Posle sedam decenija još ambicioznije u budućnost

Institut za nuklearne nauke „Vinča“ uvek je bio obavijen velom tajanstvenosti i uživao specijalni status u široj javnosti, ne samo zbog nekada aktuelnog nuklearnog programa, već i zbog činjenice da se ovde, daleko od gradskog jezgra, na velikom prostoru u idiličnom ambijentu raskošnog zelenila, a u blizini čuvenog arheološkog lokaliteta vinčanske kulture kao najnaprednije praistorijske kulture u svetu, odvijaju najsloženija multidisciplinarna naučna istraživanja koja vode svet u novu civilizacijsku epohu. Ako se po jutru dan poznaje, sam početak rada Instituta „Vinča“ obećavao je slavnu budućnost, i suštinsku pripadnost Srbije Evropi – davne 1948. godine osnovali su ga svetski poznat fizičar Pavle Savić i Holanđanin Robert Valen. Ideja o osnivanju Instituta nastala je dve godine ranije, kada se Pavle Savić susreo sa Josipom Brozom Titom na jednom od instituta u tadašnjem Sovjetskom Savezu, gde se Savić bavio istraživačkim radom. Na Titov poziv, vratio se u Jugoslaviju kako bi pokušao da prestonicu tadašnje države, osnivanjem Instituta „Vinča“, učini i naučnom prestonicom. U ambijentu pojačanog entuzijazma posleratnog razvoja, osnivači „Vinče“, Jugosloven i Holanđanin, uputili su snažnu poruku da je bez naučnog stvaralaštva ekonomski razvoj na staklenim nogama, i da bez prijateljskog povezivanja država različitih ideološko-društvenih uređenja i bez slobodnog protoka znanja i naučnih dostignuća nije moguć realan napredak bilo koje evropske države. U svojoj sedam decenija dugoj istoriji Institut „Vinča” je pokazao da jeste institucija kontinuiteta u najboljem smislu te reči i zato direktorka profesorka dr Snežana Pajović na samom početku razgovora za NIN ističe: „Pored samih osnivača, veliki doprinos čvrstom utemeljenju Institua ’Vinča’ dali su Aleksandar Milojević, Milorad Mlađenović, Zdenko Dizdar, Slobodan Ribnikar, Petar Martinović, Dušan Kanazir, Ivan Draganić i mnogi drugi čuveni naučnici. Oni, kao i mnogi posle njih, ugradili su u Institut svoj profesionalni život i karijeru. Svi mi koji danas radimo u ’Vinči’, kao i oni koji će doći posle nas, dugujemo im veliku zahvalnost, jer su radili sa velikim entuzijazmom, stvarajući ovaj naučni grad.“ U kratkom osvrtu na dugu istoriju Instituta, kroz koje je sve promene on prolazio i koje su bile prelomne tačke u njegovom razvoju? Institut je formiran kao Institut za fiziku, i taj naziv je nosio do 1950. godine, kada je preimenovan u Institut za istraživanje strukture materije. Tri godine kasnije, postaje Institut za nuklearne nauke Vinča „Boris Kidrič“ i taj naziv nosi do 1992. godine, kada postaje, i do danas ostaje Institut za nuklearne nauke „Vinča“. Odlukom Vlade Srbije 2018. godine, on postaje nacionalni multidisciplinarni institut. Nakon promene statusa i reorganizacije koja nam sledi, predložićemo promenu imena, ali brend „Vinča“ ćemo svakako sačuvati i u novom nazivu. Tokom razvoja Instituta, inicijalni nuklearni program je smanjivan u svom obimu i sada praktično više ne postoji, otud potreba za eventualnom promenom naziva na primer, u Nacionalni multidisciplinarni institut „Vinča“. Istorijski gledano, u razvoju Instituta mogu se razlikovati dva ciklusa. Prvi je ciklus razvoja nuklearnog programa, koji je trajao od osnivanja do 1968. godine. Od 1968. pa do danas je takozvani mešoviti koncept koji je osnova današnjeg multidisciplinarnog profila ove naučne ustanove a koji podrazumeva razvoj ne samo određenih naučnih oblasti - fizika, hemija, biologija, nauka o materijalima, zaštita od zračenja, termoenergetika i energetika, elektronika i informatika - već i njihovih podoblasti. Paralelno sa pomenutim naučnim oblastima, razvijale su se i druge inženjerske oblasti i tehničko-tehnološke nauke.