Novi plen za biznismene bliske naprednjacima

Prodaja Kuršumlijske i Vranjske banje, koje su bile u vlasništvu svih penzionera Srbije, okončana je iako je nadležni stručni pomoćnik direktora Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) ukazivao na brojne nezakonitosti. Poslovna imperija AD Planinka u vlasništvu funkcionera SNS-a kupila je još jednu banju u Srbiji - kompleks Žubor u Kuršumlijskoj banji. Ukupno 19.662 kvadratna metra objekata, 95.902 kvadrata okolnog zemljišta i bazen od 1.114 kvadrata prodati su za 1.415.836 evra. Tako je ispalo da je kvadratni metar objekata poput Hotela Žubor, nekadašnjeg centra za rehabilitaciju (16.220 kvadrata), vile „Milica“ (588) i restorana Prepolac (468), prodat za samo 72 evra. Vranjska banja - 8.426 kvadrata zemljišta i spornog objekta od 3.148 prodata je za 252.564 evra drugoj imperiji, Milenijum timu koji je brojnim poslovima povezan sa vlašću. Baš u vreme dok je, krajem leta 2019. trajao tender za kupovinu Kuršumlijske banje po ceni od 1,4 miliona evra, vlasnici Planinke su od države dobili podsticaj veći od 1,6 miliona evra za - Lukovsku banju. Suvlasnici Planinke - preduzeća koje je ranije kupilo Prolom banju i Lukovsku banju i upravlja spomenikom prirode Đavolja varoš - su predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić i nekadašnji koordinator SNS-a za Toplički okrug i bivši poslanik Radovan Raičević. Osim što je suvlasnik, Raičević je i generalni direktor, član Izvršnog odbora i zastupnik ogranka Planinke. Pored njega i predsednika opštine Kuršumlija jedan od suvlasnika je i Radoje Pavlović koji je ujedno i izvršni direktor Planinke. Od pre desetak dana jedan od suvlasnika kompanije postao je Zlatko Veljović kupovinom 2,16 odsto akcija. Istovremeno je iz vlasništva izašao Dragoslav Ilić prodajući svoj deo od 3,46 odsto akcija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kao premijer tokom obilaska Topličkog okruga oktobra 2016. posetio Prolom i Kuršumlijsku banju. Tada su pored njega bili Raičević u ulozi predstavnika Planinke i Vidić kao predsednik opštine. Vučić je tada najavio javno-privatno partnerstvo za kompleks Žubor, kroz koji ga je vodio Raičević, ali ne kao funkcioner SNS-a već kao suvlasnik kompanije koja je sada kupila tu banju. Vučić je u toku obilaska Žubora pred brojnim novinarima izjavio da je postignut dogovor da Vlada Srbije preuzme Kuršumlijsku banju od PIO fonda. „Najbolje za nas je da je privatizujemo, a ako je potrebno Vlada Srbije može da učestvuje delom, dakle možemo da idemo u javno privatno partnerstvo. Mi volimo samo da ne budemo većinski vlasnik, dakle da mi uložimo u infrastrukturu da olakšamo privatniku”, rekao je tada Vučić. Tada 2016. među ministrima koji su posetili Toplički okrug bio je i Goran Knežević. Upravo je on kao ministar privrede potpisao ugovor 29. avgusta 2019, kojim se kompaniji Planinka daje podsticaj od 1.637.102 evra za Lukovsku banju. Iznos od 1,6 miliona evra podsticaja prema ugovoru predstavlja 20 odsto ukupnog planiranog ulaganja u Lukovsku banju, ali prema ugovoru i za preostali iznos ulaganja Planinka je dužna da obezbedi samo 25 odsto sredstava koje nisu vezane za državnu pomoć. Ovaj ugovor o podsticaju, u koji je NIN imao uvid, potpisan je u isto vreme kada je Planinka na novom tenderu kupovala Kuršumlijsku banju za 1,4 miliona evra. Tako je Planinki odobren novac kao bespovratna pomoć za 200.000 evra veća od iznosa za koji je kupljena Kuršumlijska banja. Da bi banje koje su u vlasništvu PIO fonda mogle da se privatizuju naprednjačka vlast je još 2014. promenila zakon. Do tada je važilo da Upravni odbor PIO fonda ima 21 člana iz redova osiguranika, poslodavaca, ulagača i dva predstavnika Vlade. Takav saziv je i pokrenuo tužbe protiv države da bi zaštitio banje i upisao vlasništvo, što je premijer Vučić kritikovao nazivajući to apsurdom. Tako je između