Na beloj listi SNS na crnoj listi SAD

Pet preduzeća koja se vezuju za Slobodana Tešića, međunarodnog trgovca oružjem i finansijera SNS-a, potpisalo je sa fabrikom Krušik 14 ugovora od avgusta 2015. do marta 2019. vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Čak osam ugovora potpisano je nakon što se Tešić, 21. decembra 2017, našao na crnoj listi SAD zbog koruptivnih radnji i pretnji po bezbednost u vezi sa trgovinom oružjem. Vrednost tih osam ugovora sa Krušikom je 24,87 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Partizan tek, nakon što su SAD njegovog vlasnika Tešića stavile na crnu listu, zajedno sa minama iz Krušika u julu i avgustu 2018. isporučio je Ujedinjenim Arapskim Emiratima i 1.650 snajpera, mitraljeza i automatskih pušaka Zastava oružja i 945.000 metaka Prvog partizana. Tešić je preko pravnih zastupnika u SAD angažovao Sonoran Policy Group Inc iz Vašingtona da lobira da se skine sa crne liste. Iako je Si-En-En objavio da je ta firma radila i sa saradnicima predsednika SAD Donalda Trampa, to Tešiću nije pomoglo, jer se na Međunarodni dan borbe protiv korupcije 9. decembra 2019. opet našao na crnoj listi, zajedno sa nekoliko svojih saradnika i preduzeća, među kojima je i pet firmi koje su trgovale sa Krušikom. Prvi ugovor od 18.278.400 dolara Krušik i Partizan tek potpisuju 20. avgusta 2015, a te godine Tešićeva firma zakupljuje državnu vilu na Dedinju, na šta je ukazao Savet za borbu protiv korupcije. Ista firma 9. septembra 2016. sklapa ugovor na 70.403 dolara, a 13 dana kasnije još dva ugovora od 16,85 plus 5,2 miliona dolara. U sva tri slučaja krajnji zvanični kupac je Saudijska Arabija. Poslednji ugovor vredan 13,6 miliona dolara Partizan tek i Krušik potpisuju 28. marta 2018, a oružje je isporučeno u UAE. Tešić je bio vlasnik i Tehnoglobal sistema, koji je - pre nego što je decembra 2018. pripojen Partizan teku - sa Krušikom sklopio dva ugovora za kupca iz Saudijske Arabije. Prvi od 18. novembra 2016. vredan je 833.910 dolara, a drugi od 20. juna 2017. šest miliona dolara. Još jedna Tešićeva firma, Vektura trans, potpisala je četiri ugovora sa Jermenijom za izvoz mina iz Krušika. Pre toga je Krušik potpisao ugovor za Jermenijom 28. februara 2018, ali nije dobio dozvole nadležnih u Srbiji za izvoz. Prvi ugovor za Jermeniju, vredan 5,3 miliona dolara, Vektura trans i Krušik potpisali su 28. marta 2018. Iste godine, potpisana su još tri ugovora, 25. septembra na 101.105 dolara, a 28. decembra na 5,73 miliona plus 34.194 evra. Vektura trans i Krušik potpisuju ugovor i 13. juna 2018. vredan 986.475 dolara, kada je krajnji kupac Saudijska Arabija. Samo četiri dana nakon što je prvi put stavljen na crnu listu SAD, 25. decembra 2017. Tešić prestaje da bude vlasnik Vekture trans. Umesto njega se kao vlasnik upisuje Milan Subotić, koji je bio šef logistike u Partizan teku. Falkon stratedžik solušn 2. avgusta 2018. sa Krušikom sklapa ugovor vredan 996.975 dolara, a krajnji kupac je Saudijska Arabija. Interesantno je da je Falkon stratedžik osnovan 29. decembra 2017, četiri dana nakon što je Tešić formalno prestao da bude vlasnik Vekture transa. Ugovor od 14. marta 2019, vredan 3,96 miliona dolara Krušik je zaključio sa Araneksom, koji je osnovan 3. avgusta 2018. Zvanični krajnji kupac u ovom poslu je Uganda. Sva pobrojana preduzeća, kao i neka sa Kipra i jedno iz Hongkonga, su na crnoj listi SAD. Za sve ove ugovore sa Krušikom, Tešićeva preduzeća su imala iste cene kao i GIM, koji zastupa Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića, a obe te firme su razorne mine iz Krušika plaćala jeftinije od državnog Jugoimporta SDPR. Kada se odbije komisiona provizija koja im pripada, Tešićeva preduzeća su jednu razornu minu od 60 milimetara plaćala 45,2 dolara, minu od 81 i 82 milimetra 72,2 dolara i razornu minu od 120 milimetara najčešće za 195 dolara i jednom 203 dolara. U poslednjem ugovoru, iz marta 2019. cene mina za Araneks bile su nešto veće – za kalibar 60 milimetara 48,9 dolara, od 82 milimetra 