Najatraktivnija industrijska zona u Srbiji

Industrijski park Beograd, jedinstvena u Srbiji industrijska zona neposredno uz auto-put Beograd - Zagreb na samo 20 kilometara od Beograda, prostire se na 180 hektara komunalno opremljenog zemljišta u Šimanovcima. Posle izgradnje četiri logistička objekta koji su već izdati u zakup, u toku je izgradnja i petog objekta. Četvrti i peti skladišni objekti su nezavisni objekti, ali po potrebi mogu da čine celinu sa površinom od oko 32.000 kvadratnih metara. Objekat, kao i prethodno izgrađene, prate parkinzi za automobile, kombije, kamione i šlepere. Projekat je rađen po svim svetskim standardima kao i po standardima FM globala splinker sistema, i u skladu sa principima energetske efikasnosti. Prodaja ili izdavanje u zakup objekata nije jedina mogućnost koju IPB nudi potencijalnim investitorima. Zato razgovor za NIN sa direktorom Vukajlom Lainovićem počinjemo pitanjem: kako je tekao poslovni put do sadašnje razvojne faze u kojoj IPB investitorima može da pruži čitav spektar ponuda? Bilo je potrebno 13 godina rada i investiranja u izuzetno složenim uslovima da bismo stigli do sadašnje pozicije u kojoj IPB potencijalnim investitorima može da ponudi zajednička ulaganja, prodaju komunalno opremljenog zemljišta uz fleksibilan pristup po pitanju veličine i položaja parcele u skladu sa njihovim poslovnim planovima, kao i izgradnju objekata na tom zemljištu po sistemu ’ključ u ruke’ i izdavanje u zakup ili prodaju već izgrađenih objekata na po mnogo čemu jedinstvenoj lokaciji u Srbiji. Prvi korak bila je kupovina 180 hektara zemlje zajedno sa slovenačkim partnerima, izrada plana detaljne regulacije, prenamena zemljišta i završetak ostalih administrativnih poslova. Veoma ambiciozno smo krenuli u realizaciju projekta, ali, tada je nas, kao i ceo svet, pogodila ekonomska kriza koja je značajno usporila napredovanje projekta i poljuljala sigurnost. Da bismo obezbedili novac za komunalno i infrastrukturno uređenje zemljišta, bili smo prinuđeni da prodamo neke delove same firme. Započeli smo izgradnju prvog objekta – taj poduhvat bio je teži nego što smo mogli i da pretpostavimo. Sa velikom mukom, uz kredite i pozajmice, uspeli smo da završimo prvi objekat i predamo ga na korišćenje kompaniji Milšped. Pošto je Milšped bio zadovoljan skladištem, dogovorili smo se i počeli izgradnju i drugog objekta za tu kompaniju. Sa drugim skladištem je već bilo lakše jer smo, zahvaljujući prvom magacinu, imali siguran prihod. Nakon toga, usledila je i izgradnja trećeg magacina za Milšped, površine oko 7.000 kvadratnih metara, dok su prva dva bila površine od 11.500 metara kvadratnih. Sa završena tri magacina bilo nam je daleko lakše da se dogovorimo sa bankama i da redovno servisiramo obaveze prema njima. Nakon trećeg objekta planirali smo da usporimo sa izgradnjom, ali taj luksuz nismo mogli sebi da priuštimo. Započeli smo izgradnju sledećeg objekta, površine 32.000 kvadratnih metara, ali u dve faze. Prva faza projekta je završena i objekat, dakle četvrti po redu, svojim kvalitetom i veličinom predstavlja oličenje našeg profesionalizma i kvaliteta izgradnje koji možemo da pružimo – taj objekat je izdat Milšpedu. Druga faza je u toku, radovi na izgradnji petog objekta su pri kraju i nadam se da će biti završeni u januaru iduće godine i da ćemo do tada naći zakupca. Imali smo problem sa izvođačem radova, koji je opet imao problema sa radnom snagom jer je dosta građevinskih radnika otišlo iz zemlje, a svuda, pogotovo u Beogradu, u toku je intenzivna izgradnja koja upošljava veliki broj radnika. Hoće li