Kako do bržeg rasta na Zapadnom Balkanu

Region Zapadnog Balkana je ostvario dobar napredak u postizanju makroekonomske stabilnosti i ubrzanju privrednog rasta. Privredna aktivnost raste, inflacija je niska, zaposlenost se povećava, a bankarski sistemi su otporniji. Stanje javnih finansija se generalno poboljšalo, a tu posebno treba istaći Srbiju. Međutim, u nekim zemljama javni dug je i dalje visok, čime se umanjuje prostor za fiskalnu politiku. Mada region beleži rast, približavanje nivou dohotka u EU i dalje je sporo. Dohodak po glavi stanovnika je porastao sa oko 20 odsto proseka u Zapadnoj Evropi u 2000. godini na 33 odsto u 2018, što je još uvek ispod dohotka novih zemalja članica u vreme njihovog pristupanja EU. Postizanje bržeg rasta kao i brže smanjenje razlike u životnom standardu u odnosu na Evropsku uniju su najveći ekonomski izazovi za region. Glavno ograničenje za rast dolaziće od negativnih demografskih trendova: niskih stopa nataliteta, starenja stanovništva i emigracije. Ovakvi trendovi mogu da dovedu do smanjenja i starenja radne snage, što bi se negativno odrazilo na produktivnost i rast. Iako ne postoji jednostavno rešenje za ovaj problem, smanjenje negativnih efekata demografije zahteva višedimenzionalni pristup, uz sprovođenje politika usmerenih ka povećanju učešća na tržištu rada. Unapređenje kvaliteta obrazovanja, podrška prekvalifikaciji odraslih, kao i automatizacija, doveli bi do povećanja produktivnosti, dok bi preusmeravanje visokog obrazovanja ka potrebama tržišta smanjilo neusklađenost ponude i potražnje za veštinama. Od ključne važnosti su i politike zadržavanja i privlačenja mladih, talentovanih radnika, uključujući i strance. Iako bi takve politike pomogle, potrebno je i da se sprovedu reforme u čitavom nizu oblasti radi podsticanja investicija i produktivnosti. Prvo, rešavanje nedostataka u oblasti infrastrukture, bez ugrožavanja fiskalne održivosti, čime bi se unapredila konkurentnost, privukle privatne investicije i uključivanje u globalne lance vrednosti. Drugo, jačanje institucija, upravljanja i borbe protiv korupcije, kao i unapređenje vladavine prava i pravosuđa će pomoći da se poboljša poslovna klima i zadrže talentovani mladi ljudi. Zatim, smanjenje sive ekonomije, koja predstavlja značajnu prepreku poslovanju (usled nelojalne konkurencije) i umanjuje fiskalne resurse. I na kraju, unapređenje korporativnog upravljanja u državnim preduzećima je od presudne važnosti za smanjenje fiskalnih rizika i njihovu transformaciju u moderne subjekte koji daju pozitivan doprinos rastu. Odlučno sprovođenje ovih reformi pomoći će regionu da ostvari brži i održiviji rast, kao i bolji životni standard za sve građane.