76,6 i od 120 milimetara 197,8 dolara. Istovremeno, Jugoimport od Krušika minu od 60 milimetara nikad nije dobio za cenu nižu od 51,9 dolara i to samo u jednom slučaju, a najviša je bila čak 80 dolara po komadu. Za SDPR je cena mina od 81 milimetar bila od 76 dolara pa naviše, dok je za minu od 120 milimetara išla i do 217 dolara. Tešićeva preduzeća su ukupno od Krušika preuzela 796.990 mina po ceni koja je nekad bila i za 20 odsto povoljnija nego što je imao Jugoimport. Partizan tek je od Krušika koristio i skladište oružja. U pogonima Krušika je skladištio oružje Zastava oružja i Prve petoletke po ugovorima od 2. februara, 22. juna, 23. avgusta i 15. decembra 2016. kao i 11. oktobra 2017. Količine su se povećavale, pa 20. novembra 2017. Partizan tek zahteva od rukovodstva Krušika da uskladišti 5.000 automatskih pušaka, a taj ugovor potpisali su bivši službenik Zemuna ispred SNS-a Mladen Petković, tada direktor Krušika a sadašnji direktor Zastava oružja i direktor Partizan teka Zoran Petrović, čije se ime našlo i na poslednjoj crnoj listi SAD. Račun Krušika je već godinama blokiran zbog duga od 4,3 miliona evra, a toj firmi je krajem 2018. Tešićev Partizan tek dugovao 3,56 miliona, a GIM 1,66 miliona evra. Pri tome je profit Partizan teka 2018. povećan 91 odsto, sa 174 na 333 miliona dinara. Tešić je na crnu listu UN dospeo 2003, jer je izvezao oružje Liberiji. Te godine, 17. juna, srpska policija je protiv njega i Orhana Dragaša podnela krivičnu prijavu Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu. Srbija tada nije imala u zakonodavstvu delo kršenje sankcija UN-a, pa su Tešić i Dragaš osumnjičeni da su koristeći falsifikovana dokumenta „od 31. maja do 24. avgusta 2002. u šest navrata avionskim letovima na relaciji Beograd-Monrovija u Liberiji, bez neopohodnih dozvola nadležnih organa, izvezli naoružanje i vojnu opreme vrednu 1.313.870 dolara u ovu zemlju, koja je bila pod sankcijama UN“. U prijavi je navedeno da su lažne sertifikate o krajnjem kupcu (end user) dali nadležnim ministarstvima da bi dobili dozvolu za izvoz. Bili su osumnjičeni i da su predali falsifikovana dokumenta o transportu, u kojima je navedeno da je oružje isporučeno Nigeriji. Ovaj postupak je ostao mrtvo slovo na papiru. Inače, sadašnji predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić, pre drugog dolaska na vlast 2012. upao je u presretnute razgovore sa Tešićem dok je bio na crnoj listi SAD. Vučić je ovo prećutao kada je na Pinku pokazivao dokumenta o prisluškivanju. Za Tešića, čija je ćerka Danijela bila na izbornoj listi SNS 2012. i zatim zaposlena u Ministarstvu spoljnih poslova, situacija se menja po dolasku naprednjaka na vlast te godine. Nove vlasti koriste diplomatiju da Tešića skinu sa crne liste UN-a, što im uspeva septembra 2013. Naprednjački ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić mu daje diplomatski pasoš. Još marta 2013, pre skidanja sa crne liste UN-a, ministar odbrane Aleksandar Vučić uvodi Tešića u zvanične pregovore sa Ministarstvom odbrane Libije oko kupovine oružja. Zvanična delegacija Libije je posetila i Tešićev Partizan tek u Srbiji. Nije jasno zašto se tada preduzeće sa Kipra Karso limitid, koje se decembra 2017. našlo na crnoj listi SAD, pojavilo u poslu kao posrednik između Libije i državnog Jugoimporta. Tri meseca nakon što se našao na crnoj listi SAD 2017. Tešić donira Srbima na Kosovu traktor i kombi, o čemu javnost obaveštava generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Ministarstvo spoljnih poslova kao i Ambasada SAD su nedavno potvrdili da je slučaj Tešić bio predmet razgovora predstavnika dveju država. Međutim, nema otklona vlasti od Tešića. Istovremeno još traje postupak protiv uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, koji je nespornim dokumentima ukazao na sumnjive poslove Krušika sa Tešićem, GIM-om i drugim privilegovanim privatnim firmama. Saradnjom sa sumnjivim biznismenom i progonom radnika koji ukazuje na korupciju, vlast bez sumnje otkriva svoje prioritete.