Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   19.11.2019. 07:56
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Три деценије од пада Берлинског зида
Зашто није било краја историје

Распад Совјетског Савеза и Варшавског пакта, те победа либералнокапиталистичког модела требало је да створе једнаку прилику за све, али се испоставило да се дипломатски и оружани сукоби широм планете и те како могу одвијати и без очитих идеолошких разлика, пресликаних из хладноратовске палете


Датум пада Берлинског зида, тог симболичног, а потом и грађевинског подухвата који је јемчио да је крај хладног рата замислив, а глобална победа либералне агенде извесна, одређен је бирократском грешком. Деветог новембра пре тридесет година, шеф Јединствене социјалистичке партије Немачке за Источни Берлин Гинтер Шабовски изашао је око 19 часова пред радознале новинаре из свих крајева и даље подељеног света. Током седмоминутне конференције је штуро саопштио да ће једанаест званичних контролних пунктова дуж зида бити отворено. На питање када, збуњено и не баш самоуверено је одговорио: „Па, колико знам, одмах“. Наиме, колеге му претходно нису саопштиле да се на отварање пунктова мора чекати најмање један дан, будући да допис мора стићи до свих граничара. Нико није био збуњенији од источнонемачких пандура када се, касније те вечери, пред чувени пункт Чарли у улици Фридрихштрасе стуштило на десетине хиљада грађана. Знајући да су надбројани и да отварање ватре не долази у обзир, мирно су се склонили. Грађани су у оргазмичној мешавини наде и гнева похрлили у западни део Берлина где су их чекали сународници са шампањцем и каранфилима у рукама. Недуго потом су отворени и други контролни пунктови дуж границе Источне и Западне Немачке, а због хаотичне папиролошке либерализације, кретање „источњака“ је први пут било мање надгледано од кретања „западњака“.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Горан Чабради председник Зелене странке

Од Ане Брнабић тражимо да министра Горана Тривана смени због бахатости, а од правосудних органа да га осуди на три године рада у јавном интересу и да буде додељен као испомоћ радницима ЈКП Зеленило у Београду.

Прочитајте све мисли
bg