po završetku petog objekta uslediti predah, ili odmah nastavljate dalje, i ako da – u kom pravcu? Planiramo da i dalje širimo zonu i da idemo napred, ali moramo prvo naći dobre strane i domaće kompanije koje bi koristile izgrađene komplekse. Nove velike investicije su visokorizične ako se u njih uđe bez sigurnog zakupca. Zakupnine u Srbiji su još uvek na relativno niskom nivou i potrebno je više od deset godina, čak i do petnaest, da bi se investicija isplatila. S obzirom na to, izgradnju novih objekata počećemo tek kada nađemo pouzdane zakupce. Važno je da je za gradnju sve ostalo spremno - infrastruktura zemljišta je dobrim delom već završena, izgrađene su saobraćajnice, dovedena je struja koja je za sada potrebna, postavljeni su optički kablovi i izgrađena je vodovodna mreža. Ostalo je još samo da se završi kanalizaciona mreža, što je posao koji ne zavisi od nas. U svakom slučaju, mi smo taj problem za sada rešili tako što su u svim našim objektima ugrađeni prečistači i separatori koji otpadnu vodu mogu da prečiste toliko da ona kao čista može slobodno i potpuno bezbedno da se izlije u kanale koji već postoje. Naravno, kompanijama koje žele same da grade objekte za sebe možemo da prodamo i neizgrađeno a opremljeno zemljište, ali naš prevashodni cilj u daljem razvoju je da mi pravimo objekte za buduće zakupce. Jer, objekti koje gradimo su na izuzetno visokom nivou kvaliteta, ispunjavaju najviše građevinske standarde i zahteve investitora. Gde vidite glavnu prepreku čije bi otklanjanje moglo da pospeši razvoj industrijske zone u Šimanovcima, što je nesumnjivo zajednički cilj Srbije, lokalne zajednice – opštine Pećinci i IPB-a? Glavna prepreka razvoju zone kakav smo planirali je nedostatak stranih investitora. Industrijska zona koja se nalazi preko auto-puta, na ulazu u Šimanovce, sama je sebe izgradila, a da bi se ova zona na pravi način razvila, pomoć opštine bi bila veoma dobrodošla. Recimo, industrijska zona u Pirotu je u poslednje vreme dobila brojne nagrade kao jedna od najboljih čak i u Evropi, ali grad Pirot mnogo pomaže investitorima koji odluče da ulože svoj novac - obezbeđuje im brojne olakšice za uređenje infrastrukture i prostora. Pitanje je koliko opština Pećinci ima ekonomske mogućnosti da čini koliko i Pirot, jer je ipak reč o maloj opštini. Kada su u pitanju građevinske dozvole i drugi administrativni poslovi, sa Pećincima nemamo nikakvih problema, naprotiv, odlično sa njima sarađujemo, ali mislim da bi ne samo opština već i AP Vojvodina trebalo da se više pozabave razvojem infrastrukture, kanalizacije, saobraćajnica, jer se u ovaj deo Srbije već slilo veoma mnogo kako domaćih tako i stranih investicija. Zbog blizine Beograda i odličnog geografskog položaja, mogućnosti daljeg razvoja industrijskih zona u ovom delu Srbije su praktično neograničene. Naša industrijska zona je u velikoj meri razvijena, prezadovoljni smo rezultatima, naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da smo za dosadašnji razvoj koristili lična sredstva i kredite. Rekli ste da vam je za nastavak gradnje po završetku petog objekta neophodno da nađete pouzdane, ozbiljne zakupce, odnosno investitore. Da li već sada ima stranih kompanija zainteresovanih za razvoj sopstvenog poslovanja u zoni IPB-a? Trenutno smo u pregovorima sa grupacijom iz Italije koja je zainteresovana da napravi ogroman akva-park, uz koji bi možda bili izgrađeni i hotel i autlet centar. Nakon završetka, takav kompleks bi u budućnosti mogao da zaposli i nekoliko hiljada ljudi. Predstavnici italijanske grupacije su nedavno bili kod nas u poseti, utisci