Kleopatra sa jabukom u ruci

Ne izumiru samo pčele, čujem, izumiru i bumbari! I, zaista se ne sećam kada sam, poslednji put u Vidovu, video bumbara! A malo ko zna da bumbar, baš kao i pčela, zaprašuje biljke, samo što ne daje med, pa zbog toga nije na ceni kod čoveka. Iako bumbar svoj posao obavlja i na šest Celzijusovih stepeni, dok je pčela razmažena i na posao kreće tek kada je, van košnice, sedamnaest Celzijusovih i kad bude sunca u obilju. Dok bumbar praši i po magli i po kiši, a leti brzinom i od 70 kilometara na sat, a pčela je dvaput sporija. Zatim, bumbar praši sve redom, dok je pčela izbirljiva. Bumbar je, recimo, neprikosnoven u oprašivanju paradajza; bumbarevo zujanje od 400 herca najbolje oslobađa polen sa prašnika paradajza. Naravno, nismo sve ovo znali kada smo mladom Tijaniću, u NIN-u, dali nadimak Bumbar... A na tranzistoru me Radio Beograd obaveštava o vodostaju na rekama, te da se i plavom Dunavu crno piše! Kako je počelo, još malo pa ni brodovi neće moći njime da plove! Te noći, sanjao sam kako, sa Hajdegerom, stojim na izvoru Dunava u Švarcvaldu, a potočić Dunavčić samo što nije presušio a da sa Švarcvalda još nije ni izašao! Tu mi Hajdeger kaže: „Vidiš li da je sve gotovo, da je Evropi došao kraj...“ Probudim se i požurim na mokransko vrelo da se operem od ovog strašnog sna. Kad tamo, na vrelu, voda mi do kolena! A šta i da očekuješ od Suve planine? Dremam u ligeštulu, kad krajičkom oka spazim da se u vrelu davi neka šašava pčela koja je, na svoju ruku, napustila košnicu! A, možda se davi u znak protesta što Tramp uporno zahteva da se, bezuslovno, prizna nezavisnost Kosova! I zagazim u vodu da spasim pčelu i da joj javim kako, čak, i Dačić tvrdi da je kosovska država „mrtvo slovo na papiru“. Kad, Miki Lule mi dovikuje iz svog dvorišta da mi je Aleksandra sa Banovog brda poslala, na Fejsbuk, neku sliku sa izložbe LJube Popovića u galeriji SANU. I, šta ću da vidim?! Na LJubinoj slici gola Kleopatra, stomaka spuštenog od silnih porođaja, a drži jabuku u ruci?! Ali, to je LJuba, ludak iz Valjeva koji se u Parizu „školovao“ kod još luđeg Dade Đurića... E, sad, LJuba je bio i moj fan, a malo ko zna da sam ga jedva ubedio da piše za NIN Pisma iz Pariza. Bila je to prvorazredna literatura. A LJuba je neopozivo znao da dolazi kraj sveta, da će Dunav da presuši, a da će Beograd da se guši u smogu, pa je kupio kuću u jednom grčkom selu nadomak Halkidikija. I, tamo bi leti svakog jutra veslao, veslao, valjda ka Aleksandriji gde je Kleopatra mladost provela. Sa tim veslima je LJuba i sahranjen! Kada se setim te njegove sahrane u Valjevu, odmah čujem tup udarac LJubinih vesala, bačenih preko njegovog mrtvačkog sanduka na dno rake... Toga se, obavezno, setim dok veslam suvim veslima u parkiću na južnom Vračaru, a gde veslam pravo u ambis ovog šašavog sveta... K. G. Jung, moj guru iz Švice, na sve to, kaže: „Shvataš, valjda, da je Kleopatra za LJubu bila druga Eva koja je dala jabuku drugom Adamu, to jest Aleksandru Velikom s kojim je imala sina Isusa. Nego, na londonskom Univerzitetu kraljice Meri naučnici su naučili bumbare da igraju fudbal?! I, gle, bumbari su pokazali ’impresivnu kognitivnu fleksibilnost’, veću od ovih Tumbakovićevih fudbalera!“ U nedelju se slavio Pejčin dan, dobro, vi ostali Srbi slavili ste Svetu Petku. A Pejča je bio moj predak, hajdučki harambaša koji je vrteo Turke na ražnju. A, evo, moj Alek samo što se sa Erdoganom nije pobratimio... Nego, moju Crnu brine nešto drugo: „Ako izumru pčele i bumbari, neće, valjda, da izumru i miševi?! Mada su miševi otporni, mislim, kao naprednjaci...“