Legitimisanje apsurda

Samo dan uoči isteka roka za formiranje vlade, Aljbin Kurti je uspeo da sa svojim novim kolacionim partnerom Isom Mustafom postigne dogovor o sastavu kabineta. Tako je prekinuto četvoromesečno natezanje jer je Mustafin Demokratski savez Kosova insistirao na mestu predsednika parlamenta, na koje je već izabran predstavnik Samoopredeljenja Glauk Konjufca. Spor je rešen tako što je Konjufca preuzeo spoljne poslove, a DSK je dobio predsednika skupštine. Tako je novi premijer Kurti, kako piše bečki dnevnik Prese, u samo nekoliko godina od „večitog buntovnika“ koji je u parlamentu bacao suzavac i sebe pozicionirao kao borca protiv establišmenta stigao do političara koji treba da dizajnira politiku kosovskih Albanaca, uključujući i odnos prema Specijalnom sudu za ratne zločine OVK, ali i činjenici da prvi put od 2008. u vladi nema nijedne stranke nastale iz ove paravojne formacije. Mnogo važnija je, međutim, činjenica da Kurti najavljuje nastavak dijaloga sa Srbijom, ali i oštriji pristup koji podrazumeva i ratne reparacije koje, prema njegovom mišljenju, Beograd treba da plaća. Ukoliko to zaista bude jedna od ključnih tačaka platforme za obnovu dijaloga, sva je prilika da ćemo još dugo gledati de facto zamrznuti sukob. S druge strane, pozicija Srpske liste u najmanju ruku izgleda apsurdno, ako ne i komično. Po nalogu Beograda oni neće podržavati novu vladu, ali će imati dva ministra u njoj, jer je Kurti predložio Dalibora Jevtića za ministra za zajednice i povratak te Ivana Milojevića za ministra za regionalni razvoj, a svih deset srpskih poslanika glasalo je za ovakav predlog. Ali već smo od Aleksandra Vučića čuli svašta - od predloga za razmenu teritorija do toga da Srbija nema ni metra na Kosovu, pa jedan paradoks više ne čini neku razliku. Ono što nikako da čujemo je kakav je plan srpskih vlasti ukoliko do pregovora uopšte dođe.