Dok je trava nelegalna, zarada je veća

Ovih dana i Kanada se pridružila rastućem broju zemalja u dekriminalizovanju ili legalizovanju korišćenja marihuane, izazvavši veliku jagmu i nestašicu te trave za pušenje. Za to vreme, u Srbiji se marihuana još smatra drogom, a o legalizaciji se i ne raspravlja, što ne bi bilo čudno da u okolini Beograda nije otkrivena najveća plantaža u Evropi, Jovanjica, koja, po svoj prilici ima veze sa vrhom vlasti. Pre nekoliko godina, u Beogradu, noću, ničim izazvano, zaustavila su nas, kao u Bagdadu, osmorica specijalaca s puškama. Prilikom pretresa vozila našli su nešto što im je bio dovoljan razlog da nas privedu u stanicu. U policiji su nam, ozbiljnim odraslim ljudima, preturili džepove i čak je neko naredio da „spustimo pantalone“, ali su se na sreću ipak postideli pa nisu insistirali. U čekaonici je bila gomila klinaca pohvatanih s džointima po gradu, dugo smo čekali na saslušanje. Kad sam konačno uveden u od duvana zadimljenu kancelariju, inspektor mi je predočio zgaženu cigaretu trave nađenu u kolima kojim sam se vozio i pitao da li znam šta je to. Rekao sam mu da je to nešto čime čovek ne može nikome da naudi, osim, eventualno sebi. Pitao me je čije je. Rekao sam da nije moje, jer sam ja svoje već popušio. Pitao sam ga je li to dovoljan razlog da se građani noću uznemiravaju i da policija troši toliko vremena i resursa? Rekao sam da živim u zemlji gde je to legalno, pa se osećam neobično, kao da su me priveli zbog zgažene cigarete. Ispostavilo se da je inspektor moj čitalac i saslušanje se pretvorilo u ugodan razgovor. Složio se da je besmisleno da se policija bavi prevaspitavanjem odraslih ljudi i da brine o tome čije dete kakve cigare puši, to je posao za mame i tate, MUP je za pravi kriminal. Za neupućene, marihuana je svetski rasprostranjena rekreativna droga i lek, ljudi puše da bi se opustili, za ono za šta se u Srbiji koristi bromazepam, jedino što trava ne zatupljuje ni približno kao lekovi, od nje se samo bude bolje volje. Ne postoje zabeleženi slučajevi da je od marihuane neko umro, naučne studije potvrđuju da ublažava bolove, tako da nije jasno zašto se baš trava, a ne cigarete ili rakija, nalazi na listi zabranjenih supstanci. Svest o tome je u svetu sve prisutnija, pa zemlja po zemlja legalizuje marihuanu. Portugalci su bili pioniri jer su pragmatični i odavno su shvatili da je u pitanju ćorava rabota, da su policija i sudovi prezauzeti, a zatvori pretrpani bez potrebe, pa je uživanje i posedovanje trave još 2001. prestalo da bude krivično delo. Statistike svedoče da su time postignuti odlični rezultati u efikasnosti sudstva, smanjenju kriminala, korišćenja droga i povećanju turizma, što je inspirisalo druge zemlje da pođu tim putem. U Portugalu je bilo lako, jer marihuana nije nepoznanica i ne nosi stigmu. Pre 40 i 50 godina momci su vojsku služili u Africi i Indiji gde su masovno pušili travu. Dakle, kada danas deda uhvati unuka s džointom, najverovatnije će se obradovati, povući dim i pričati doživljaje iz Kolonijalnog rata. Lekari će uvek savetovati da neophodno prekinete da pušite duvan, dok za marihuanu nemaju dokaza da je štetna. Zašto je Srbija još nije legalizovala? Da je zdravlje građana njihova briga vlasti bi se bavile i zagađenjem vazduha, opremanjem bolnica, motivisanjem lekara da ostanu u zemlji ili zabranom pušenja u zatvorenom. Mislim da je ranije motiv bio podilaženje konzervativnom glasačkom telu uplašenom od nepoznatog, ali da je u poslednje vreme razlog što su svesni da će, čim dođe do masovne legalizacije u svetu, a samo što nije, uzgoj postati posao kao i svaki drugi, dok je ovako biznis na kome se prave ogromne pare, kakve se zgrću samo na nelegalnim poslovima. A kad se ozakoni, prvo kao lek, oni i njihovi pajtaši će već imati razrađen posao. Stoga mislim da našim vlastima ne ostaje ništa drugo nego da legalizuju marihuanu u nadi da će se ta mera i kod nas, kao i na drugim mestima, pokazati pozitivnom. Tada biznismene iz Jovanjice, kao i braću Vučić, niko po tom pitanju više neće imati razloga da uznemirava i moći će da nastave da se bave uzgojem ove poljoprivredne kulture, ali legalno. Kamo sreće da su se setili da legalizuju pre nekoliko godina, sada bi, na primer, država Srbija mogla fino da zaradi od izvoza u Kanadu – od izvoza trave, ne lekara i inženjera.