Spalionica

U kakvom tužnom, zagađenom vremenu živimo, najbolje se vidi po asocijacijama koje izazivaju pojedina geografska imena. Vinča, na primer. Nekada slavna u arheologiji, potom kao sedište centra za nuklearnu fiziku, a danas – deponija u Vinči i na njoj požar, koji ugrožava disanje Beograđana. Da bi tu deponiju uklonila, vlada obećava da će izgraditi spalionicu, na šta opozicija odgovara da je to „pljačka građana Srbije“ jer će ih ta spalionica koštati više od milijardu evra, a iz nje će se u vazduh oslobađati još više opasnih materija nego od same deponije. Reči spalionica nema u našim rečnicima. Možemo se upitati da li je pravilno sagrađena, budući da se izvedenice sa sufiksom -onica grade od nesvršenih glagola (učionica, topionica, skakaonica, zalagaonica itd. od učiti, topiti, skakati itd.) pa bi možda spalionica, od svršenog glagola spaliti, nekome zvučalo kao da skakaonicu nazovemo „skočionica“ a zalagaonicu „založionica“. Ipak, postoji već jedan izuzetak koji nikome ne smeta: kaznionica od svršenog kazniti. Razlog za takvu tvorbu biće da je u oba slučaja isti – što je izvedenice od nesvršenih glagola, „kažnjavaonica“ i „spaljivaonica“ teško i zamisliti, a kamoli izgovoriti. Isti onaj navijač koji mi je prošle nedelje pisao o prvoj utakmici „Partizana“ sa „Mančester junajtedom“ i o imenu njihovog trenera, nekoliko dana kasnije poslao mi je isečak sa Politikine sportske strane, gde u podnaslovu piše: „Crno-beli priželjkuju da sutra ostanu neporaženi na Old Trafordu, kao i da načine veliki korak kako bi ’prezimeli’ u Evropi“. Ta se želja, nažalost, nije ostvarila, ali ovde nam je bitan pogrešan oblik „prezimeli“ umesto prezimili. To je isto ono brkanje glagola na -im i na -em zbog koga su, pre četrdesetak godina, Kosta Stepanović i Milija Stanić napisali knjigu „Izvinite, izvinuo sam se“. Jedno je glagol izviniti (se), izvinim (se), izvinio sam se, a drugo izvinuti (se) ’izviti se, dići se, izmaći’, izvinem (se), izvinuo sam se, od iste osnove kao vinuti se. Iz iste zabune potiču i pogrešni oblici trpnog prideva koje čujemo svakodnevno, kao donešen, prenešen, prevežen. Jotovanje, to jest prelazak „s“ u „š“ odnosno „z“ u „ž“, moguće je samo kod glagola s prezentom na -im, kao nosim – nošen, povisim – povišen, gasim – gašen i sl. Ako je prezent na -em, „s“ i „z“ ostaju neizmenjeni: donesen, prenesen, prevezen.