Smrtonosne čestice

U današnjoj eri antropocena (epohe u razvoju planete Zemlje oblikovane ljudima, za razliku od holocena, epohe koja još uvek traje 12.000 godina i oblikovana je samo prirodnim procesima) ljudsko zdravlje i kvalitet života više nego ikada povezani su, pored socio-ekonomskih uticaja, i sa uticajima iz životne sredine. Ove uticaje nije oblikovala priroda nego mi sami svojim aktivnostima. Sa jedne strane, ljudsko zdravlje je bolje nego ikada i ljudi žive duže, a sa druge strane da bismo to postigli, planetu smo eksploatisali na način koji se nikada do sada nije desio. Tako smo počeli da beležimo negativne uticaje iz životne sredine i na zdravlje planete i na ljudsko zdravlje. Dostigavši (a mnogi naučnici tvrde i premašivši) granice naše planete da zadrži kvalitet životne sredine kakav joj je prirodno dat, došli smo u situaciju da ako želimo da zaštitimo ljudsko zdravlje, prvo moramo zaštititi zdravlje planete. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u njenom evropskom regionu godišnje pre vremena umre 1,4 miliona ljudi zbog negativnih uticaja iz životne sredine. Polovina ovih prevremenih smrti (660.000) prouzrokovana je jednim činiocem iz životne sredine, a to je zagađen vazduh. Po ovim procenama, usled zgađenog vazduha u Republici Srbiji pre vremena godišnje umre 6.592 ljudi. LJudi mogu biti izloženi zagađenom vazduhu boraveći napolju i tada govorimo o ambijentalnom vazduhu, ali mogu biti izloženi zagađenom vazduhu i u zatvorenom prostoru (domaćinstva, radna mesta, javna mesta). Ovde ćemo razmatrati zdravstvene posledice zagađenog ambijentalnog vazduha i kako ih sprečiti. Najštetnije zagađujuće materije po ljudsko zdravlje u ambijentalnom vazduhu su suspendovane fine i ultrafine čestice. Ove čestice uglavnom nastaju kao proizvod sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, drva, nafta). Te sitne čestice ulaze u naša pluća, ali one najmanje, prečnika 2,5 mikrometara (PM2.5) i manje, ulaze u pluća i u krvotok gde se talože i zadržavaju godinama. Posle dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu zbog toga se javljaju određene bolesti, na prvom mestu bolesti srca i krvnih sudova. Od navedenog broja pre vremena umrlih usled zagađenog atmosferskog vazduha u Republici Srbiji najveći broj ljudi umire usled ishemijske bolesti srca (3.111), šloga (1.577), hronične opstruktivne plućne bolesti (813), raka pluća (802) i akutne infekcije donjih respiratornih puteva (289). Ovi podaci se mogu naći na sajtu SZO u Globalnoj bazi podataka kvaliteta ambijentalnog vazduha. Važno je i pomenuti da je Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala zagađen vazduh, i posebno komponentu pomenutih čestica, kao kancerogen. Pored pomenutih finih i superfinih čestica, negativan uticaj na ljudsko zdravlje imaju i štetni gasovi (sumpor-dioksid, azotni oksidi, ugljen-monoksid itd.) kao i prizemni ozon (reaktivna forma kiseonika i primarna komponenta urbanog smoga). Iz ove baze podataka koja sadrži podatke iz 3.000 gradova u 103 zemlje, vidimo da kvalitet vazduha u 98% gradova koji se nalaze u zemljama u razvoju i imaju više od 100.000 stanovnika ne zadovoljava preporuke iz Vodiča za vazduh i zdravlje SZO. U razvijenim zemljama taj procenat je 56%. Pored ovih uticaja, u danima kada je zagađenje ambijentalnog vazduha izrazito izraženo, može se kod posebno osetljivih delova stanovništva javiti i akutna reakcija. Hronični bolesnici oboleli od plućnih bolesti ili bolesnici koji boluju od bolesti srca i krvnih sudova mogu osetiti pogoršanje simptoma u vidu gušenja, kašlja, bola u grudima i zato se u epizodama aerozagađenja može registrovati povećan broj javljanja u hitne zdravstvene službe. U nekim slučajevima se u danima kada srednja 24-časovna