Promene se postižu dijalogom

Redakcija NIN-a mi je ukazala veliku čast kada me je zamolila da povodom obeležavanja 85. godišnjice ovog časopisa, napišem članak za ovaj medij. U demokratičnom društvu bitna je sloboda izražavanja i medija. To je ključni pokazatelj spremnosti jedne zemlje da postane punopravna članica Evropske unije (EU). Zapadnim Balkanom se bavim već duži niz godina, od svog prvog mandata (2009. godine), kada sam bila izabrana za poslanicu u Evropskom parlamentu. Tokom svog prvog mandata (2009-2014) bila sam aktivna kao punopravna članica i potpredsednica Delegacije u Zajedničkom parlamentarnom odboru EU i Hrvatske, i zamenica člana Delegacije za odnose sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom. Kao izvestiteljka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju za Zapadni Balkan, postavila sam i osnovu za bezvizno putovanje za građane zemalja Zapadnog Balkana u EU. Trudila sam se da građani Srbije budu među prvima koji će moći da bezvizno putuju u EU. Svojim angažmanom na Zapadnom Balkanu nastavila sam i u drugom mandatu (2014–2019), kao punopravna članica Delegacije za odnose s Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, te zamenski član u Delegaciji u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije. A u ovom mandatu (2019-2024) preuzela sam ulogu punopravne članice i šefa Delegacije u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije. Zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU porodici, za to ću nastaviti da se zalažem i pažljivo ih pratim u njihovom razvoju i putu ka EU. Nakon svih kriza koje smo prošli, svesni smo da trebamo Zapadni Balkan. Sve te zemlje suočavaju se sa problemima poput demokratije, vladavine prava, a naročito sam zabrinuta ugrožavanjem slobode medija. Bitno je naglasiti da sve zemlje Zapadnog Balkana mogu jednoga dana postati članice EU, ali neke će u tom procesu evropskih integracija biti brže, a neke sporije. Svih šest zemalja u regionu ima još uvek jasnu perspektivu, a to je članstvo u EU, ali sve zavisi koliko brzo će one biti spremne. Ulazak Srbije i Crne Gore u EU u najoptimalnijim uslovima do 2025. godine treba da bude cilj. Ali to zavisi da li će njih dve ispuniti sve uslove, možda ih neke zemlje preduhitre. Neka postupci Francuske ne obeshrabruju zemlje Zapadnog Balkana, jer proces proširenja i dalje traje i nikada se nije zaustavio. Srbija i sve ostale zemlje u regionu moraju biti svesne da ulazak u EU ovisi najviše od njih samih. Radi se o procesu „uzmi ili ostavi“. Ako neka zemlja želi postati punopravna članica EU, ona mora ispuniti sve uslove i poštovati sve na čemu je osnovana EU, a to je navedeno u Pogodbi o EU u 2. članu, koji obuhvata poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinama. Kako još isti član navodi, ove su vrednosti zajedničke državama članicama, u društvu u kojem prevladavaju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i ravnopravnost žena i muškaraca. Kako bi jedna zemlja postala deo EU, mora sprovesti red reformi, kako bi domaći pravni red bio u skladu i sa standardima pravnog reda EU (acquis). Te reforme se odnose na borbu protiv korupcije, kriminala, rad sudstva, demokratiju, radna mesta, borbu protiv odlaska mladih, itd. Od tih reformi bi trebalo građani da profitiraju. Put ka EU Srbija je počela da utire 2009. godine kada je aplicirala za EU članstvo. Nakon čega je 2012. godine Evropski savet imenovao Srbiju za državu kandidata, a 2013. godine je Savet EU usvojio pregovarački okvir sa Srbijom. Kao što je opštepoznato, potrebno je dovršiti 35 pristupnih poglavlja. Do sada je otvoreno 17, a zatvorena su samo dva. Stoga postoji prostor za poboljšanje, posebno s obzirom na tempo napretka. To će dosta zavisiti od volje srpske vlade. U svojoj novoj ulozi daću savete srpskim kolegama, istovremeno podržavajući ih u njihovim reformskim naporima. Učiniću sve što je u mojoj moći i potrudiću se da pomognem Srbiji u ostvarenju pristupanja ka EU. Srbija je 5. februara prošle godine postala programska zemlja u sklopu Erasmus+ programa, čime