23.04.
2024.
Kavčić za NIN: Teramo đake da bubaju besmislene predmete a onda se čudimo rezultatima PISA testova
Nije bitan udžbenik, može biti bilo koji, bitan je nastavnik. E, to ne može biti bilo ko
Ako izuzmemo literaturu za decu, basna kao književni rod danas je pomalo zaboravljena. Još ponegde možemo je pročitati u novinskim humorističkim dodacima, a poslednji srpski pisac koji se uspešno okušao u ovom zahtevnom književnom rodu bio je Branko Ćopić, podseća nas u uvodu knjige Nove basne iz svetskog zverinjaka Ognjenka Mihajlović, ukazujući na rad Ratomira Ignjatovića, koji klasične priče obrađuje na sasvim neuobičajen način. NJegove basne nisu za decu, ali ne samo zbog pojedinih surovosti, već pre svega zbog višeznačnosti samih priča. Ratomir Ignjatović je sabrao 33 basne u svojoj knjizi, a o mnogima može se diskutovati naširoko. Životinje, kao i u svakoj staroj dobroj basni, imaju višeslojna značenja i višeslojne karaktere. Sam naslov, Nove basne iz svetskog zverinjaka, već dovoljno na to ukazuje.
