Prvi cilj je obaranje štetočinskog režima

Članovi koji su napustili Pokret slobodnih građana nisu više želeli da trpe intrige, spletke, kršenje statuta i nepostojanje procedura, psovke i vređanja stručnjaka i profesionalaca iz resornih odbora. Sve to su naveli u svojim pismima i saopštenjima. Posledica pogrešno vođenog Pokreta je da je u tom procesu PSG ostao bez više od 200 članova, a kulminacija je bila 10. januara. Organizaciju je privatizovalo najuže rukovodstvo, koje izbegava sazivanje nasušno potrebne skupštine, iako je predsednik pokreta obećao, na sednici Predsedništva 4. novembra 2019. da će je sazvati i održati do kraja te godine. Nisu dozvoljene unutrašnja debata i demokratska odluka o bojkotu. Umesto borbe protiv režima, mesecima su tema unutrašnja pitanja. Bili smo čamac u kom sukobljene strane veslaju u kontru i vrteli smo se u mestu. Nije nam uspelo da demokratizujemo i spasemo pokret i otišli smo. Iako sam bila i jedan od osnivača i član Predsedništva, tog 10. januara ostavila sam i ja tu priču iza sebe, sa mnogima iz Beograda, Rače, Osečine i Prokuplja, a imamo informacije da se ljudi i dalje iščlanjuju. Među nama sada vladaju saradnja, razumevanje, poštovanje. Na tim vrednostima osnivamo novu, zdravu i čistu političku organizaciju. Politička platforma nam je socijaldemokratska. Okosnica oko koje se organizujemo su programska rešenja resornih timova, koje vode naši vrhunski profesionalci, eksperti, profesori i stručnjaci za svoje oblasti. Oni ne nude obećanja, već rešenja za izlazak zemlje iz krize i promenu sistema. Iako smo možda zbog toga i različiti od ostalih na političkoj sceni, sarađivaćemo iskreno sa programski bliskim opozicionim strankama i udruženjima. Naša odluka je i bila i ostala bojkot izbora pod ovakvim izbornim uslovima, ali naš prvi cilj je obaranje štetočinskog režima i demontaža sistema na kom je počivao. Drugi, isto tako važan cilj, oko kog smo odlučni i beskompromisni, jeste da državu i institucije vratimo građanima i postanemo novo civilizovano demokratsko društvo, dostojanstveno i uvaženo, a nikad više tretirano kao jeftina radna snaga, bez kulture i bez građanske svesti. Svi mi smo i obični građani ove napaćene zemlje, pa i nas, kao i rudara, medicinsku sestru, seljaka, nastavnika ili studenta, muče isti problemi i bes zbog besramnog zataškavanja afera Krušik, helikopter, Savamala, Beograd na vodi, gušenje N1, paljevina kuće novinara, Jovanjica, lažne diplome ministara... Zbog toga prvi korak Slobodne Srbije mora da bude potpuna promena postojećeg sistema i utvrđivanje krivične i materijalne odgovornosti za to što su nam država i društvo u ovakvoj krizi. Preduslov za to su oslobađanje medija, lustracija - da se isti ljudi koji su nas doveli u nevolje više nikada ne vrate, zatiranje korupcije, otvaranje arhiva, ispitivanje porekla imovine, procesuiranje svih korumpiranih političara i svih afera u koje su bili umešani. Za drugi korak nudimo konkretna rešenja u oblastima ekonomije i finansija, ekologije, urbanizma, obrazovanja, rada, socijalnih pitanja, sporta i omladine, saobraćaja, bezbednosti i poljoprivrede, a formiramo i nove resorne timove. Projektujemo potpuno novi politički, ekonomski, pravni i ekološki sistem, tržišno socijalnu ekonomiju s jednakim šansama za sve, s jakom socijalnom ulogom države, s pravom svakog pojedinca na egzistencijalni minimum, lični bankrot i krov, uz zaštitu od deložacije. Cenjeni i dobro plaćeni dobri pedagozi će oblikovati generacije budućnosti, nove Tesle i Milankoviće, a ne motače kablova. Sport u oslobođenoj Srbiji biće široko dostupan deci, a ne samo profesionalnim sportistima i klanovima. Ni ašov neće moći da se zabode, a kamoli da se donese urbanistički plan, a da se prethodno ne pita komšiluk. Znamo kako do reforme pravosudnog sistema i jakog i nezavisnog tužilaštva. Štitiće nas reformisan, kontrolisan i profesionalizovan bezbednosni sistem. Svi naši programi imaju jaku ekološku notu, od škole, preko projekata, do investicija i razvoja, uz odgovornost zagađivača i investitora. Vode i prirodni resursi će, kao blago naše zemlje, biti zaštićeno javno dobro. Da li će biti tako kako mi predlažemo, presudiće građani, kad nas čuju. A čuće nas, glasno.