“ Da li prioritet imaju fundamentalna naučna istraživanja, ili naučni projekti sa tržišnom valorizacijom? U doba znanja, na fundamentalnim naučnim istraživanjima utemeljeni su svi veliki privredni razvojni projekti. U nauci, kao i poslu i u životu uopšte, dobri projekti često nisu stvar čistog izbora, već odgovor na zadatke koje okolnosti nameću, a ti zadaci su vrlo često, direktno ili indirektno, tržišno valorizovani, bilo da je reč o projektima zaštite životne sredine i smanjenja gubitaka u procesu proizvodnje energije, ili pak doprinosa razvoju medicine, zaštite od zračenja i zaštite zdravlja ljudi uopšte. Prema tome, ne postoji oštra granica između rada usmerenog isključivo na osnovna, fundamentalna naučna istraživanja, i onog koji je okrenut primenjenim i razvojnim istraživanjima, koja izvode nauku na tržište, to su povezane „karike“, proizlaze jedna iz druge i zato ih nikako ne bih striktno razdvajala. Institut „Vinča“ danas ima 777 zaposlenih i predstavlja najveći nacionalni multidisciplinarni institut u ovom delu Balkana. Postojeći naučni potencijal je izuzetan i upravo zbog toga je „Vinča“ i dobila pomenuti nacionalni status. Pored fundamentalnih naučnih istraživanja, jedan deo organizacionih celina razvio je svoje naučno-istraživačke programe preko primenjenih istraživanja i tako sa određenim delatnostima i uslugama izašao na slobodno tržište. U skladu sa novim Zakonom o nauci i istraživanjima, kao i drugim zakonskim regulativama, predstoji nam osnivanje naučno-poslovnog parka u okviru koga će se razvijati prioritetno naučno-istraživačke delatnosti, a i komercijalne delatnosti sa kojima će Institut izlaziti na tržište. „Vinča“ trenutno ima četrnaest laboratorija kao zasebnih organizacionih celina i pet centara, jedan zavod i jednu kancelariju za transfer tehnologija. Neke od tih laboratorija su isključivo naučno-istraživačke laboratorije, u okviru njih su formirana tri centra izvrsnosti, dok su u nekim osnovna istraživanja prerasla u primenjena i razvojna. U okviru Instituta postoje i centri koji se isključivo bave komercijalnom delatnošću i upravo zbog toga važno je da se osnuje naučno - poslovni park u okviru koga bi se obe vrste delatnosti efikasnije realizovale. Savremena civilizacija podrazumeva dinamičan razvoj društva koje je zasnovano na znanju, pre svega. Organizovanje naučnih, istraživačkih i inovacionih programa, kao i upravljanje njima je značajna komponenta društvenog razvoja. Konkurentnost na svetskom tržištu u ovoj oblasti zahteva veoma jasno definisane naučno-istraživačke programe, koji su aktuelni, prioritetni i u skladu sa međunarodnom strategijom, kako bismo ostali deo evropskog istraživačkog prostora. Strategija naučno-istraživačkog i inovativnog razvoja Republike Srbije nalaže ne samo strukturnu reorganizaciju Instituta, već i programsku organizaciju da bi se uskladili prioritetni istraživački pravci sa onim što je najpotrebnije društvu. Takvo usklađivanje nalaže veće povezivanje sa privredom i ponudu ne samo usluga, već i proizvoda, kao i razvoj novih tehnologija. Institut „Vinča“ već ima veliko iskustvo u saradnji sa privredom i u praćenju njenih potreba, o čemu svedoči i struktura prihoda Instituta.“ Institut se može pohvaliti ne samo saradnjom sa privrednim subjektima, već i međunarodnom saradnjom? Međunarodna saradnja je tradicija Instituta, jer od svog osnivanja je, kao eminentna ustanova, imao izuzetne kontakte sa mnogim svetskim institucijama sličnog profila. Ovaj vid saradnje omogućava mobilnost mladim stručnjacima, koji odlazeći u druge institucije stiču nova znanja. Taj proces je kontinuiran i neophodan za celokupan naučno-istraživački napredak. Sticanjem novih znanja u inostranstvu, naši naučnici ih primenjuju ovde, po povratku u Institut. Pored stečenih znanja, praćenje razvoja novih tehnologija u svetu omogućava nam da steknemo nova iskustva kako da u našim uslovima neke od tih tehnologija poboljšamo i učinimo ih efikasnijim. Multidisciplinarnost, kao i interdisciplinarnost su velike prednosti našeg instituta. Interdisciplinarnost daje mogućnost povezivanja različitih pristupa u toku izučavanja određenog fenomena na jednoj lokaciji i daje izuzetno dobre rezultate, što smo dokazali mnogobrojnim publikacijama u eminentnim međunarodnim časopisima. Institut „Vinča“ je, kao članica Beogradskog univerziteta, dao veliki doprinos rangiranju univerziteta na Šangajskoj listi. Premda „Vinča“ jeste multidisciplinarni institut, jedna od njegovih specifičnosti jeste izučavanje zračenja. Javnost malo zna o tome koliko istraživanja zračenja zahtevaju multidisciplinarnost, i koliko su rezultati tih istraživanja primenljivi u najrazličitijim oblastima života i rada. Recite nam nešto o tome. Značajan deo