Kazna za neposlušnost

Predsednik je prošle nedelje izjavio da nije čitao doktorat ministra finansija i da nije pogledao dokaze o plagijatu zbog čega ne može da izloži svoj „sud kao što to čini neobrazovana elita“. Osim njegovog suda o sudu kvazielite, koja je mutirala u neobrazovanu elitu, predsednik je presudio da je, iako nije pogledao dokaze, u pitanju politička odluka. I gle čuda, sa njim se složio i njegov ministar finansija. Nije važan sud neke tamo političke komisije, reče on, već je važan sud naroda, čije je oličenje, zar iko sumnja, njegov predsednik. Potom se, kao kakav lik u španskim serijama, predsednik predomislio pa nas je izvestio da je savetovao svom ministru da pocepa doktorat što, za razliku od spaljivanja knjiga, izgleda nije greh. Premijerka je takođe zaključila da je u pitanju politička odluka, zbog čega omiljeni ministar ostaje u Vladi. Teško je letos predsedniku, ministru obrazovanja i ministru finansija pao pad Univerziteta u Beogradu (UB) na Šangajskoj listi. Susreli su se čak i sa našim najcitiranijim naučnikom koji je zaigrao za tim Saudijske Arabije i obećali da će učiniti sve da se UB vrati među trista najboljih univerziteta na svetu. Pominjali su neku malu budžetsku liniju za Šangajsku listu, ali i to da bi profesori trebalo malo više da rade, a manje da kukaju. Nije stoga ni čudo što ih ne mirišu ministar finansija, obrazovanja, rističevići, orlići, martinovići, atlagići i ostala predsednikova obrazovana elita. Kad je već tako, ideja da se finansijski potpomogne nauka i UB postaje oksimoron. Krenimo od nauke. Iako se vlast hvali nekakvom digitalizacijom i „teleprontovanjem“, ulaganja u razvoj nauke i tehnologije su, ukoliko recimo posmatramo prethodne četiri godine, u apsolutnom iznosu u rastu, ali su istovremeno, u odnosu na BDP, u padu. U Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije (PZBRS) za period 2017-2020, ukupna izdvajanja za razvoj nauke i tehnologije iz prihoda iz budžeta su porasla sa 15,88 (2017), na 18 (2018), 19,39 (2019) i 20,49 milijardi dinara (2020). Ipak, ukoliko se ova izdvajanja stave u odnos sa planiranim BDP-om, dobićemo da su ova izdvajanja zapravo pala - ona su prvo porasla sa mizernih 0,36 odsto BDP-a (2017) na 0,38 odsto (2018), potom pala na 0,36 odsto (2019) da bi na kraju dostigla rekordno niskih 0,35 odsto (2020). Ni univerziteti nisu prošli bolje. Ukoliko pogledamo Tabelu 1, videćemo istu, tužnu sliku - sredstva na raspolaganju za posmatranih pet najvećih srpskih državnih univerziteta (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i Kosovska Mitrovica) u apsolutnom iznosu se uvećavaju, ali se kao udeo u BDP-u, osim u slučaju Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici (Atlagićeva afilijacija), smanjuju. Kada je UB u pitanju, on je jedini državni univerzitet kojem su se, u apsolutnom iznosu u celom posmatranom periodu, ukupna predviđena raspoloživa sredstva smanjila i to za 504 miliona dinara u poslednjoj posmatranoj godini. Dodatno, u odnosu na 2016, pad ukupno raspoloživih sredstava, kao udeo u BDP-u, ubedljivo je najizraženiji na UB - ovaj pad iznosi 23 odsto. Naravno, zbog toga što je UB univerzitet od nacionalnog značaja (član 44 Zakona o visokom obrazovanju) i prethodno datih obećanja, ali i prošlonedeljne odluke Odbora za profesionalnu etiku, ovaj finansijski salto nije prošao neprimećen., Na to se ministar finansija brecnuo i pljusnuo nam u lice da je podrška UB-u iz prihoda iz budžeta porasla za 800 miliona dinara u odnosu na prošlu godinu i to sa 10,4 na 11,2 mlrd. dinara, Prava misterija - ako je to tačno, kako će onda UB u 2020. biti u znatno lošijoj finansijskoj poziciji nego prethodne godine? Odgovor je vrlo jednostavan - ministar finansija je prosto odlučio da se izmakne. Na Tabeli 2 se jasno vidi da su tokom posmatranih godina na svim posmatranim srpskim državnim univerzitetima sopstveni prihodi bili stabilni, dok je podrška iz budžeta ujednačeno rasla. Za 2020. se predviđa pad u sopstvenim prihodima svih posmatranih univerziteta, ali je ovaj pad, kod svih univerziteta osim UKG-a i UB-a, pokriven rastom u podršci iz budžeta tako da su im ukupna sredstva na raspolaganju povećana u odnosu na prošlu godinu, Kod UKG-a je rast u podršci iz budžeta obezbedio nepromenjena ukupna raspoloživa sredstva u odnosu na prošlu godinu, dok je u slučaju UB-a ovaj rast nedovoljan, tako da su mu ukupna raspoloživa sredstva pala za 504 miliona dinara. Na kraju, prikladno bi bilo prisetiti se Dositeja Obradovića koji, osim što nas je upućivao na knjige, a ne zvona i praporce, davno nas je opomenuo: „Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.“