su im pozitivni i postoje naznake da bi se taj projekat mogao ostvariti. Ako bi došlo do potpisivanja ugovora i realizacije projekta, onda bi opština, pokrajina, a čak i država morali da pomognu koliko god je potrebno da bi taj zaista veliki projekat mogao da se ostvari. Centar te veličine bi privlačio ne samo ljude iz okoline, već i iz regiona. Naravno, dosta toga zavisi i od nas, moramo dati sve od sebe da obezbedimo uslove koje oni traže. Oni ne žele samo da dobiju zemljište i da se sami snalaze, već da pronađu i domaćeg partnera, koji bi bio svojevrsna garancija da će ono što je obećano i dogovoreno biti i obezbeđeno. Ako bi država pomogla projekat i stala iza domaćeg partnera, to bi dalo sigurnost stranom investitoru. Država se trudi da razvije neka manje razvijena područja, u koja se Pećinci ne mogu svrstati, ali ako neko već hoće da uloži svoja sredstva ovde, država bi trebalo da stane iza te odluke i da je podrži konkretnim merama. U javnosti još uvek vlada mišljenje da strani investitori dolaze u Srbiju zbog jeftine radne snage i prljavih tehnologija. Ima i toga, naravno, ali sve manje su to motivi za dolazak stranaca ovde. Radna snaga u Srbiji je veoma kvalitetna i veliki su kapaciteti radne snage kojima Srbija raspolaže. Dolaskom stranih investitora podiže se cena rada i raste zaposlenost. Već je primetno da je svaki novi objekat koji gradimo skuplji od prethodnog, manjim delom zbog rasta cene materijala, a većim delom zbog rasta cene radne snage. Prema tome, dolazak stranih kompanija nikako ne znači potcenjivanje, već naprotiv - poštovanje i pravo vrednovanje kadrova u Srbiji, što pozitivno utiče na opšti rast zarada. Za kraj razgovora, osvrt na godinu koja ulazi u završnicu. Da li ste zadovoljni poslovnim rezultatima u 2019. godini i da li ste optimista u pogledu perspektive daljeg poslovnog razvoja? Ova godina je za nas bila dosta uspešna i stabilna. Narodna banka Srbije je obezbedila siguran kurs dinara, tako da nemamo problem sa većim oscilacijama vrednosti naše valute. Sada se poslovi već mogu ugovarati u dinarima, nije neophodno ugovarati ih u evrima. Dobili smo ponude od velikih stranih kompanija i fondova da otkupe ceo naš projekat, ili da sa svojim sredstvima postanu naši partneri. To pokazuje izvestan stepen sigurnosti domaćeg tržišta i dobru perspektivu daljeg razvoja Srbije, pa tako i IPB-a. Sigurnost, fleksibilnost, savršena lokacija Pošto IPB u vlasništvu ima 180 hektara komunalno opremljenog zemljišta, moguća su zajednička ulaganja sa potencijalnim investitorima, kao i prodaja zemljišta, uz fleksibilan pristup po pitanju veličine i položaja parcele koja je investitorima potrebna. Zona je direktno vezana sa auto-putem, bez plaćanja putarine iz pravca Beograda, udaljena je deset kilometara od Aerodroma i kargo carinskog terminala, a trideset kilometara od Luke Beograd. Takođe, vezana je i za obilaznicu oko Beograda, tako da se bez ulaska u Beograd može uključiti na saobraćajnicu za bilo koju željenu destinaciju u Srbiji. U neposrednom okruženju se nalazi industrijska zona Šimanovci, u kojoj se već nalaze objekti čuvenih domaćih i stranih kompanija. Regulisano vlasništvo nad zemljištem, usvojeni svi urbanistički parametri i Plan detaljne regulacije, investitorima daju potpunu sigurnost. Planom detaljne regulacije je predviđena izgradnja svih vrsta objekata koje mogu graditi sami investitori, ili IPB po sistemu „ključ u ruke“. Teren je ravan i pripremljen, tako da je izgradnja brza i jednostavna. Sve potrebne dozvole se dobijaju za maksimalno 45 dana, uz logistiku menadžmenta IPB-a.