naučno-istraživačkog programa , a i komercijalnih delatnosti, realizuje se u cilju izučavanja efekata zračenja i sprovođenja zaštite od zračenja. Prve laboratorije koje su osnovane u Institutu bile su za fiziku, hemiju i biologiju, a jedan od osnovnih njihovih istraživačkih zadataka je bilo proučavanje različitih vrsta zračenja sa različitih aspekata. Tokom razvoja Instituta, osnovana je posebna organizaciona jedinica koja se bavi zaštitom od zračenja, koja je znatno proširila opseg istraživanja kao i uslužnih delatnosti. U okviru realizacije programa koji se odnosi na zaštitu životne sredine i zdravlje iskazuje se multidisciplinarni pristup i primenljivost u gotovo svim oblastima života i rada. Šta će se u radu Instituta promeniti predstojećom reorganizacijom, a na osnovu Zakona o nauci i istraživanjima? Kakva su vaša očekivanja? Već pomenuta buduća reorganizacija podrazumeva formiranje većih naučno-istraživačkih programa, na bazi postojećih projekata, koji će se realizovati kao programi od nacionalnog značaja. Ovaj pristup omogućava povezivanje pojedinih istraživačkih jedinica, kao što je to nekad bilo. Prethodna reorganizacija Instituta bila je 1976. godine kada su u skladu sa Zakonom o udruženom radu laboratorije postale samostalne poslovne i finansijske organizacione celine i tada je, na neki način, došlo do izvesnog razjedinjavanja Instituta. Novom reorganizacijom koja nas očekuje, ponovo u naučnom smislu povezujemo programe među laboratorijama. Povezivanje projekata više različitih laboratorija u jedinstven program na nivou Instituta trend je u svetu i karakteristika evropskog naučno-istraživačkog prostora. Institut već jeste konkurentan na evropskom i svetskom tržištu kada se uzme u obzir broj međunarodnih publikacija, ali reorganizacija će ga učiniti još konkurentnijim, tako da su moja očekivanja i u tom pogledu pozitivna. Na nacionalnom nivou tokom iduće godine predstoji reorganizacija naučno-istraživačkog sistema koja daje prioritet povezivanju institucija, ne samo naučnih međusobno, već i sa obrazovnim i privrednim subjektima. Time bi se postigla veća efikasnost i određen stepen izvrsnosti u naučnom i istraživačkom radu. Izvrsnost i relevantnost su neophodni kako bi bavljenje naukom i istraživanjem bilo svrsishodno za društveni razvoj Srbije. Naredne, 2020. godine, postojeća naučno-istraživačka strategija ističe i definisaće se nova. U novoj strategiji neće biti posebnih novina, kada je u pitanju Institut „Vinča“, jer je on po svojim programima u potpunosti prilagođen svetskim prioritetima.“ Znači li to, između ostalog, i da mladi ovde imaju dobre uslove za naučni rad i da njihov odlazak u inostranstvo više nije nužan uslov za željeni razvoj naučne karijere? Koliko je „Vinča“ atraktivna za mlade? Ja nisam protiv toga da mladi naučnici odlaze u inostranstvo, i da se potom vrate sa novim znanjima i iskustvima – naš Institut kroz međunarodnu saradnju mladima omogućuje usavršavanje kroz povremeni i privremeni boravak u srodnim naučnim institucijama. Mislim da Institut „Vinča“ jeste odlično mesto za najbolje mlade naučnike, jer ovde je koncentrisano bogato iskustvo generacija vrhunskih naučnika, a s obzirom na to da i danas ovde radi veliki broj vrsnih naučnika koji osim znanja imaju i dobru volju i dar da svoje znanje prenesu mlađima, smatram da Institut „Vinča“ ima sve uslove za razvoj karijere i stasanje mladih naučnika. Neki delovi Instituta imaju veliki broj mladih istraživača, dok je nekima potrebno podmlađivanje i nadam se da će uskoro zastupljenost mladih biti ravnomerna. Trudimo se da u svim naučnim oblastima stvorimo programske i zakonske okvire kako bismo što više bili u mogućnosti da poboljšamo i podmladimo ljudske resurse. Poboljšanjem onoga što primetimo da nije na dovoljno visokom nivou i nabavkom najsavremenije opreme, trudimo se da stvorimo uslove kojima bismo zadržali mlade stručnjake. Za znanje i nauku ne postoje granice i barijere. I osnivači, kao i njihovi naslednici u Institutu su svoja znanja sticali u inostranstvu i onda se vraćali da ta nova znanja primene ovde. Mobilnost naučnog kadra je neophodna, ali naša je obaveza da ovde napravimo uslove koji će mlade naučnike motivisati da se vrate u Srbiju. Šta bi u Institutu trebalo