Sunovrat koji se nije mogao izbeći

Priča o Nacionalnom savetu za kulturu šuplja je od samog početka, od 2011. godine kada je, posle silnih pregovaranja, konačno oformljen, do danas kada ne postoji više od tri godine. Kao svaki Savet, ni ovaj nije imao nikakvu formalnu moć, osim da autoritetom svojih članova ubeđuje javnost u ispravnost svojih stavova kad je reč o pojavama i događajima u kulturi Srbije. Bili smo svedoci da mišljenje Saveta često nije uzimano u obzir, a jedna od njegovih najuglednijih članica, kompozitorka Ivana Stefanović to jednostavno sublimira: „Od onog ministra koji je prvi poželeo dobrodošlicu članovima NSK-a jula 2011. (Predrag Marković) počeo je proces osporavanja, omalovažavanja, izbegavanja, ignorisanja pa i otvorenog klevetanja Saveta i onoga što je Savet radio i saopštavao. Raznim ministrima i Ministarstvu kulture bio je veći problem kako Savet ućutkati od toga kako se u javnom interesu okoristiti stručnim znanjem i predlozima. Jer, svi su znali sve. Danas je poučno gledati zapisnike sa ukupno 53 održane sednice Saveta od jula 2011. do septembra 2017. Iz tog materijala, dostupnog i danas na sajtu www.nks.gov.rs vidi se dramatična borba za očuvanje nezavisnosti i dostojanstva institucije NSK, baš kao što se precizno vidi sunovrat koji se ipak nije mogao ni izbeći, ni sprečiti. Kakav je bio odnos prema Savetu vidi se već i iz tehničkih detalja: NSK nije imao ni prostoriju, ni telefon, ni mesto za sastanke, niti je bio tretiran (i plaćen) kao ostali nacionalni saveti (za nauku ili visoko školstvo).“ Zbog čega od septembra 2017. ne mogu da se izaberu novi članovi Saveta? Kada postavite to jednostavno pitanje sledi lavina novih, a najčešće se čuje: a zašto je u međuvremenu postao važan i dobro funkcioniše Savet za kreativne industrije koji je oformila premijerka Ana Brnabić? I zašto među kulturnim radnicima Srbije postoji sve veći strah šta će da uradi premijerka uz pomoć svoje savetnice, jer to ne podleže nikakvoj zakonskoj regulativi? Postoje brojni dokazi da je premijerka donela neke od važnih odluka, koje bi po logici podele vlasti bile u domenu rada ministarstva, odnosno ministra kulture. Zna se da je iz njenog kabineta odlučeno ko će biti direktor Narodnog pozorišta kao i ko će biti direktor Muzeja savremene umetnosti. Duško Paunković, predsednik Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, odakle se regrutuju predlozi za nove članove Saveta, smatra da aktuelna vlast „ne želi da se u Nacionalnom savetu za kulturu nađu ljudi koji su u svojim javnim nastupima kritikovali njene postupke i rešenja. Postupajući na ovaj način, vlast grubo krši zakonske odredbe koje se odnose na izbor – verifikaciju članova Nacionalnog saveta, pošto je upravo ideja zakonodavca svojevremeno bila da to telo bude depolitizovano i da bude demokratski mehanizam za korekciju postupaka izvršne i zakonodavne vlasti.“ Potpredsednik srpskog PEN centra Gojko Božović objašnjava ono što svi upućeni dobro znaju: Narodna skupština Republike Srbije vrši opstrukciju izbora Nacionalnog saveta za kulturu. U Nacionalni savet za kulturu izabrani su samo predloženi kandidati Vlade i kandidati SANU, dok se o predloženim kandidatima reprezentativnih umetničkih udruženja Skupština nikada nije izjasnila. A bez predstavnika reprezentativnih umetničkih udruženja Nacionalni savet za kulturu nema puni legitimitet: „Nacionalni savet za kulturu od svog osnivanja nalazio se u nedefinisanom međuprostoru između Skupštine i Vlade, da bi ovom opstrukcijom izbora, koja traje godinu dana, a pre toga nelegitimnom procedurom izbora u ranijem sazivu Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, Nacionalni savet za kulturu faktički prestao da radi. Tu dolazimo do ključnog pitanja. Nacionalni savet za kulturu deli sudbinu drugih nezavisnih, korektivnih, savetodavnih i regulatornih nacionalnih tela. Mnoga od njih imaju osporen legitimitet, nepotpun sastav ili su kroz svoje delovanje izgubila sopstvenu nezavisnost. Očigledno je da vlast ovakva tela doživljava kao nužno zlo, zbog čega ih jedno po jedno pretvara u ljušture bez stvarnog sadržaja. Jedno je, međutim, sigurno: iza predloženih kandidata stoje reprezentativna umetnička udruženja, kandidati su predloženi u demokratskoj i transparentnoj proceduri, ako se vlasti ne dopadaju predloženi kandidati iz razloga političke podobnosti, umetnička udruženja svakako neće odustati od kandidata koje su predložila.