Naša i tatina posla

Simbolično, baš kako to i dolikuje, na međunarodni dan borbe protiv korupcije, Agencija za borbu protiv korupcije je zaključila da to što je privatna firma GIM, koju je zastupao i Branko Stefanović, otac ministra policije, kupovala mine od valjevskog Krušika „ne predstavlja sukob interesa ministra Nebojše Stefanovića“. U obrazloženju se navodi da Stefanović senior „nije ni vlasnik, ni zakonski zastupnik, ni zaposlen po bilo kom osnovu, da nije bio angažovan na bilo koji način od osnivanja i da nije bio osiguranik GIM-a“. Na osnovu tih „saznanja“ Agencija je, što se nje tiče, stavila tačku na aferu Krušik, a „imajući u vidu da je utvrđeno da ne postoji odnos zavisnosti, koji bi ministar Nebojša Stefanović, kao funkcioner, trebalo da izbegava pri vršenju javne funkcije, Agencija nije istraživala niti je analizirala formiranje cena naoružanja na tržištu“! Tako, dakle, sistem funkcioniše. Agencija je saopštila baš ono što nijedan od medija koji su pisali o aferi Krušik, nikada nije ni tvrdio. Indikativno je, takođe, da je vlast uporno nastojala da demantuje baš ono što nije ni bilo sporno, a što je i Agenciji bio „argument“ da stopira istragu. Svi iz vlasti su, kao francuske sobarice, na pitanja o trgovini oružjem odgovarali da Branko Stefanović nije ni vlasnik, ni zakonski zastupnik, niti je po bilo kom osnovu (formalno) zaposlen u GIM-u. I ko je, onda, u zemlji Srbiji od Agencije mogao očekivati drugačiju odluku? Uostalom, njeno saopštenje kao da su pisali predsednik Aleksandar Vučić i ministar Stefanović. Nedostajala su samo već čuvena pitanja – pa, šta ako je Nebojšin tata bio u Krušiku, i šta je putovao kao pravni savetnik GIM-a u Ujedinjene Arapske Emirate? Fingirajući da radi svoj posao, Agencija je proveravala ono što svi znaju - da vlasnik i zakonski zastupnik GIM-a nije Branko Stefanović, već Goran Todorović. A nije im palo na pamet da se pozabave i nekim, doskora njihovim zajedničkim firmama i nekim čudnim pozajmicama. Ili da provere kako je GIM „eksplodirao“ baš 2015, kada se Todorović uortačio sa ocem ministra policije. Ili... Vrhunac cinizma je priznanje da Agencija nije ni pokušala da utvrdi po kojim je cenama GIM kupovao mine od Krušika, a po kojim ih je prodavao. A ogromna razlika u ceni bila bi dovoljan osnov za sumnju da tu nešto nije u redu i da neko čerupa Krušik. Dok su među 1,8 miliona fajlova u Fondu PIO tražili prijavu GIM-a za Branka Stefanovića, neko je lako mogao da „izgugla“ da je GIM mine iz Krušika nabavljao po 47 a prodavao za 90 dolara. Zar to nijednom nadležnom organu nije nimalo čudno? Da li je korupcija već toliko uzela maha da ovaj podatak svima deluje normalno? Zašto niko ne pita Todorovića zašto je baš Nebojšinog tatu vodio u Krušik i Abu Dabi kada je ugovarao poslove vredne desetine miliona evra? Biće da im je Vučić sve objasnio kada je rekao da ne vidi ništa sporno što je Branko Stefanović pravni savetnik GIM-a, jer je, bože moj, diplomirani ekonomista. Zar Todorović u svojoj firmi ili na tržištu nema boljeg ekonomistu? Tim pre što su mediji već pisali da je ministrovog oca svojevremeno preko veze, iz propalog Simpa, u Telekom „udomio“ lično Vučić. Pa, da je toliki ekspert, zar bi drugi morali da mu traže posao? Ili je njegov kvalitet, ipak, nešto drugo? Pogotovo otkako mu je sin postao ministar. Eeee, što bi rekao predsednik, to nadležnima očito nije zanimljivo. Cinizam je i krivična prijava, koju je istog dana, kao građanin podneo potpredsednik SNS-a Miloš Vučević protiv braće Vučić zbog slučaja Jovanjica, ne navodeći ni kvalifikaciju krivičnog dela. Kao dobar student prava i Vučić sigurno zna ono na šta je upozorio sudija Miodrag Majić – da se za isto delo ne može dva puta suditi. I ovoga puta siguran sam da Vučević zna šta priča kada kaže: „Siguran sam da ćemo u kratkom roku videti šta će tužilaštvo uraditi.“ Mustru za saopštenje tužilaštvu već je napravila Agencija za borbu protiv korupcije. Za kraj, ako je ikome uopšte stalo do toga, ni posle dve nedelje od naslovne strane, zbog koje se NIN optužuje da je predsedniku „nacrtao metu“, niko se zbog toga nije žalio Savetu za štampu. Šta reći?