Hologramskim korakom, samo napredno

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će u srpske škole biti uvedeni hologramski prikazi nastavnika, virtuelna realnost, roboti i druge inovacije. Zvuči sve to lepo i pre svega napredno, ali verovatno ćete reći: „Pa, čekajte malo, ima i prečih stvari! Trebalo bi da se srede toaleti i jednom za svagda iskorene svi čučavci, trebalo bi da svaka škola bude leti pristojno klimatizovana, a zimi zagrejana, trebalo bi da se đacima prvacima omogući da dobiju besplatne udžbenike... Ima tu još mnogo toga da se uradi!“ I bićete u pravu. Ali to nije bitno. Jeste, sve su to stvari koje bi trebalo rešiti, ali zastanemo li na trenutak, shvatićemo da bi, recimo, uvođenje virtuelne realnosti u škole u Srbiji u stvari bilo nešto sasvim prirodno, pošto je i obrazovni sistem u Srbiji često maltene jedna virtuelna kategorija. Svi se, na primer, godinama i decenijama pretvaramo da su trud, rad, učenje i završeni fakulteti nešto realno, nešto što zaista znači, a sve je to u stvari nešto prilično virtuelno i praktično nepostojeće. U to se većina mladih uveri kada sa diplomom u ruci zakuca na vrata neke institucije u potrazi za poslom, a tamo ga odbije neki lažni doktor koji je svoju lažnu diplomu stekao lažno studirajući na fakultetu koji ne postoji. Ili ga, u boljem slučaju, do te iste institucije uputi nešto zaobilaznijim putem, preko stranke. I nemojmo misliti da je taj doktor virtuelan. On je samo lažan, ali i te kako postoji i odlučuje o našim sudbinama. Virtuelna realnost takođe bi mogla biti veoma značajno školsko pomagalo pomoću kojeg bi deca mogla da se upoznaju sa mnogim pojavama koje verovatno neće iskusiti nikada u životu, kao što su pravna država, društvo bez korupcije, efikasne institucije i javne službe, ali i televizori koji ne emituju baš u svakom trenutku na makar dva kanala nekog čudnog čiku kojem stalno spadaju naočare. Kako stoje stvari u poslednje vreme, kroz VR naočare klinci bi mogli da gledaju i prirodu i gradove okupane sunčevim zracima, bez smoga i dima, jer ih u tom izdanju sve ređe viđaju. Pretpostavljate, zbog smoga i dima. U rešavanju problema zagađenja mogli bi da nam pomognu i hologrami. Tako bismo uskoro mogli u škole i na posao slati svoje holograme umesto svojih tela, jer su hologrami, kako čujemo, ipak malo otporniji od naših tela na otrove. Dakle, iako je ministar Šarčević govorio o inovacijama u obrazovanju, njegovo vizionarstvo svakako ide i dalje od toga. Roboti i hologrami uskoro bi mogli da zamene ne samo profesore u školama, već i doktore, hirurge, vozače, majstore, građevince i sve one koji svakodnevno odlaze iz Srbije u potrazi za boljim životom i državom koja im ne obećava leteće automobile, a u isto vreme nemaju ni uvedenu kanalizaciju. I obavezno ako može jedan robot da zameni ministra Šarčevića. To može i odmah, ne moramo da čekamo čak ni da postanu inteligentniji.