Desant na Sarajevo

Baš kada su se oglasili prvi petlovi u ranu zoru dvanaestog novembarskog dana parlament Republike Srpske, na posebnom zasedanju, usvojio je set zaključaka koji bi se mogli smestiti u jednu jedinu rečenicu, „Povratak izvornom Dejtonskom mirovnom ugovoru’“. Dramaturški je bilo baš „ko nekad“ – petnaestočasovno verbalno nadgornjavanje u direktnom televizijskom prenosu prilično je zamaglilo same zaključke jer u najširoj javnosti u prvim reakcijama prvenstveno se prepričava ko je kome, šta i kako rekao. Nema tu ništa što se već nije čulo ranije od političkih prvaka Republike Srpske, ali sve smešteno na jedno mesto, izglasano u parlamentu, predstavlja prilično zaokružen politički koncept u kojem se najavljuje institucionalna borba za povratak svih oduzetih i prenesenih nadležnosti sa entiteta na nivo Bosne i Hercegovine. Najavljuje preispitivanje zakona odbrani i zajedničkoj vojsci, najavljuje mogućnost vlastite uprave za indirektne poreze umesto dosadašnje na nivou BiH, ukidanje svih agencija koje ne predviđa mirovni ugovor, reforma pravosuđa i slično. Međunarodnoj upravi se stavlja na znanje da na području Republike Srpske više ne važe „bonska ovlašćenja“ po kojima su ovi mogli smenjivati izabrane funkcionere i nametati propise sa zakonskom snagom. I, čini se, najvažnije - ukoliko ove nakane ne budu ostvarene, najavljuje se donošenje novog Ustava Republike Srpske čijem usvajanju bi prethodio referendum. I konačno, ukoliko dođe do ozbiljnijih pokušaja narušavanja Dejtonskog ugovora, u zaključcima se jasno precizira da će Narodna skupština odrediti budući status Republike Srpske, što su i pre ovog zasedanja mnogi iščitali kao najavu otcepljenja. Za ove zaključke Dodikova koalicija, koja ima skoro dve trećine parlamenta, nije dobila podršku opozicije. U samoj raspravi u kojoj je prštalo na sve strane opozicija je dokazivala da je većina prenesenih nadležnosti bila uz saglasnost srpskih predstavnika i to, pre svih, Dodikovog SNSD, ponudili su i argumentaciju za sve to, pa je on u jednom trenutku i priznao: „Grešio sam“, a onda i objasnio da je to bilo iz neznanja i naivnosti. I to nije bilo dovoljno da se usaglasi zajednički stav. Opozicija misli da su zaključci nesprovodivi i nerealni u ovom vremenu, da su neka vrsta avanturizma neodgovorne i autoritarne vlasti, veruju da su Dodikovi motivi jedino da se dočepa pune vlasti u Sarajevu, da postavi svoje ljude u Savet ministara i druge pozicije koje pripadaju Srbima, a na kojima su sada ljudi SDS-a i PDP-a. Na drugoj strani, Dodik im poručuju da ne razumeju procese koji su toku i da se Republika Srpska mora pripremiti i spremiti da politički i institucionalno brani svoje pozicije, da to nisu nerealne ambicije već samo odgovorna politika. Mnogo zanimljivije od unutrašnje političke borbe u RS, biće reakcije sa strane. Očekivano, već u najavi ovog zasedanja iz Sarajeva su poručili da je to rušenje Dejtona, ali to je već uobičajeno ovde kad iz Banjaluke kažu „mi smo izvorni mirovni sporazum“, to je uvek sumnjivo. Biće, međutim, zanimljivo kako će zaključke pročitati međunarodna uprava na čelu sa Valentinom Inckom i neki drugi svetski centri moći koji u poslednje vreme, barem na rečima, pokazuju sve veće interesovanje za ovaj deo sveta. Iz najbližeg Dodikovog okruženja ovih dana se plasiraju, upola glasa, priče da on i njegov tim imaju poneku informaciju više i da ovakvom kreacijom zaključaka idu u susret budućim događajima. Ima, dabome, i kojekakvih drugih spekulacija, ali sve treba uzimati s velikom rezervom, jer to je ovde već folklorni ambijent u kojem se decenijama živi. Spekulacije, međutim, nisu da u Savetu za sprovođenje mira (čine ga predstavnici najmoćnijih zemalja sveta) postoje oštre podele i oko dijagnoze stanja u BiH, a još više od toga šta i kako dalje. Veliki su, očito, našli još jedno zgodno mesto gde međusobno odmeravaju snage.