ostalog pravosnažnom presudom od 2013. rešeno da je Kuršumlijska banja u vlasništvu PIO fonda. Promenom zakona od 2014. Upravni odbor ima sedam članova, od kojih četiri imenuje Vlada. Sa takvim sastavom Upravni odbor je suprotno ranijim odlukama dozvolio privatizaciju banja preko Republičke direkcije za imovinu (RDI). Svih sedam članova Upravnog odbora bilo je službeno obavešteno o nezakonitostima i netržišnom ponašanju, jer im je više službenih pisama poslao nadležni pomoćnik direktora sektora PIO fonda za imovinske poslove, projektovanje i zastupanje Valerijan Kadijević. NIN je imao uvid u ta službena pisma, ali kada smo pokušali da dođemo do Kadijevića u PIO fondu smo saznali da je dobio otkaz. Pisma su bila poslata Direkciji PIO fonda, predsedniku UO Branislavu Mitroviću i članovima Vesni Kovačević Stanković, Vesni Ćelić, Marku Kojiću, Danilu Vujačiću, Dragoslavu Đukanoviću i Zoranu Mihajloviću. Tako Kadijević u pismu od 8. maja 2018. upozorava da je odluka Upravnog odbora PIO od 16. marta 2018, kojom se prihvataju preporuke Radne grupe za banje Vlade Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o prodaji Kuršumlijske banje sporna iz više razloga. Kadijević navodi da je 25. aprila 2018. u režimskom tabloidu Srpski telegraf dat oglas za prodaju kompleksa Žubor po početnoj ceni od 2.359.727 evra. On zatim obrazlaže da je odluka o prodaji banje u „direktnoj suprotnosti i koliziji sa odlukama i zacrtanom dugoročnom poslovnom politikom Upravnog odbora počev od 2005. do 2014. u čijem kreiranju i odlučivanju su zajednički učestvovali svi partneri koji su upravljali PIO fondom“ i dodaje da te ranije odluke nisu stavljene van snage. Navodi da je „inertnost i neinventivnost Fonda od 2014“ dovela do toga da „Fond ne samo da nije preduzeo nikakve aktivnosti za oživljavanje Kuršumlijske banje i njenog stavljanja u funkciju, već je beležio samo rashode“. Kadijević podseća da je PIO fond vlasnik banja i da su one privatno, a ne vlasništvo države, što je potvrđeno i sudskim odlukama. Navodi da je sudski spor u slučaju kompleksa Žubor vođen da bi se upisalo vlasništvo PIO fonda i sprečilo „snižavanje vrednosti do minimuma i privatizacija po bagatelnim cenama“. Podseća da je zakonom kao i statutom PIO fonda propisano da se „Upravni odbor stara o uvećanju, a ne umanjenju imovine“. Kadijević je napisao da su predstavnici države koji su većina u Upravnom odboru u sukobu interesa, jer zastupaju interese države, a ne Fonda koji je privatni vlasnik imovine. U pismu ih je upozorio da iz tih razloga pitanje ništavnosti ugovora o prodaji Kuršumlijske banje ne zastareva. On podseća da je predlog razvoja Kuršumlijske kao i drugih banja u vlasništvu PIO fonda bilo strateško partnerstvo, a ne prodaja. Na taj način PIO fond bi ostao u vlasništvu i učestvovao u upravljanju i razvoju banje. To bi značilo da Fond ulaže zemljište i objekte kao nenovčani kapital, dok bi preostali novčani kapital uložio strateški partner. Na taj način bi PIO ostvarivao dobit u visini procenta uloženog kapitala. Kadijević dalje u pismu navodi da je Gradski zavod za veštačenje procenio vrednost kompleksa Žubor na 2,35 miliona evra. Međutim, napominje da ta procena „nikada nije dostavljena na mišljenje u pogledu eventualnih primedbi, prigovora ili dopuna“. Dodaje da je „PIO imao obavezu kao savestan i dobar domaćin da se interesuje o proceni tržišne vrednosti svoje imovine“. On navodi da je PIO samo u Hotel Žubor od 16.200 kvadrata, koji je delimično građen od bračkog mermera, uložio preko 25 miliona evra, a da je procenjen na 1,5 miliona evra, odnosno 92 evra po kvadratu. Istovremeno navodi primer adaptacije centralne zgrade PIO fonda u Beogradu od 1.563 kvadrata koja je koštala nešto manje od 1.000 evra po kvadratu. Zaključuje: „Očigledno je da je procena vrednosti Hotela Žubor od strane Gradskog zavoda za veštačenje nerealno niska.