Pogrešan voz na brzoj pruzi

Mora da nešto u društvu debelo nije u redu kada se u Hrvatskoj ne kriju simpatije za trostrukog ubicu, a u Srbiji za prodavačicu koja je nokautirala pripadnicu komunalne policije. Pojedini pravnici ponudili su uhapšenoj besplatnu odbranu, uz objašnjenje: „kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost“, dok je fejsbuk-grupa „Pravda za Filipa“ angažovala advokata da brani Filipa Zavadlava, koji je ubio trojicu Splićana „iz narkomanskog miljea, koji su iznuđivali, pretili i fizički napadali“ 25-godišnjeg mladića i njegovog brata. Kako smo došli do toga da je društveno opravdano braniti počinioce krivičnih dela? Da li je stvarno mladi Splićanin „heroj, a ne zločinac, jer je spasio brata i uzeo pravdu u svoje ruke kad već to nisu hteli pravosuđe i policija, a da su oni odradili svoj posao tri nasilnika bi bili živi u zatvoru“? Ili je u pravu tviterašica Nerviosa, koja piše: „pogrešno je prodavati stvari na ulici, pogrešno je ustrojena komunalna policija, pogrešno je udariti službeno lice, pogrešno je društvo u kom ljudi nemaju izbor sem da rade na crno, sve je pogrešno, niko tu nije heroj“? Kada uđeš u pogrešan voz, nikad nećeš stići do cilja, jer je svaka sledeća stanica pogrešna. Sreća samo pa nemamo vozove koji jure 210 na sat. Da imamo, svakog minuta bili bismo tri i po kilometra dalje od cilja. Kad smo već kod vozova, zbog čega je vest o hapšenju Miroljuba Jevtića, v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije zbog mita od 10.000 evra za provladine tabloide bila idealna prilika da rafalno napadnu i potpredsednicu Vlade i ministarku saobraćaja Zoranu Mihajlović? Da nisu urednici Srpskog telegrafa, Informera, Kurira i Aloa sami došli na tu ideju? Ili su samo poslušali komandu? I da li oni i Aleksandar Vulin imaju istog vrhovnog komandanta? Ko jedini može da zategne dizgine četvorici jahača medijske apokalipse? Da li su imali „dojavu“? Iz policije? Iz tužilaštva? Ili iz SNS-a? I zašto su se Informer i Srpski telegraf „odmetnuli“, jer su nastavili sa napadima na Zoranu i nakon što je njen stranački šef Aleksandar Vučić na Pinku rekao da joj veruje? Liči li vam to na ono kad upališ levi žmigavac a skreneš desno? Ili bar skreneš pažnju sa većih afera - Krušika, Jovanjice, noćnog rušenja u Savamali… Doduše, novi napadi su i najbolja odbrana za stare grehe. Ko se još seća da je pre samo nekoliko dana Ministarstvo kulture i informisanja pisanje četiri provladina tabloida o mučenju 12-godišnje devojčice ocenilo kao „samo dno medijskog nemorala i bestidnosti“ i saopštilo da očekuje „brzu i odlučnu reakciju tužilaštva“. „Ako smo i samo jednog čoveka uznemirili i povredili, dovoljan je razlog da uputimo izvinjenje“, oglasio se glavni urednik Srpskog telegrafa. I već sutradan - nastavio po starom. A što i ne bi? Tim pre što je u međuvremenu Više javno tužilaštvo, bez obrazloženja, odbacilo krivičnu prijavu protiv njegovog drugara sa Hepija Milomira Marića zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Za tužioca nije bilo ništa sporno u Marićevim rečima da profesor Danijel Sinani predaje „roka mandoljin“ i da ima „sumnjivo prezime“. NJegove kolege, profesori Filozofskog fakulteta, okupljeni u inicijativi „105 od pet miliona“ ocenili su da je, uprkos očiglednom gaženju svih etičkih normi i Ustavom zagarantovanih prava, odbacivanjem krivične prijave na Marićevu stranu stala i država Srbija. „Ovaj slučaj jasno otkriva povezanost režimskih medija, skarednih televizijskih programa, podaništva okupiranog tužilaštva i politike vladajuće partije. Ovakva zloslutna kombinacija poništava sve civilizacijske tekovine i pretvara Srbiju u autokratsku pustinju“, navodi inicijativa „105 od pet miliona“ Filozofskog fakulteta. Za razliku od učesnika protesta „jedan od pet miliona“, provladini tabloidi mogli bi da osnuju inicijativu „,5,5 puta pet miliona“, jer su Alo, Informer, Srpski telegraf i Kurir (plus portal Srbija danas) samo u prvoj polovini 2019. od države dobili 27,5 miliona dinara (5,5 puta pet miliona). Pri tome su od avgusta do kraja 2018. čak 3.000 puta prekršili Kodeks novinara. Dakle, za svako ogrešenje o profesionalne standarde država ih je častila sa više od 9.000 dinara. Mislio sam da su skuplji. Da svaku laž naplaćuju bar 100 evra.