U ritmu jednakosti

Verovatno više nego ikada dosad, festival Merlinka biće u svom jedanaestom izdanju najbliži ideji jednakosti. Počev od slogana – Liberte, Egalite, Queernite – pa do vrlo bogatog programa, Merlinka vođena čvrstom upravom Predraga Azdejkovića, pokriva širok opseg onoga što je obeležilo minulu godinu kako na planu filma sa kvir tematikama, tako i pratećeg programa, koji obuhvata tribine, izložbe, performanse. U toku samo četiri dana, od 5. do 8. decembra, Merlinka će prikazati više od stotinu filmova u nekoliko programskih celina, i sa nekoliko potencijalnih iznenađenja, dok će se za nagrade takmičiti filmovi u odvojenim programskim celinama – za najbolji dugometražni igrani, najbolji dokumentarni, kratki i animirani film. To samo usmerava tematski određen festival ka njegovoj sve preciznijoj koncepciji. Međutim, ono što je vrlo intrigantno jeste to što ovogodišnji program, verovatno dublje nego dosad, istražuje razvoj kvir scena u različitim delovima sveta paralelno sa razvojem tamošnjih alternativnih muzičkih pravaca ili pričajući priče iz kontre, rušeći usput njihove tradicionalističke tabue. Dramske radnje pokreće muzika, bilo da je u pitanju etno lokalna ili moderna andergraund. Film A onda smo plesali kojim počinje festival, ujedno je i ostvarenje o kome se tako mnogo pričalo i diskutovalo. Radnja filma, o dvojici plesača tradicionalnih plesova koji se prepuštaju emocijama, izazvala je žestoke reakcije u matičnoj zemlji Gruziji još od trenutka kada je scenario napisan, te je reditelj Levan Akin morao da ga realizuje u Švedskoj, a da pritom ni korak nije odstupio od želje da se kroz klasični melodramski okvir obračuna sa tradicionalističkim kanonima. Kao rezultat, film A onda smo plesali je istovremeno i hrabro i dirljivo ostvarenje, koje na specifičan način budi duboke emocije kroz folklorni ples, pokrete i melodije, otkrivajući njihov prikriveni kvir sadržaj. Ako jedan film ne bi trebalo propustiti na ovogodišnjem festivalu, to je svakako vijetnamski Song Lang! I u ovom filmu sve kreće od muzike, zapravo od jedne operske trupe u kojoj se slučajno nalaze jedan (treba i reći) zgodan uterivač dugova i jedan pevač kome pripadaju uloge ženskih likova, a sve se to događa još osamdesetih godina u Vijetnamu. I tamo kada umetnost susretne život, kako je ujedno i slogan ovog filma, više nije ništa kao što je nekada bilo. Jer reditelj Leon Le ne dopušta da njegov film izgubi svoju ritmizovanu egzotičnost nijednog trena tokom devedesetominutnog trajanja, te u mnogo čemu zahvaljujući njegovoj ličnoj strasti prema priči i junacima, čak i ono što je konvencionalno u samoj priči gleda se bez daha. Iznenađenje godine je film Nije vam ovo Berlin! Kroz priču o momku koji tek slučajno otkriva da postoji tamo neki drugi svet u koji se daleko više uklapa od onoga koji ga žulja i u kome se ne snalazi, meksički reditelj Hari Sama zapravo tka deo i sopstvenog životopisa, čineći od filma kvaziautobiografiju. Nemirna kamera i neodoljivi snimci načinjeni super osmomilimetarskom kamerom, doprinose utisku nečega što je istinski proživljeno, i to u nečemu što je za ovaj deo sveta velika nepoznanica – rađanje meksičke pank new wave scene sredinom osamdesetih, zajedno sa seksualnim oslobađanjem. Naravno, već pretpostavljate, muzika i kolorit daju ovom ostvarenju sasvim originalan prizvuk, baš kao i taj ironičan naslov, koji sam po sebi intrigira. Ni drugi filmovi ne odskaču po kvalitetu – dvostruki kanski pobednik Portret dame u plamenu, priča o skrivenoj ljubavi Emili Dikinson u Divlje noći s Emili, jeftino neodoljiva francuska komedija Sjajni škampi. Naravno, posebno treba obratiti pažnju na dokumentarni program, gde se ističu film Stvaranje Montgomerija Klifta i, poslednji u ovogodišnjem programu, Dok nas pornić ne rastavi... I onda poseban fokus – film Frig, kao i ostatak retrospektive Antonija Niklinga, jedinstvenog andergraund autora, koji je bio prvi internacionalni gost koji je posetio Merlinku još 2012. godine. Ko je tada bio u prilici da se upozna sa radom ovog enfant terrible autora, znaće tačno šta može da očekuje na retrospektivi i u prisustvu autora, među kojima je i pomenuti Frig, nastao prošle godine. Ostvarenje je po svemu specifično, te je svakako teško govoriti o njemu. Jer Frig je eksperimentalno delo o mogućnosti i značaju čoveka kao bića u vremenu potpunog kolapsa sistema i ljudske svesti. Hikling je produžena ruka Paola Pazolinija ili Tinta Brasa, koji su jednako bili ozlojeđeni zbog položaja kako svog tako i čoveka u društvu danas. Mnogima je već sada jasno šta ih sve u filmu očekuje.