Slučaj poštara Gorana Đurića

Sve mi je više žao sluđenih Srba! Evo, celog vikenda slavili su Svetog arhangela Mihaila, a taj Mihailo, baš, nema nikakve veze sa hrišćanstvom! On je na Zemlju silazio još u vreme Enoha, dakle, pre oko osam hiljada godina. Tada je i odneo Enoha na sedmo nebo kod Pradavnog. Tom prilikom, Pradavni je saopštio Enohu da će, u vreme njegovog praunuka Noja, da pusti Veliki Potop... E, sad, kako su se pravoslavci napecali da slave arhangela Mihaila? Pa, zato što su ih ubedili da je Enoh živeo u drugom veku stare ere, a da je Enoh, naravno, bio Jevrejin! I, niko, bre, iz SPC da stane pred neke kamere i objasni ovo licemerje! A ne bi bilo zgoreg da se snimi i jedna emisijica za Školski program RTS da bar deca, od malih nogu, znaju da je Enoh na sedmom nebu primio vinčansko pismo, čuvenu „bogovicu“ i da je pored Belog Dunava čuvao bela goveda koja mu je poklonila boginja Zemunja te otud i ime gradu koji se i danas nalazi tu, pored Beograda... U jednoj pekari na južnom Vračaru upoznam „LJilju iz Ciriha“ koja je likom ista madam Blavacki „kraljica evropske ezoterije“! A kada te LJilja svojim foto-aparatom uslika vidi ti se aura, a i anđeo čuvar ako ga imaš. A moj anđeo je beo, kao onaj u Mileševi. Tu LJilja iz Ciriha navalila da idemo na predavanje Spasoja Vlajića. Krenuo sam teška srca, jer sam u cegeru teglio šest Veronika da ih, u „Poslednjoj šansi“ podelim prijateljima... Kad, šta će biti? Spasoje Vlajić je, čuj, govorio, baš, o Veronikinom ubrusu? Pozivao se na knjigu Pokrov i gral Noela Karera Brigsa!, po kome se Veronikin ubrus, pa i Sveti gral prvi put pojavljuju na kosovskim freskama!!? K. G. Jung, moj guru iz Švice, radosno poskakuje: „Vidiš li, dečače, da moja teorija sinhroniciteta besprekorno funkcioniše! Dok tebi izlazi iz štampe Veronika, evo, Spasoje Vlajić dokazuje da je Veronikin ubrus prvo u Srbiji na freskama prikazan! Još kada oduzmeš onih nepostojećih 800 godina srpske srednjovekovne istorije, ispada da su freske oslikane stotinak godina posle raspeća ohridskog Isusa, kada mu je Veronika ubrusom čelo brisala!“ Jedem poparu začinjenu „vočesterom“, jer mi je nestala aleva paprika, a po glavi mi se mota: da li je moguće da pored tolikih naših teologa i vizantologa niko da ukapira da je renesansa u Evropi počela na - Kosovu?! A možda se neki akademik toga i setio, ali mudro ćuti da ne bi Evropu time naljutio! Ali, možda će i Evropa priznati da je renesansa počela na Kosovu, mislim, kada srpski manastiri postanu privatno vlasništvo Kurtija, Tačija, pa i Edija Rame, zašto da ne?! Samo da „Mali Šengen“ proradi što pre! A prošle nedelje, žali mi se poštar Goran Đurić iz Gornje Koritnice kod Bele Palanke. On je, naime, 1993. godine bio na Kosovu u redovnom sastavu srpske policije. Bio je raspoređen u Kačaniku i, aprila meseca, pucao je u samoodbrani na naoružanog pripadnika OVK. Albanac je ranjen, a Goran je dobio otkaz! Bilo je to 30. maja 1994. godine, a Goran je odmah podneo tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Postupak se vodio do 2019. godine i Goran je dobio pet prvostepenih presuda da bi Viši sud preinačio odluku u korist MUP-a! Poštar Goran mi je doneo i koverat sa NIN-om, a na koverti marka na kojoj je - Veronikin ubrus?! I, ajd, sad, pope, budi pametan! Nego moja Crna kao da je pošandrcala: „Znaš šta?! Taj tvoj poštar Goran morao je da zna, još pre dvadeset i pet godina, da, pucajući na pripadnika OVK, puca, u stvari, na ’Mali Šengen’! A, evo, tvoj Alek kaže da je ’Mali Šengen’ ’budućnost naše dece’. On, valjda, zna šta priča.“