promeniti, ili poboljšati, da bi on postao još privlačniji za mlade naučnike i još efikasniji u radu? Neophodna je stalna modernizacija i praćenje savremenih trendova. Savremena naučno-inovaciona politika zahteva dodatna ulaganja, pre svega u što savremeniju opremu. Institut ima odlično razvijenu povezanost između osnovnih, primenjenih i razvojnih istraživanja i zbog toga i jesmo u mogućnosti da razvijemo naučno-poslovni park. Kada je Institut osnovan kao nuklearni bilo je neophodno da bude razvijen kao mali razuđen grad. Ali, koliko god da je ta razuđenost lepa, ona donosi i veće troškove za obnavljanje celokupne infrastrukture. Osnivanje poslovnog parka pruža mogućnost osnivanja firmi, ali i privlačenja drugih firmi, što bi obezbedilo dodatne investicije za osavremenjavanje „Vinče“. Ali, da bismo privukli druge firme, moramo obnoviti infrastrukturu, počev od samog pristupa Institutu, puteva, vodovodne mreže, grejne instalacije... Deo sredstava bi trebalo da bude obezbeđen iz budžeta, drugi deo obezbeđuje sam Institut kroz svoj udeo na tržištu, a postoje i evropski fondovi za realizaciju infrastrukturnih projekata koje bi takođe trebalo iskoristiti. Na kraju, recite nam kako vidite budućnost Instituta „Vinča“? Institut vidim ne samo kao ravnopravnu članicu „Evropske naučne unije“, već kao instituciju koja će značajno doprinositi razvoju evropske nauke, kao što je to činila i do sada. Podsetiću na samo jedan u nizu primera koji to potvrđuju – „Vinča“ je jedan od osnivača poznatog centra CERN, a naše istraživačke grupe intenzivno sarađuju sa tom institucijom. Naši eminentni fizičari su dali veliki doprinos realizaciji određenih programa u CERN-u na šta smo veoma ponosni. Moja očekivanja da će Institut i ubuduće biti važan faktor razvoja evropske nauke zasnovana su pre svega na kadrovskoj snazi - Institut „Vinča“ trenutno ima 777 zaposlenih, među kojima je 482 istraživača, od toga 311 doktora nauka. Institut u budućnosti vidim kao naučno-poslovni park, u kome bi naučno-istraživački programi imali prioritet. Osnivanje poslovnog parka će predstavljati izlazak nauke na tržište, a Institut će pokazati da je realizovanje njegovih programa relevantno za razvoj privrede Srbije i dinamičan razvoj društva i društvenog standarda u Srbiji. Ko je direktorka Instituta „Vinča“? Prof. dr Snežana B. Pajović (rođ. Todorović) završila je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu gde je diplomirala na Odseku za biološke nauke na Grupi za molekularnu biologiju i fiziologiju (smer eksperimentalna biomedicina). Magistarsku tezu uradila je u Laboratoriji za molekularnu biologiju i endokrinologiju Instituta za nuklearne nauke „Vinča” i odbranila je na matičnom fakultetu, kao i doktorsku disertaciju. Imala je više studijskih boravaka u naučnim institutima u Trstu, Bolonji, Kataniji… Početkom 1999. godine izabrana je za gostujućeg istraživača u Nacionalnom institutu za bionauke i humanu tehnologiju u Tokiju. Član je brojnih međunarodnih i nacionalnih stručnih i naučnih udruženja, uključujući i članstvo u Naučnom društvu Srbije. Naučnoistraživačka delatnost dr Snežane Pajović predstavljena je, pored magistarskog i doktorskog rada, sa preko 140 bibliografskih jedinica, među kojima je više naučnih knjiga, 79 naučnih radova međunarodnog značaja, kao i međunarodni i nacionalni patenti. U zvanje naučnog saradnika izabrana je 1995. godine, višeg naučnog saradnika 2000. godine, a za naučnog savetnika 2005. godine. U zvanje vanrednog profesora izabrana je 2007, a redovnog profesora 2012. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Dug je spisak njenih angažmana u naučnoj oblasti, kako u Srbiji tako i u svetu, na rukovodećim mestima u brojnim projektima i u državnim institucijama. Prvi je molekularni biolog na čelu Instituta „Vinča“ i druga žena u istoriji „Vinče“ na čelu ove ustanove. Gde god je radila, poštovala je princip svojih učitelja, ne samo akademskih, a koji danas predlaže svojim studentima i mlađim kolegama u Institutu: da svako treba za dobrobit ljudi da iskoristi talente koje je dobio na dar, bez obzira kojim poslom se bavio, i da svako treba da radi samo ono što ne mora da skriva i zbog čega se neće postideti, jer – dobar glas i dobra dela traju i kad sve ostalo prođe.