Dvojezična prezimena

U nekom naučnom tekstu naš čitalac Ratko Stanić našao je da se pominje Emil Dirkem, Francuz, osnivač moderne sociologije. U zagradi je bila navedena i izvorna ortografija, Durkheim. „Da li je ovo prezime pravilno napisano“, pita Ratko, „i da li se zaista tako izgovara? Nisam nikakav stručnjak, ali u školi sam učio francuski, i koliko znam, Francuzi ne upotrebljavaju slovo k, niti im se reči završavaju na m.“ Sasvim tačno. Prezime je nemačkog porekla (najverovatnije u vezi s istoimenim gradićem na obali Rajne), Nemci ga izgovaraju Dirkhajm, a Francuzi po sopstvenim pravilima Dirkem (s naglaskom na poslednjem slogu). U protekla dva veka Nemci su se malo seljakali, malo osvajali tuđe zemlje, malo proterivali po svetu Jevreje (s nemačkim prezimenima), i eto nama problema sa transkripcijom. Budući da smo bili pod jakim nemačkim uticajem, često smo i za takve naturalizovane Francuze usvajali prvobitni nemački izgovor. Takav je slučaj inženjera Gistava Ajfela i po njemu nazvane Ajfelove kule, koja se u Parizu zove Tour Eiffel, izg. „Tur Efel“. Takva je i filozofkinja Simona Vajl (Weil), čije prezime Francuzi izgovaraju „Vej“. Sećam se da sam krajem sedamdesetih godina, kada se u Beogradu prikazivao francuski film „Gospodin Klajn“ (Monsieur Klein) s Alenom Delonom u glavnoj ulozi, bio ponosan što takav glumac igra glavnu ulogu čoveka s mojim prezimenom. Pokazalo se, međutim, da Francuzi to nemačko prezime izgovaraju „Kle(n)“ s nazalizovanim „e“ i bez suglasnika „n“, onako kao što izgovaraju i svoje reči sein (grudi), peint (naslikan), teint (odakle naše ten) i slične. Slični su problemi i s Amerikancima nemačkog porekla. Prezimena kao Stein (Gertrude, književnica iz prve polovine prošlog veka), Hammerstein (Oscar, najpoznatiji autor tekstova za brodvejske mjuzikle), Springer (Jerry, preteča „rijalitija“, koga smo svojevremeno videli i na našoj televiziji), u izvornom nemačkom izgovaraju se sa „št“ odnosno „šp“, što smo u nekim slučajevima i mi prihvatili, ali po američkom izgovoru bilo bi pravilnije „Stajn“ i „Hamerstajn“. Nemačko prezime nosio je i bivši ambasador SAD u Srbiji, Zimmermann, koga smo mi zvali Cimerman, a bilo bi bolje Zimerman, jer u engleskom nema glasa „c“.