Odricanje od odgovornosti

Više demokratije! Tako Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pravda Predlog novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, pod okriljem usaglašavanja sa članom 203 Ustava, koji se tiče predloga za promenu Ustava i usvajanja promene najvišeg pravnog akta. Prema predviđenim izmenama i dopunama, ukida se prag izlaznosti od pedeset odsto birača, rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu se povećava sa sedam na devedeset dana, a prikupljanje će moći da se obavlja i elektronski. Krug birača će obuhvatati interno raseljena lica. Urediće se i obavezni i savetodavni referendumi, a ostaviće se prostora i za tzv. prethodne i naknadne referendume. U Ministarstvu podsećaju da su dosadašnji strogi uslovi otežavali direktnu demokratiju, zbog čega je svega jedna narodna inicijativa do sada bila uspešna – inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“ za promenu Krivičnog zakonika. Nevolja je što referendumsko odlučivanje ne funkcioniše ni u razvijenijim i nezavisnijim demokratijama. Dobri primeri su izglasavanje Bregzita i referendum o ustavnim promenama u Turskoj – prvi referendum je bio obeležen lažnim vestima i do temelja je potresao EU, a drugi je vođen u atmosferi straha, nakon čega je Erdogan sultanski proširio svoje nadležnosti. Najvažnije – za Bregzit je glasalo 51,9 odsto, a za ustavne reforme u Turskoj 51,3 odsto birača. Preostale polovine ovih velikih zajednica bile su žrtve tanušne većine, a pojmovi predstavničke demokratije i političke odgovornosti izabranih predstavnika su obesmišljeni. Postoje bojazni da bi promene zakona olakšale „gutanje žaba“ na velika vrata. Rešenje kosovskog pitanja, recimo. Po novom zakonu, odluka će se usvojiti nezavisno od izlaznosti, a već znamo da vlasti nije ni teško ni strano da po diktatu mobiliše glasače.