Banana republika

U emisiji Dobro jutro, Srbijo, od 30. 9. 2019, na TV Hepi, voditelj Milomir Marić je vređao, nipodaštavao i diskriminisao na nacionalnoj osnovi Danijela Sinanija, redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na osnovu ovog bezočnog nastupa, nekoliko novinarskih udruženja i organizacija, kao i sam Filozofski fakultet u Beogradu, podneli su tužilaštvu krivične prijave. Nedavno je javni tužilac, Nenad Stefanović, koji je gostovao u istoj toj emisiji godinu dana ranije, ove prijave odbacio kao neosnovane. Krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, spada u dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje i definisano je članom 317. stav 1. Krivičnog zakonika Srbije: „(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“ U pomenutoj emisiji, voditelj Milomir Marić je insinuirao da je profesor Danijel Sinani potencijalna opasnost po unutrašnju i spoljnu bezbednost Republike Srbije i to na osnovu njegove nacionalne pripadnosti, jasno ukazujući na to da ima „sumnjivo prezime“ koje podseća na Sinana Hasanija i da predaje albanski jezik ili, kako je rekao, „tamo neku roka mandoljinu“. Povod za ovaj besprizorni napad je bilo uspešno učešće profesora Sinanija u pregovorima deblokade Rektorata, koja je nastupila zbog višegodišnjeg otezanja procesa rešavanja plagijata ministra finansija. U tom kontekstu i kontekstu neprijateljskih odnosa sa Kosovom (skoro 80 odsto građana Srbije bi smatralo čin priznavanja Kosova izdajom, dok 45 odsto njih smatra da je moguće da Srbija ponovo uspostavi suverenitet nad Kosovom) na kojem su se 1999. odvijali ratni sukobi sa pripadnicima OVK, čije su vođe bili Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, Marić je, u pomenutoj emisiji, konstatovao da je profesor Danijel Sinani njihov predstavnik u pregovorima oko deblokade Rektorata i celom procesu provere verodostojnosti doktorata ministra finansija: „Čekaj, mi ćemo doći dotle da jedino Tači i Haradinaj mogu da verifikuju doktorat Siniše Malog“. ...Pa dobro, doktorat će određivati Tači i Haradinaj. Evo videli smo da je jedan njihov predstavnik sa rektorkom…” U toku razgovora, njegov sagovornik je konstatovao da „s jedne strane Srbija ima stabilnu političku situaciju…., s druge strane mi smo svedoci da svakodnevno niču takozvane grupe, grupe za pritisak“, na šta se Marić, prihvatajući iznetu tezu nadovezao rečima: „Čak i ovi profesori. Evo pojavio se jedan, malo sumnjivo prezime, podseća na Sinana Hasanija, da mu nešto nije. E sad, on u Beogradu govori…. Jel mi znamo ko je taj čovek, po čemu je on značajan?“ Dakle, profesor Sinani je, na osnovu nacionalne pripadnosti, „predstavnik“ Tačija i Haradinaja i deo ove spoljne „grupe za pritisak“ iz čega proizlazi da je bilo potrebno da se, na osnovu lične i nacionalne diskvalifikacije profesora Sinanija, stvori utisak kod gledalaca da je pripadnicima albanskog naroda u Srbiji: 1. Dato već previše prava - njegov sagovornik je u toku emisije izjavio da je „suština da on (tj. prof. Sinani, prim. O. R.) ne može da bude moralni sudija“. Na to se Milomir Marić nadovezao: „Znači može da bude profesor, može da bude bilo šta. Ne može jedan Srbin da ode u Prištinu i da bude moralni sudija Haradinaju i Tačiju. Oni bi ga streljali.“ Rečju, kako Srbin ne može da bude „moralni sudija“ u Prištini, tako ni profesor Sinani, koji je po Mariću Albanac, ne može da bude „moralni sudija“ u Beogradu. 2. Da oni ta prava zloupotrebljavaju kako bi u Srbiji sprovodili volju kosovskih političkih i bivših vojnih lidera - Marić je rekao: „E sad, ovi Tači i Haradinaj što su poslali predstavnika i rektorka… I sad oni ne znaju, a zna predstavnik Tačija i Haradinaja… Ne može on da bude moralni sudija, otkud znamo šta mu je Tači, i Haradinaj, rekao.“ Naravno, direktna implikacija ove „zloupotrebe“ od strane profesora Sinanija, koji je sastavni deo „grupe za pritisak“ i „predstavnik“ Tačija i Haradinaja, jeste da on, svojim delovanjem, ugrožava unutrašnju i spoljnu bezbednost Republike Srbije. Nakon burne reakcije javnosti na vest o odbijanju prijava protiv Marića, u odbranu Nenada Stefanovića staje Udruženje sudija i tužilaca Srbije, na čijem je čelu, eto iznenađenja, upravo Nenad Stefanović. Svedoci smo višegodišnjeg govora mržnje prema neistomišljenicima i svima onima koji su kompetentni i svoj posao rade profesionalno. To je sastavni deo retorike ove vlasti koja je, dakako, omogućena višegodišnjim neprofesionalnim i podaničkim delovanjem: 1. REM-a, koji je ovim povodom izrekao blagu meru opomene uz obrazloženje da je Marić „u emisiji Dobro jutro, Srbijo na ciničan, dvosmislen i diskriminatorski način izneo sopstveno mišljenje, da jedan profesor Filozofskog fakulteta, koji nema dovoljno znanja iz ekonomskih i srodnih nauka, nije kompetentan da ceni autentičnost doktorata ministra finansija Siniše Malog. Voditelj nije na direktan i otvoren način u svojim izrazima i rečenicama stigmatizovao, povredio ili ponizio određenu osobu ili grupu na osnovu ličnog svojstva, već je na ciničan i ismejavajući način diskreditovao mišljenje i kompetentnost Danijela Sinanija, vezujući to za nacionalnu pripadnost.“ 2. Tužilaštva, koje je odbacilo krivičnu prijavu iako je prethodno REM već konstatovao vređanje, diskriminaciju i nipodaštavanje profesora Sinanija i to na osnovu njegove nacionalne pripadnosti. 3. Ministarstva kulture i informisanja, koje je povodom „slučaja Sinani“, izdalo jedno nemušto i bezlično saopštenje: „U vezi sa sve češćom pojačanom neprimerenom retorikom u sredstvima javnog informisanja, Ministarstvo smatra neprihvatljivim stavljanje bilo koje ličnosti s javne scene u pejorativan, netačan i inkriminišući kontekst.“ Poređenja radi, u vezi sa umišljenom atentatorskom naslovnicom NIN-a, isto to ministarstvo je izdalo jedno vrlo eksplicitno i, u najmanju ruku, uvredljivo saopštenje: „Nakon Aušvica u neprimerenom dnevnopolitičkom kontekstu, svedoci smo ponovnog pokušaja da se poplavi neukusa i prečestog manjka standardno prihvaćenog morala u našoj medijskoj stvarnosti, doda još jedan obol. Ako aktuelno uredništvo NIN-a manirom nesposobnih i razmaženih naslednika obesno krčmi bogato nasleđe plejade velikih novinara i urednika koji su ugled ovog nedeljnika gradili decenijama, onda je to problem vlasnika lista, ali ako se naslovnim stranama podstiču isključivosti i makar u simboličkom smislu asocira na nasilje, onda je to problem čitavog društva a naročito medijske zajednice, kojoj NIN nažalost nije jedina glavobolja“. Američki novinar i aktivista, Alen Vilijam Vajt je napisao da je „mir, u kojem nema pravde, tiranija“.