Od nacističke pošasti do dolaska Elvisa

U tu 1935. godinu, kada je izašao prvi broj NIN-a, Srbija je ušla prodrmana ubistvom kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji mesec ranije (9. oktobra) u Marselju, a Evropa je išla u susret ratu. Sarski plebiscit našao se na naslovnoj strani prvog broja NIN-a, 26. januara. U oblasti kojom je po odluci Društva naroda upravljala Francuska, ubedljivom većinom izglasano je pripajanje Nemačkoj. „Svetska štampa već javlja o letacima koji se u Austriji rasturaju nelegalno sa zahtevom za prisajedinjavanje Austrije Nemačkoj. U svima pokrajinama Austrije oseća se osetna aktivnost nacionalsocijalista na nedelju dana posle dobijene bitke na Sari!“, pisalo je u tekstu na naslovnoj strani. „Treba obratiti pažnju na vreme dok lavina nije u pokretu. Onda je teško razumeti i predvideti posledice njenog puta. Sarski plebiscit pruža za to bogato iskustvo kojim se treba na vreme koristiti.“ Druga naslovna tema bila je „Rat u Abisiniji“ o italijanskom upadu u današnju Etiopiju. Tome je prethodio Rimski sporazum iz januara te godine, kojim se Francuska zapravo složila da Benito Musolini okupira tu teritoriju, što će on do kraja te godine i učiniti. Liga naroda uvešće zbog toga ekonomske sankcije fašističkoj Italiji. Obe teme najaviće ono što se Evropu čekati u narednoj deceniji. Tog februara Adolf Hitler naredio je obnavljanje Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva, raspuštenog 1920. i time prekršio Versajski sporazum. Bio je to tek prvi potez u potpunom odbacivanju obaveza koje su Berlinu nametnute posle Prvog svetskog rata. Usledilo je povećanje armije sa dozvoljenih 100.000 na 500.000 vojnika. Najzad, te godine, u septembru Nemačka je usvojila novu zastavu sa svastikom i doneti su zakoni kojima se Jevrejima oduzima državljanstvo i zabranjuje sklapanje brakova sa njima. Bio je to tek početak onoga što će nacizam doneti Evropi. Do kraja godine u Grčkoj će biti izveden puč, pod vođstvom generala Jorgosa Kondulisa, kojim će se završiti Druga grčka republika proglašena 1924. i na vlast će se vratiti Đorđe II Grčki, posle 11 godine u egzilu. Vlast će zapravo vršiti general Janis Metaksas, koji će zemlju uvesti u diktaturu. U ratu koji će uslediti, pokušaće da odbrani zemlju od Italije, ali će aprila 1941. nemačka vojska ipak ući u Grčku. Iste te, 1935, šah Reza Pahlavi zatražio je od međunarodne zajednice da umesto dotadašnje Persije, prihvati novo ime Iran. To je trebalo da naglasi arijevsko poreklo stanovništva, od porekla reči – „zemlja arijevaca“, što je sugerisao tadašnji ambasador u Berlinu. Dok su nacisti i fašisti uzimali zalet, u Kini je te godine Crvena armija pod Mao Cedungom krenula u povlačenje pred Čang Kaj Šekom, tokom dugogodišnjeg građanskog rata (1927-1950). U oktobru je završen Dugi marš, u kojem su različite grupe komunističkih vojski, ukupno oko 130.000 ljudi, morale da pređu preko 10.000 kilometara ne bi li stigle sa jugoistoka na severozapad zemlje u pokrajinu Šensi. Marš je trajao više od godinu dana, preživelo ih je tek 10 odsto. Mao će na kraju ipak pobediti, osnovaće Narodnu Republiku Kinu, koju vodi sve do svoje smrti. Edvin Armstrong doneo je prvo javno demonstriranje FM radio-difuzije u Americi, u NJu DŽerziju, čime je znatno unapređena reprodukcija zvuka. Robert Votson Vat prvi je demonstrirao upotrebu radara i određivanje položaja pomoću radio-talasa. Te godine rođen je Elvis Prisli, mladić koji će od perspektive vozača kamiona stići do „kralja roka“ , i za sobom ostaviti 97 ploča, filmove, nastupe, obožavatelje širom sveta i uticaj koji seže do danas. Dan njegove smrti (16. januar) obožavatelji još uvek obeležavaju. Rođen je Lučano Pavaroti, operski pevač, koji je svoj prvi javni nastup u inostranstvu imao 1961. u Beogradu. Iste godine na svet su došli i Tenzin Gjatso, danas NJegova svetost XIV dalaj-lama, zatim Alen Delon, francuski glumac, Vudi Alen, američki reditelj, Kenzaburo Oe, japanski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1994. godine. Tom spisku se pridružuje i Hoze Muhika, koji će postati predsednik Urugvaja (od 2010. do 2015), koji je prethodno proveo 13 godina u zatvoru, a uspeo da stupivši na mesto predsednika zadrži isti način života i dobije titulu „najskromnijeg predsednika na svetu“. Marta te godine u NJujorku je umro Mihajlo Pupin, profesor na Kolumbiji, počasni konzul Srbije u SAD, dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografsko delo Sa pašnjaka do naučenjaka , član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik NJujorške akademije nauka, počasni doktor 18 univerziteta. Ovaj svet napustili su i Alfred Drajfus, Kazimir Maljevič, Vladimir Mičurin. U Srbiji je te godine na čelo vlade došao Milan Stojadinović, predsednik Jugoslovenske radikalne zajednice, osnovane iste godine. NJega su dočekali unutrašnji problemi i evropski sukobi, a smenjen je 1939. godine. NIN je u to vreme bio pod nadzorom kao levičarsko glasilo, dalo se naslutiti da neće dugo izdržati. Tako se i dogodilo, posle 26. broja ugašen je sudskom odlukom. Do ponovnog štampanja morao je da sačeka do 7. januara 1951. godine.