“ Međutim, ponuđena cena nije bila dovoljno niska. Upravni odbor PIO donosi 29. marta 2019. godine novi pravilnik o raspolaganju nepokretnostima, u kome dodaje član da se one mogu prodavati i za 80 do 60 odsto od utvrđene tržišne vrednosti. Kadijević u pismu od 13. maja 2019. upozorava sve članove Upravnog odbora da je ta njihova odluka sporna, jer „šteti PIO fondu“ i „samo izlazi u susret željama kupaca“. Navodi i da takvoj odluci nije prethodio nijedan sastanak nadležnih službi PIO fonda. Dodaje da je, s druge strane, odluci prethodila „orkestrirana kampanja u kojoj su učestvovali zainteresovani kupci i predstavnici Vlade Srbije da je procenjena vrednost od 2,4 miliona evra za Kuršumlijsku banju nerealna“. Kampanja je vođena u Srpskom telegrafu u kome je i prvobitno oglašena prodaja ove banje. Kadijević kaže da je rezultat toga bio novi javni oglas u kome se Kuršumlijska banja nudi za 1,8 miliona evra. Kao nadležan u PIO fondu Kadijević u pismu od 13. maja 2019. predlaže Upravnom odboru da poništi prvobitne odluke o prodaji kompleksa Žubor. Kako se ispostavilo, ni cena od 1,8 miliona evra za Kuršumlijsku banju nije bila dovoljno niska. Upravni odbor PIO fonda je 24. jula 2019. ponudio kompleks Žubor za 1,4 miliona evra. Šest dana kasnije, Kadijević pismom sve članove Upravnog odbora upozorava da je poslednja ponuđena cena manja od utvrđene tržišne vrednosti čak za skoro milion evra za koje će „PIO biti svesno i namerno oštećen“ u korist kupca. On ponovo podseća na niz štetnih odluka i naglašava da je zbog „nedomaćinskog rukovođenja i upravljanja imovinom od strane rukovodstva i do sada je Fond pretrpeo veliku materijalnu štetu“. Kadijević navodi i da je u imovinu koja je prodata ušlo i zemljište za koje se vodi postupak pred Agencijom za restituciju. Reč je o 1,5 hektara zemljišta članova porodice Vasić iz Kuršumlije. NIN je imao uvid u dokumenta iz postupka za povraćaj ove imovine. Direkcija za restituciju je donela dve suprotstavljene odluke. Prvo je 5. marta 2019. donela rešenje kojim se vraća deo zemljišta porodici Vasić, ali ga je poništila 26. novembra iste godine. Naslednica Slađana Vasić Šivić povodom toga izjavila je za list Danas: „Pretpostavljam da su druge institucije vršile pritisak na Direkciju i da su morali da izmene odluku o vraćanju oduzete imovine. Zvanično obrazloženje bilo je da PIO fond nije bio obavešten o tom postupku. To, naravno, nije tačno, jer su i prilikom izlaska na teren i kasnije na raspravi u Nišu, predstavnici Fonda bili prisutni. Meni sada preostaje žalba drugostepenom organu, uložili smo je Ministarstvu finansija, ali ako tu ne dobijemo pravdu, obratićemo se dalje, Upravnom sudu, ako treba i Strazburu.“ U pismu od 31. jula 2019. gde je ukazao na problem restitucije imovine koja se prodaje, Kadijević navodi i primer da je izgradnja nove zgrade Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Beogradu od 3.500 kvadrata koštala nešto više od 3,5 miliona evra. S druge strane, podseća na ukupnu kvadraturu kompleksa Žubor koji je prodat za samo 1,4 miliona evra. U istom pismu Kadijević upozorava članove UO i na nezakonitu prodaju Vranjske banje. Kaže da je na sednici UO od 24. jula 2019. doneta odluka o prodaji ove banje bez prethodne konsultacije sa nadležnim službama PIO fonda. Upozorava da je za Vranjsku banju u koju je PIO fond uložio sedam miliona evra određena „bagatelna cena“ za prodaju od 252.564 evra. Upozorava da se na zemljištu od 8.426 kvadrata nalazi objekat od 3.148 kvadrata koji uopšte nije uzet u obzir, kao i „izvor najtoplije vode u Evropi od 97 stepeni Celzijusovih“. Zaključuje da je „u pitanju očigledno orkestrirana akcija da se Vranjska banja proda, odnosno kupi za bagatelnu cenu“. U prilog „orkestriranoj akciji“ navodi da je Gradska građevinska inspekcija Vranja donela rešenje o rušenju objekta od 3.148 kvadrata, a da PIO fond nije uložio