Bes je potvrda da smo misleća bića

To je jedan od najhrabrijih glasova savremenog teatra i stiže iz Rio de Žaneira, navodi jedan berlinski magazin, najavljujući Liju Rodrigeš i njenu trupu, sastavljenu od igrača koje kao bisere sakuplja u crnilu brazilskih favela. Na 17. Beogradski festival igre, trupa dolazi sa komadom Furija, u kome otkriva svet za koji ne znamo da postoji – u njemu, publika se izvlači iz udobnosti sopstvenog neznanja, od licemernog maskiranja nepovratne štete ropstva i kolonijalizma, štete iz koje je nastao život od kojeg ustuknemo i okrenemo pogled… Izvođači Lije Rodrigeš pokazuju da nas odsustvo reakcije može poništiti. Zato, kažu, došlo je vreme da se probudi bes, furija rezistentne snage, furija strasti za životom i stvaranjem. Nesumnjivo je da će ova kompanija biti jedna od senzacija predstojećeg BFI. Komad Furija opisan je kao virtuozan i inventivan, ali isto tako politički i društveno opredeljen. O motivima rada na ovom delu, Lija Rodrigeš za NIN kaže: „Prikupili smo čitavu kolekciju fotografija iz Brazila, ali i celog sveta. To su slike sadašnjosti i prošlosti, slike radosti, bola, nasilja, ljubavi. Stvorili smo veliki mural na jednom od zidova Umetničkog centra u faveli Mare i počeli da radimo na artikulaciji ovih prizora, izmišljajući njihove međusobne relacije, slažući okruženja, boje, teksture, kreirajući žive slike. Sam naslov ima više veze sa vrtlogom koji se dešava oko nas. Furija nas sve obuzima. Ali ne samo u Brazilu. Tu brzinu promena i energije možete videti i u Evropi, naravno.“ Energična koreografija otvara brojna pitanja današnjice: „Svaki komad zahteva specifičan način rada“, kaže nam Lija Rodrigeš. „Uvek je to nešto novo: počev od pitanja, zajedničkih tumačenja tekstova, improvizacija, organizovanja nekog nereda ideja, a zatim uvezivanja i kreiranja celine. To je pravi udruženi rad, između igrača, moje kreativne saradnice Amalije Lime, dramaturškinje Silvije Soter, umetničke savetnice Sami Landver i mene. Konsejsao Evaristo, afro-brazilska spisateljica, takođe je dala vrlo važan doprinos za ovaj komad koji će videti i beogradska publika. NJeni tekstovi su bili inspiracija svim našim improvizacijama. U procesu stvaranja pojavila su se mnoga pitanja: ko može govoriti, ko danas ima pravo da govori? Zašto se neki glasovi više, a neki manje čuju? I, šta je sa onima koje ne čujemo?“ U komadu, bes je iskorišćen kao pozitivna sila, sila za stvaranje, i Lija Rodrigeš se sa time slaže: „Furija može imati različita značenja, uključujući pozitivnu silu delovanja. Ona takođe može da znači izuzetnu snagu i entuzijazam. Na taj način, da, furija može biti kreativna.“ Isto tako, reći se i Rodrigeš, odsustvo besa može biti opasno i neminovno je doći do trenutka da ga probudimo u sebi: „Mislim da je važno slušati, učiti, čitati i boriti se za socijalnu jednakost, prava i etičnost. Međutim, bes je ljudska reakcija. Bes je jedna od potvrda da smo misleća živa bića. Ujedno, bes mislećih ljudi predstavlja opasnost za one koji danas vladaju planetom.“ U svom radu, Rodrigeš koristi militantnost i utopiju, u čijim kontrastima oslikava slike današnjeg sveta: „Uloga umetnosti nije da svet učini lepšim. Umetnost podstiče na razmišljanje, otvara prostore za raspravu i donosi intelektualne i emotivne susrete, ponekad sudare. Militantnost i utopija su prisutni u mojim umetničkim postupcima, posebno zato što živim i radim u Brazilu, a to je krajnje neravnopravna i rasistička zemlja. U faveli Mare smo suočeni sa uzavrelom mešavinom utopije i pragmatičnosti. Svet koji želimo i zamišljamo možete naslutiti u našim kreacijama.“ NJena predstava Furija kombinuje igru i ritualnu muziku Nove Kaledonije u energičnoj postavci. Na pitanje da li je teško preći granice ljudske izdržljivosti kod izvođača i uvući ih u trans da bi dostigli novo stanje plesačke svesti, ili je ta snaga nešto što svako od nas nosi u sebi, samo je pitanje vremena kada će izbiti na površinu, Lija Rodrigeš kaže: „Do energije dolazimo kroz literaturu i razgovore, kroz svoj život i iskustva. Svaki čovek nosi svoj tovar, pitanje je samo načina na koji to čini i putanje koju bira. Energija je uvek drugačija.“ I sasvim je saglasna da je funkcija umetnosti neraskidiva sa društvenim procesima: „Mi, brazilski umetnici, ne možemo da predvidimo ili planiramo svoje aktivnosti, pa ni svoj život. U ovom trenutku, uopšte ne dobijamo novac od Vlade. Stvaranje umetnosti u Brazilu danas je sizifovski posao u kome jurite za afirmacijom, ulažete ogromne napore i nailazite na neverovatne otpore ili apsolutnu tišinu. Kao umetnica, pokušavala sam oduvek da skrenem pažnju, pre svega u okviru favela u Rio de Žaneiru. Mare je jedna od najvećih favela u gradu, i moji igrači su uglavnom deca te favele. Kada sam odlučila da osnujem kompaniju igre u faveli, sada već davne 2004. godine, bila sam svesna da ćemo se suočiti sa specifičnim situacijama koje su rezultat ekonomskih i socijalnih nejednakosti. Ali za mene, umetnički čin se ne može ograničiti na stvaranje jednog umetničkog dela, već na stvaranje prostora i uslova za opstanak. Zato je bilo ključno da stvorim fizički prostor posvećen umetnosti u kvartu poput Marea. To je prostor u kome stvaram i gde razmišljam o svojoj profesiji i svom mestu u svetu. Ponoviću, Brazil je izuzetno rasistička i neravnopravna zemlja. Rođena sam kao bela žena srednje klase, tako da imam privilegovan položaj. Relativno sam zaštićena od zločina, predrasuda, isključivanja. Vrlo je lako živeti privilegije, jer ih zapravo i ne primećujete. Smatrate ih sastavnim delom svakodnevnog, normalnog života. Na primer, mogla sam da odaberem da budem umetnica. Privilegije nose odgovornosti. Privilegije treba da nas nateraju da menjamo stvarnost, kroz promenu svog ponašanja i pogleda na svet. Nemam definiciju za igru.“ Za kraj, nismo mogli a da je ne pitamo o očekivanjima uoči dolaska u Beograd. Na klasična pitanja šta zna o Srbiji i Beogradskom festivalu igre, Lija Rodrigeš otkriva: „O Srbiji znam vrlo malo, ali pokušaću da saznam više. Za Beogradski festival igre sam naravno čula. Znam da je to jedan od retkih festivala koji pruža šansu mladim koreografima i umetnicima, a to je danas zaista hrabro. Važno je deliti rad sa različitom publikom. Srećni smo što možemo da vam predstavimo Furiju i zainteresovani smo za reakciju srpske publike.“