijom, što se može čitati i kao otelotvorenje onog što su u sebi nosili portretisani. S druge strane, Jelenina forma skulpturalnog memorijalnog portreta, za koju se smatra da sve kazuje, daleko je rečitija uz Unine apstraktne predstave. „Apstraktno mišljenje nadilazi čulni nivo doživljavanja stvari, kao i konkretne pojave, jer operiše simbolima“, objašnjavaju umetnice. Apstrakcija se može vratiti u konkretno, ali i ne mora, njen je luksuz i privilegija da bude neuhvatljiva. Ali ako se apstraktne ideje konkretizuju, dobijaju lik velikih naučnika i stvaralaca koji su njeni nosioci, one pokazuju zajedničkom izložbom u Kući kralja Petra.