Atentat na zdravu pamet

Upečatljiva je bila scena koju su videli učesnici protesta „1 od 5 miliona“ prošlog petka u Valjevu: kada su se okupili ispred zgrade u kojoj živi uzbunjivač iz fabrike Krušik, Aleksandar Obradović, na ogromnoj većini prozora zgrada koje se tu nalaze bile su navučene roletne, a svetla su bila izgašena. Nema, za sada, pouzdanog objašnjenja „nezainteresovanosti“ Obradovićevih komšija za sudbinu čoveka koji je pokušao da spreči čerupanje državne imovine. Da li je reč o posledici straha od ispoljavanja solidarnosti prema sugrađaninu na koga su se sručile državna sila i paradržavna propaganda? Ili iza toliko napadnog distanciranja od cele priče stoji indoktrinacija, usled koje građani ne žele da sopstvenom pameću preispitaju serviranu zvaničnu verziju, čak ni kad im se činjenice koje tu verziju obesmišljavaju, takoreći valjaju pred očima? Televizija je, ne zaboravimo, i dalje dominantan izvor informisanja građana Srbije. Prema jesenjem istraživanju Nove srpske političke misli, 44,7 odsto građana navelo je televiziju kao glavni izvor informisanja, slede internet portali (ne navodi se koji) sa 44 odsto, dok je štampa na trećem mestu, sa 6,3 odsto učešća. Među televizijama, prema istom istraživanju, primat drži RTS (28,3 odsto ispitanika tvrdi da se najviše informiše preko te stanice), sledi TV Pink (12,3), na trećem mestu je TV N1 (10,3), a na četvrtom je TV Prva sa 9,3 odsto. Zahvaljujući takvom izboru izvora informacija, lako je zaključiti da ogroman broj građana, zapravo, i nije bio u prilici da sazna bilo šta o ulozi oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića u trgovini oružjem. Jer, prema istraživanju Cenzolovke, od 10. oktobra, kada je NIN objavio informaciju o hapšenju Obradovića - zbog čega je pred Centralnim zatvorom održan građanski protest, da bi, potom, uzbunjivač bio prebačen u kućni pritvor – ono što bi trebalo da je javni servis u svojim centralnim informativnim emisijama, Dnevnik 2 i Dnevnik 3, nije objavilo ni jednu jedinu reč, sve do 19. oktobra. A tog dana je, u 25. minutu Dnevnika 2, prvi put pomenuto Obradovićevo ime, u 20 sekundi dugom izveštaju sa protesta „1 od 5 miliona“, u koji su spakovane cele dve rečenice: „Protest građana i dela opozicije večeras je počeo ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, a kako su organizatori naveli, posvećen je uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću koji je u kućnom pritvoru. Oni su istakli da je pod pritiskom građana Apelacioni sud poništio odluku Višeg suda kojom je Obradoviću bio određen pritvor.“ I to je bilo sve – bez ikakvog pominjanja ministrovog oca i cene po kojoj je oružje prodavano firmi koju Stefanović stariji zastupa. A kada se ispostavilo da je toliko veliku aferu, ipak, nemoguće u potpunosti ugurati pod tepih, krenulo je satanizovanje uzbunjivača („špijun“, „lopov“) i iskrivljavanje informacija koje je izneo – sve to u udarnim programima i RTS-a i privatnih televizija pod kontrolom vlasti. Nakon tako jasne demonstracije „medijskih sloboda“, ali i stanja pravne države i demokratije u Srbiji, za 14. i 15. novembar zakazana je druga runda dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta. Izaslanicima Eduardu Kukanu i Knutu Flekenštajnu, koji su, istim povodom, u Beogradu boravili 9. i 10. oktobra, ovoga puta pridružiće se novi stalni izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i kopredsedavajuća Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU Tanja