je dobila, pored visokog obrazovanja i omladine, mogućnost i šireg učešća u sportu, stručnom obrazovanju i obuci, kao i u školskim i obrazovnim projektima odraslih za saradnju i mobilnost. Prvi projekti su stupili na snagu 1. avgusta prošle godine. To je pogotovo mladima iz Srbije donelo najveće koristi, jer im omogućava više mogućnosti da bolje upoznaju EU, kao i da EU upozna njih, putem Erasmus+ razmena. Sam ulazak u EU donosi mladima mnogo prednosti, a najvažnije je istaknuti slobodno kretanje ljudi, mogućnost biranja gde će da žive, studiraju ili rade. Srbija se trenutno nalazi u teškoj situaciji oko opštih izbora i u nekoj vrsti političke krize. U EU nam kao glavna briga ostaju mediji. Činjenica je da su demokratija i sloboda medija ozbiljno ugroženi u ovoj zemlji, jer nacionalni kanali ne tretiraju sve političke stranke jednako, što je nedopustivo. A govor mržnje, laži, manipulacije, zastrašivanje, čak i od vodećih i uticajnih političara, raste u medijima i javnosti u ovoj zemlji, a to nije ono što u EU želimo videti. Vladajuće stranke moraju sprovesti preporuke za slobodne i poštene opšte izbore u ovoj godini. Očekujem da će vlasti ispuniti sporazume i uravnotežiti izveštavanje tokom izborne kampanje. Žalim što je sada i preostali deo opozicije najavio bojkot izbora. A zabrinuta sam i zbog iznenadne najave smanjenja izbornog praga sa pet na tri procenta bez širokog političkog konsenzusa i javne rasprave. I to samo oko tri meseca pre izbora, što može da unese nepoverenje između političkih rivala i glasača. Promene se postižu dijalogom, a ne bojkotom dolazećih izbora, što govori da u državi nešto ozbiljno ne funkcioniše i zbog čega je pitanje budućnosti demokratije u Srbiji ozbiljno zabrinjavajuće. Stoga bi sve parlamentarne stranke trebalo da imaju u vidu da ako žele da Srbija nastavi put ka evropskim integracijama, dijalogom u parlamentu mogu postići promene i nastaviti sprovoditi pozitivne reforme. Bitno je naglasiti da građani, a pogotovo mladi, treba da budu svesni svoje uloge u društvu. Demokratija znači vladavina naroda. Odnosno, radi se o političkom sistemu u kojem vlada narod. A da bi ta vlast bila legitimna, na izbore bi trebalo da izađe barem 40 odsto glasača, u suprotnom je to samo još formalna demokratija. Kako bi narod profitirao od reformi u procesu evropskih integracija, trebalo bi da zahteva od vlasti da se reforme sprovode. Godina 2020. puna je izazova za sve zemlje regiona. U Srbiji će se održati opšti izbori i osnovati nova vlada. Zatim čekamo na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Dok je ova godina najbitnija u pogledu EU samita Zapadnog Balkana, koji će se održati u Zagrebu u maju ove godine i pokazaće kako EU gleda na proces proširenja. Pravi put Srbije, jeste put ka EU. EU Srbiju podržava u tome, ali sve ovisi o političkoj volji lidera i koliko truda su spremni da ulože u sprovođenje reformi koje od njih EU očekuje. Srbija je veoma važan akter za zemlje Zapadnog Balkana. Iako Rusija, Kina i Turska već imaju veliki uticaj na Srbiju na raznim poljima, ona mora biti svesna da je njena budućnost u EU, gde vladaju demokratija, vladavina prava, poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. Dok to nije slučaj u tim zemljama. Uloga Srbije je bitna za mir i stabilnost u regionu, a istovremeno je i najspremnija zemlja da postane prva sledeća članica EU. Uverena sam da zajedničkim radom možemo prebroditi prepreke i dokazati da je put reformi najbolji i pravi put. Hans Morgenthau, u knjizi Politika među narodima: borba za moć i mir (1948), objasnio je da je za mir i stabilnost društva nužno da su ispunjena tri glavna uslova, a to su moć društva, nadsekcijska lojalnost i očekivanje pravde. Pojedinac mora da oseća veću lojalnost prema celom društvu, a od tog istog društva mora primati barem toliko pravde u obliku njegovih zadovoljenih zahteva. Moja želja je da u ovom mom mandatu Srbija ostvari opipljive rezultate te da se približi EU i što pre postane deo EU porodice, a to će uspeti ako nastavi da provodi pozitivne reforme.