Sprečavanje ili provociranje rata

Uvod u 2020. godinu teško da je mogao biti dramatičniji: u napadu američkog drona u blizini bagdadskog aerodroma trećeg januarskog dana ubijen je iranski general Kasem Solejmani, dugogodišnji zapovednik elitnih Kuds snaga u okviru Revolucionarne garde i jedna od najuticajnijih - i najsmrtonosnijih - ličnosti ne samo u Iranu, već i na čitavom Bliskom istoku. Solejmani je u protekle dve decenije izrastao u gotovo mitsku figuru iranske politike u zemlji i regionu: smatralo se da je po moći iznad njega samo vrhovni lider, ajatolah Ali Hamnei. Uprkos tome što je organizovao i koordinirao akcije direktno uperene protiv Amerike i njenih saveznika širom Bliskog istoka - usput mnogo puta okrvavivši ruke - čak je i u Vašingtonu dugo na snazi bio stav da direktan udar na njega ne dolazi u obzir. Solejmani je u Iraku, Siriji i Libanu, zemljama u kojima je provodio većinu vremena, usmeravao oružana dejstva proiranskih formacija, održavao konstantni pritisak na tamošnje krhke vlade, a prošle godine bio uključen i u nasilno gušenje građanskih protesta u Iraku i Libanu. Po svoj prilici je bio i iza novogodišnjeg nasrtaja jedne proiranske milicije na američku ambasadu u Bagdadu. Ukratko - bio je čovek za kim niko izvan Irana i kruga njegovih regionalnih klijenata neće zažaliti. Sve navedeno, međutim, ne menja činjenicu da, šta god tvrdila američka strana - predsednik Donald Tramp izjavio je kako cilj udara nije bio da se izazove, već da se spreči rat - Solejmanijeva likvidacija predstavlja eskalaciju neprijateljstva čije bi reperkusije mogle da budu dalekosežne i po mnoge druge. Za početak, izvesno je da će Iran uzvratiti, pitanje je samo kad i gde. A kad uzvrati, to teško da će proći bez novog američkog odgovora. SAD u region preventivno šalju 3.500 vojnika; kako je krenulo, ubrzo bi moglo da ih zatreba još. Šta beše ono Tramp govorio o Americi i ratovima na Bliskom istoku?