Proširenje polja žanra

Pisac Umberto Eko i Žan Klod Karijer, esejista i scenarista, početkom ovog veka vodili su razgovor o ubrzanom tehnološkom razvitku i činjenici da naše doba ulazi u jednu novu, eru vizuelne dominacije. NJihov razgovor koji je povremeno dobijao karakter odlične rasprave imao je jedan cilj, odgovor na ključno pitanje: kako će taj tehnološki i informacioni bum uticati na knjigu i da li će ona opstati. Razmišljanje Umberta Eka i Žan Klod Karijera objavljeno je kasnije u knjizi zvučnog naslova Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga a kod nas je prevedena u izdanju kuće Gradac. Eko i Karijer dali su sve od sebe da odbrane knjigu i važnost pisane reči za digitalnu civilizaciju koja je na pomolu. Pominjem ovo jer mi se čini važnim za analizu ovogodišnje obimne romaneskne produkcije. Definitivno je da život „na prekretnici“ vekova te u jednom turbulentnom društvu u kojoj se istorija ponavlja i neprekidno je u procesu revizije, utiče na spisateljsku poetiku. Priličan broj pristiglih romana tematizuje ili daleku ili recentnu prošlost socijalističke Jugoslavije i vreme posle raspada te države, naravno, uz različitu pripovednu tehniku i s različitim uspehom. Ich forma te motiv odrastanja najčešće otkriva potragu za odgovorima na brojna identitetska pitanja. Prijatno iznenađenje su romani pisaca mlađe generacije, neretko debitantni koji pokazuju zrelost u percepciji okruženja i hrabrost da, literarnim postupkom, prokomentarišu to okruženje koje zaboravlja na elementarna humanistička načela. Takođe je primetno da pisci mlađe i srednje generacije pišu neopterećeni eksperimentalnim postupcima i oslobođeni tradicije postmoderne strategije (njoj ostaju verni, u nekim slučajevima na sreću a u nekim na žalost, autori koji su stasavali i spisateljsku zrelost dostizali upravo u vreme dominacije tog literarnog postupka). U tom smislu, vidljiv je povratak dužoj romanesknoj formi, u nekim slučajevima precizno vođenom pričom, brigom za jezik i stil, veštom smenom različitih vremenskih planova, rečju, povratak dobrom romanu koji zahteva i ozbiljnog i odgovornog čitaoca! S obzirom na to da živimo u vremenu smene analogne i digitalne civilizacije te duboko u vremenu dominacije vizuelnih medija i uticaja filma, ne mogu a da ne primetim uticaj koji ti mediji imaju na ljude koji žele da pišu, i to je polje idealno za odraz odnosa spisateljskog talenta i onoga što talenat nije. Jer, u slučaju ovog drugog, celokupna postavka priče, struktura, odnos i razvoj likova, ima neku suvu, jednodimenzionalnu, statičnu figuraciju, kao da je autor sedeo ispred ekrana na kojem se odvija njegov omiljeni film i zaboravio da je književnost umetnost jezika a književna forma autentična. U ređim, uspešnim slučajevima, podsticaj koji dolazi iz vizuelnog medija, obogatio je literarnu strukturu i umetnost pisanja. Ove godine, primetni su i uspešni primeri „proširenja polja žanra“ da tako kažem, kada se razvija krimi zaplet ali mnogo dalje od granice koju mu pripisuje žanr pa dobijamo kompleksnu i promišljenu priču. S pravom su se Umberto Eko i Žan Klod Karijer jednom zapitali o sudbini knjige. Digitalno vreme, te žanr publicistike i esejistički pristup, u naspramnom su odnosu sa književnom umetnošću. Ove godine nije mali broj knjiga u kojima je nesrazmeran odnos između književno umetničkog i publicističkog, u korist ovog drugog ali, raduje i činjenica postojanja ozbiljnog i temeljnog pristupa literaturi koji ima svoje predstavnike u savremenoj srpskoj književnosti.