prigovor, iako ima dokaz da objekat nije bespravan, već ima pravosnažnu građevinsku dozvolu. Optužuje direktorku PIO fonda Draganu Kalinović da je sudski spor sa specijalnom bolnicom u Vranjskoj banji okončala poravnanjem na štetu Fonda. Navodi da je spor okončan tako što je podeljeno vlasništvo nad Vranjskom banjom po 50 odsto, iako je bolnica predložila da se spor završi tako što bi se PIO fond obavezao da šalje više korisnika. Naveo je kao primer da se u druge specijalne bolnice PIO šalje do 2.000 korisnika, a u Vranjsku samo stotinjak. U poslednjem pismu Kadijevića, u koje je NIN imao uvid, od 13. septembra 2019. on upozorava članove Upravnog odbora PIO fonda ponovo na sporne prodaje Kuršumlijske i Vranjske banje. Navodi da se Vranjska banja prodaje za 252.564 evra Milenijum timu. Ova firma je radila na poslovima gasifikacije, o čemu je pisao novinar portala Žig.info iz Vrčina Milan Jovanović kome je zapaljena kuća. Dobili su i poslove na projektu Beograda na vodi, izgradnje stanova pripadnika bezbednosnih službi u Nišu i Vranju i ćerka firma je zadužena za postavljanje kablova državnog Telekoma. Jedan svedok naveo je i da su bageri koji su rušili u Savamali pripadali Milenijum timu. KRIK je otkrio da je Milenijum tim ustupio luksuzni auto audi A6 Predragu Malom, bratu ministra finansija Siniše Malog. Otkrili su i da je ćerka firma Milenijum tima ustupila stan nekadašnjoj devojci Predraga Malog na Voždovcu. Kadijević, takođe, navodi i da mu je direktorka PIO Dragana Kalinović „zbog iznetog mišljenja Upravnom odboru stavila u izgled otkaz ugovora o radu“. Zaključuje: „Ovim dopisom vas obaveštavam da me nikakva upozorenja, disciplinske mere, kao ni otkaz neće sprečiti da u narednom periodu dajem stručna mišljenja u pogledu očuvanja i unapređenja imovine PIO fonda, kao i na ukazivanja i upozorenja na sve pojave korupcije, nezakonitosti, nestručnosti, neznanja i nanošenja štete Fondu, koje su nažalost u prethodnom periodu krasile rukovođenje PIO fondom.“ Valerijan Kadijević nije odustajao, ali je dobio otkaz. Ugovor od 27. januara 2020. o prodaji Kuršumlijske banje, čije su termalne vode koristili još stari Rimljani, potpisala je i Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda, čija je dužnost da se stara o imovini svih penzionera. Ugovor ispred Direkcije za imovinu nije potpisao direktor Jovan Vorkapić nego neko niže rangirani iz te državne ustanove. Naravno ugovor su potpisali i kupci. PIO fond je bio vlasnik 27 banja, a namera vlasti je da se sve prodaju. Rasprodaja banja i lečilišta čiji su vlasnici penzioneri Srbije počela je na inicijativu tada premijera Vučića, a sada je u punom jeku. Za to vreme on se kao premijer i predsednik Srbije, a pre svega kao predsednik SNS-a, često pozivao na podršku onih čija je imovina rasprodavana. To ne bi trebalo da iznenadi penzionere, jer im je Vučić obećao i da im neće smanjivati penzije, a upravo to je uradio. Preplatili smo Radovan Raičević, suvlasnik Planinke, kaže za NIN da nije upoznat sa tim da je pomoćnik direktora PIO fonda upozoravao na nezakonitosti prilikom prodaje Kuršumlijske banje. „Imali sam posla sa Direkcijom za imovinu, sa njima smo radili”, kaže Raičević. Na pitanje da li je direktorka PIO fonda potpisala ugovor on potvrđuje i navodi da je potpisao sa njom, ali ponavlja da su radili sa nadležnima u Direkciji za imovinu. Postavili smo pitanje da li je uticalo da se banja proda Planinki to što su on i Radoljub Vidić funkcioneri SNS-a, a Raičević je odgovorio: „Nije imalo uticaja. Nismo mi jedini suvlasnici, tu su i drugi zaposleni. Firma je htela da pomogne. Preplatili smo”. Na pitanje da li je 72 evra po kvadratu ipak premalo, Raičević je odgovorio: „U pitanju je ruina u koju mora mnogo da se uloži”. O dobijenom podsticaju za Lukovsku banju Raičević kaže da je uslovljen ulaganjem Planinke i otvaranjem 70 novih radnih mesta.