Daleko je Rumunija

U prošlom broju NIN-a, kao odgovor na moj tekst Čudo neviđeno ili nešto već viđeno o mogućnosti da prosečna zarada u 2025. dostigne 900 evra, dr Kovačević ističe da zarade mogu rasti brže od bruto domaćeg proizvoda i kao primer navodi slučaj Rumunije. Odmah da naglasim da je direktor Republičkog zavoda za statistiku u pravu u svojoj tvrdnji. Postoji, međutim, jedna veoma bitna činjenica, a to je relativno učešće zarada u BDP. Naime, postoje veoma egzaktne relacije u raspodeli BDP-a, kao i činjenica da u njegovom stvaranju učestvuju rad i kapital. Takođe, mora postojati ravnoteža između štednje i investicija, potrošnje i ponude i fiskalnih rashoda i prihoda. Ukoliko to nije slučaj imamo neravnoteže na tržištu. Ukoliko zemlja uđe u neravnotežu mora manjak nadomestiti budžetskim i spoljnotrgovinskim deficitom. U dnevnom listu Danas od 16. januara već sam obrazložio da slučaj Rumunije ne može da se primeni na Srbiju. Prvo i osnovno, Rumunija je 2015. imala veoma malo učešće bruto plata u BDP-u od oko samo 19,4 odsto, a zatim je iz godine u godinu taj udeo rastao, da bi zaključno sa trećim kvartalom prošle godine dostigao 28,32 odsto. Poređenja radi, u poslednjih pet godina prosečno učešće bruto zarada u Češkoj bilo je 39,3 odsto, s tim što je broj zaposlenih povećan sa 4,98 na 5,3 miliona, a BDP sa 186,8 na 256,8 milijardi dolara. I u Slovačkoj je bilo slično, jer se udeo plata kretao u rasponu od 36,7 do 37,9 odsto BDP-a, dok je broj zaposlenih povećan sa 2,4 na 2,57 miliona, a BDP sa 87,7 na 112,8 milijardi dolara. Obe te zemlje su članice EU, imaju stabilne valute, niske stepene ekonomske nejednakosti, stabilan fiskalni i monetarni sistem, a Slovačka je još i u evrozoni. Za razliku od Rumunije, u Srbiji je u četiri poslednje godine inače visoko učešće bruto plata u BDP-sa 41,3 povećano na 44,6 odsto. Prema tome, Rumuni su u svom BDP-u imali prostora za povećanja plata. Iako su zarade u Rumuniji pet godina rasle po stopi većoj od 14 odsto godišnje, njihovo učešće u BDP-u je i dalje za trećinu manje nego u Srbiji - 28,3 prema 44,6 odsto. Zato kao objašnjenje za mogući budući rast zarada u Srbiji ne mogu da se koriste podaci o rastu plata u Rumuniji iz bliske prošlosti. Tim pre što, pri postojećoj proporciji raspodele, prosečna neto zarada u 2025. od 900 evra podrazumeva BDP od 98,1 milijardu evra, a tolike stope privrednog rasta jednostavno nisu moguće. U ovoj računici zanemaruje se još jedna važna pretpostavka, a to je produktivnost. Od 2015. do 2019. produktivnost je u Rumuniji svake godine u proseku rasla za 8,2 odsto, u Slovačkoj od 4,5 do 11 odsto godišnje, u Češkoj od 3,9 do 10,5 odsto, a u Srbiji, prema podacima Svetske banke (Nova agenda privrednog rasta Srbije) za samo jedan odsto godišnje.