“ Neka čitaoci sami vide ko bi od predloženih kandidata bio nepoželjan za vlast, sa spiska od četiri člana koje su predložila reprezentativna udruženja: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo: Duško Paunković; likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura: Bojan Kovačević; muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači): Ivan Brkljačić, pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra: Goran Marković. Ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije, Vladana Vukosavljevića, pitali smo kada je poslednji put pitao nadležne zbog čega se na dnevni red Skupštine ne stavlja izglasavanje Nacionalnog saveta, i šta mu je tim povodom rečeno. On nam je, u pisanoj formi, poslao ovaj odgovor: „Ministarstvo kulture i informisanja je nakon završene veoma komplikovane procedure za predlaganje kandidata za Nacionalni savet za kulturu, dana 31. 10. 2017. godine poslalo predlog Odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za kulturu Narodnoj skupštini Republike Srbije. Imajući u vidu da ovaj predlog nije stavljan na dnevni red Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja je 13. 12. 2018. godine, poslalo dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije sa molbom da se ovaj predlog stavi na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije. Nakon toga je na Jedanaestom vanrednom zasedanju 14. 2. 2019. godine, Narodna skupština izabrala šest članova Nacionalnog saveta za kulturu, dok preostalih trinaest članova nije izabrano jer za njih nije glasala potrebna većina narodnih poslanika. Nakon toga je 24. 5. 2019. godine, Ministarstvo kulture i informisanja poslalo novi dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije u kome je dostavilo novu zbirnu listu za izbor preostalih trinaest kandidata Nacionalnog saveta za kulturu, koje su u ponovljenoj proceduri predložili zakonom ovlašćeni predlagači. Na taj način je Ministarstvo kulture i informisanja izvršilo svoju zakonom utvrđenu obavezu u ovoj proceduri. Napominjemo da je za konačan izbor kandidata Nacionalnog saveta za kulturu isključivo nadležna Narodna skupština Republike Srbije koja je kao takva i ovlašćena da odredi sednicu na kojoj će na dnevnom redu biti Odluka o izboru preostalih 13 članova Nacionalnog saveta za kulturu.“ Ako su premijerkini kandidati prolazili tamo gde ih je ministar kulture formalno postavljao, logično je da je on pristajao na to. Kao što pristaje da je njegovu Strategiju razvoja kulture Vlada vratila na temeljnu doradu, pa se nalazi na čekanju, ne zna se do kada. Zvuči suviše jednostavno, ali sve se više čini kako su ministar i premijerka podelili svoje nadležnosti u srpskoj kulturi po principu ona se njemu ne meša u ćirilicu i kulturno nasleđe, u međunarodne odnose, a on se njoj ne meša u savremene umetnosti i kadrovska rešenja koja se pokazuju prilično problematičnima. Bliže se izbori. Nedavno su u Skupštini Srbije izglasane izmene i dopune Zakona o kulturi, kojima su obuhvaćene neke od važnih tema koje su apsolvirane na sednicama Saveta za kreativne industrije; ovih dana je odlučeno da se nastavi sa nacionalnim priznanjima za izuzetne umetnike u vidu nacionalnih penzija... Verujemo da je i izbor NSK konačno na vidiku. Sa sve spornim članovima. U predizbornoj kampanji, sve će to biti dobri aduti.