Fajon. Funkcionerka EP i nekadašnja novinarka, Tanja Fajon u Beogradu je bila pre samo dve nedelje, kada je ocenila da nema napretka u slobodi medija - ali i da najavljeni bojkot izbora može doneti više štete nego koristi. Prema najavama, u novoj rundi „dijaloga“ trebalo bi da se analizira napredak mera Vlade za poboljšanje izbornih uslova, ali i da se razgovara o novim predlozima Vlade, finansiranju kampanje i medijima. Pored „uobičajenih“ dosadašnjih učesnika sastanaka iz civilnog sektora (Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija) očekuje se i dolazak predstavnika istih stranaka koje su prisustvovale oktobarskoj rundi razgovora, tokom koga su opozicione interese branili PSG, Nova stranka, SPAS, SMS i LDP. S obzirom na iskazano uverenje Tanje Fajon da će se pronaći način da se u dijalog uključi i najveća opoziciona grupacija – Savez za Srbiju, ali i medijsko pominjanje „šatl diplomatije“, nije isključeno da će se neka vrsta zamene za učešće na sastanku tražiti u posebnom sastanku sa ključnim zagovornicima izbornog bojkota. U međuvremenu, iz „bojkotaškog bloka“ i dalje stižu zalaganja da se izbori, koji bi trebalo da se održe na proleće, odlože za nekoliko meseci. Sve to s ciljem da se stvore uslovi da se, u periodu od šest do devet meseci nakon željenog „otvaranja medija“, građani zaista informišu o tome šta se u zemlji dešava, kako bi bili u prilici da istinski biraju put kojim će zemlja dalje ići. Ali, ne samo da nema jasnog objašnjenja pravnog načina kojim bi do eventualnog odlaganja izbora moglo doći, već nema ni najmanje naznake da je vlast suštinski spremna da makar minimalno relaksira stanje u ozbiljno „naelektrisanom“ društvu. Naprotiv, pomagači vlasti sve većim kofama dolivaju ulje na već potpaljenu vatru. Najbolje se to videlo u prošli utorak, uoči gostovanja predsednika svih građana u programu RTS-a: nakon najave tabloida da se protiv Vučića (opet) sprema atentat, kojom je odgovoreno na opozicioni poziv na protest ispred zgrade RTS-a, emitovan je specijalni program TV Pinka. A tamo je, uz telefonsko uključenje Vučića, uigrana ekipa apologeta vlasti tezu dalje raspirivala, neizbežno, pritom, podsećajući na ubistvo Zorana Đinđića. Srećom, ponovo se pokazalo da je u pitanju bilo propagandno spinovanje, praćeno stvaranjem incidentne situacije na ulici, gde su se, pored pripadnika opozicije, pojavile i „Vučićeve pristalice“ ali i lica u civilu koja su sprečavala kretanje Aberdarevom ulicom (za to vreme, Vučić je pred milionskim auditorijumom, neometano optuživao opoziciju za „fašizam“). Paralelno sa sve drastičnijim orgijanjem nad zdravom pameću koje sprovode provladini mediji, u akciju „popravljanja izbornih uslova“ uključio se i Miša Vacić, vođa Srpske desnice. LJuti „opozicionar“ sa snažnim vezama sa vlašću i materijalnim resursima nejasnog porekla, zahvaljujući kojima je ulice Beograda i drugih gradova ukrasio svojim ogromnim bilbordima, trenutno je u turneji po Srbiji – odakle dobijamo vesti o pretnjama opozicionim predstavnicima i pohvalama naprednjačkim funkcionerima. Nebojši Zelenoviću, gradonačelniku Šapca, jedne od retkih lokalnih samouprava koje ne kontroliše SNS, obećavao je, recimo, da će „završiti u Drini“ i da će biti izložen u novosagrađenom zatvoru, gde će biti pljuvan svakog dana. Posle je, naravno, sve to što se lepo čuje u snimku demantovao, da bi se posvetio Mariniki Tepić i najavio odlazak u opozicioni Paraćin – da i tamo dokaže postojanje slobode javnog izražavanja u Srbiji.