vrednost, posebno za pomenute čestice, prelazi vrednosti preporučene od SZO, javiti i povećana smrtnost (ako se uporede podaci za te dane sa danima kada vazduh nije zagađen). U posebno osetljive grupe stanovnika na aerozagađenje spadaju i deca, trudnice i starije stanovništvo, preko 65 godina života, ali i oni koji nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti ili su zbog siromaštva posebno osetljivi na ove dodatne negativne uticaje, ali i oni koji zbog prirode posla moraju da borave duže na zagađenom vazduhu (saobraćajni policajci, radnici na građevini, vozači, ulični prodavci itd.). Zbog toga se za sve građane, a posebno za navedene osetljive grupe stanovništva u epizodama aerozagađenja preporučuje da ne izlaze napolje ako je to moguće ili da što je više moguće ograniče sve aktivnosti napolju, da ne otvaraju prozore, da češće peru vodom podove u kućama, i da ne puše, ali i ono što važi za sve, da ne voze automobile bez preke potrebe. Svedoci smo da je ove zime u većem broju gradova u Republici Srbiji postojao niz od nekoliko dana sa vrednostima zagađujućih materija, uključujući i suspendovane čestice, koje su prelazile preporuke SZO za srednju 24-časovnu vrednost. Pored emisije zagađujućih materija to je uslovljeno nizom meteoroloških faktora. Pored navedenih preporuka za stanovništvo, najefikasnije mere sastoje se u sprečavanju postojanja nedozvoljenih emisija zagađujućih materija. To je primarna prevencija (uklanjanje uzroka oštećenja zdravlja na izvoru nastajanja). Takve mere su najefikasnije mere za zaštitu zdravlja. NJih treba da sprovodi niz sektora koji utiču na emisije zagađujućih materija i najbolje je kada se sprovode planski i dugi niz godina, te se onda i u gradovima gde su postojale epizode ekstremnog zagađenja, za pet do deset godina može očekivati da takvih epizoda ne bude. Sa tim smanjenjem, smanjuje se i broj obolelih i prevremeno umrlih. U studiji „Zdravstveni uticaj zagađenog ambijentalnog vazduha u Srbiji - poziv na akciju“, koju su u saradnji sa SZO izradili Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i koja se odnosi na analizu zdravstvenih posledica usled zgađenog vazduha u 11 gradova u Srbiji za period 2010-2015, procenjeno je da bi progresivna redukcija vrednosti PM 2.5 u različitim scenarijima (smanjenje za 5, 10 i 15 mikrograma po metru kubnom na godišnjem nivou) redukovala i broj prevremeno umrlih (odnosi se na 11 gradova) sa 3.585 na 2.737, 1.862 i 301. Peking je, na primer, u proteklih šest godina prepolovio srednju godišnju koncentraciju finih i ultrafinih čestica tako što su sproveli striktnu kontrolu kotlova na ugalj i zamenili ih onima koji rade na gas, sprovedena je akcija upotrebe čistijih goriva u gradovima (bilo da se radi o javnom prevozu ili o individualnim vozilima) i pojačana je kontrola nad industrijskim zagađivačima. Pored ovoga, postoji i niz kratkoročnih mera koje se mogu primeniti u samim epizodama zagađenja kako bi se emisije smanjile: od ograničavanja vožnje vozila koja najviše zagađuju u zonama sa najvećim zagađenjem, uz obezbeđivanje parkinga i jeftine ili besplatne 24-časovne karte (ili jednostavno ograničavanje upotrebe individualnih automobila uvođenjem sistema par/nepar, takođe uz obezbeđivanje jeftinog i dostupnog javnog prevoza) do vanrednog/češćeg pranja ulica, sprečavanja nekontrolisanog spaljivanja kućnog otpada itd. Aktivnosti za smanjivanje zagađenja vazduha u sektorima saobraćaja, energetike, upravljanja otpadom, poljoprivrede doprinele bi i smanjenju emisija gasova staklene bašte. Koristi su višestruke, uključujući i značajnu ekonomsku dobit. OECD i SZO su izračunali 2015. godine da zdravstvene posledice zagađenog vazduha Republiku Srbiju koštaju godišnje trećinu bruto društvenog proizvoda.