Najveća vrednost su ljudski resursi

Lepa šumadijska varoš u centralnom delu Srbije, Rača, trebalo je po resursima koje ima da se svrsta među najrazvijenije opštine u Srbiji. Međutim, pored plodne zemlje, dobrog saobraćajnog položaja, blizine auto-puta i tri aerodroma - Beograd, Niš i Kraljevo - udaljenih samo po 100 kilometara, kao i zbog za Srbiju istorijski značajnog područja, jer je još u praistorijsko doba, u vreme vinčanske kulture, Rača bila odabrano mesto za život ljudi. Nažalost, u Rači se ništa nije događalo. Skoro da nije bilo nikakvih investicionih ulaganja u opštinu, a infrastruktura koja je nekada izgrađena zbog neodržavanja je propadala. Pre četiri godine nije postojao nijedan projekat s građevinskom dozvolom niti bilo kakav dokumenat kojim bi mogli da konkurišu za dobijanje sredstava. Opština je 2014. godine bila u velikim dugovima i kreditima. Za posetioca koji je dolazio Rača je pružala sliku umornog, zapuštenog grada. Nakon četiri godine Opština Rača je doživela preporod, da bi u 2020. godinu ušla bez ijednog dinara ikakvog zaduženja - ni kratkoročnog niti dugoročnog. U budžet je preneto 70 miliona sredstava. Realizovano je na desetine veoma značajnih projekata. Za NIN razgovaramo s doktorom veterinarske medicine, Nenadom Savkovićem, predsednikom Opštine Rača, koji je sa 74 odsto glasova zauzeo prvo mesto po tome koliko mu građani veruju. Analizu su radili EUPR i CESID. Da li ste verovali, kada ste izabrani za predsednika, da je moguće najpre zaustaviti višedecenijsko stagniranje, i nakon toga dovesti opštinu među najrazvijenije u Srbiji? Verovao sam, jer imamo ono što je najvrednije - ljudske resurse. U opštini su zaposleni mladi sposobni ljudi koji znaju i hoće da rade, a rezultati njihovog rada su dobro urađeni projekti na osnovu kojih smo dobijali velika sredstva za razvoj naše opštine. Najjači utisak, kada se prilazi nekom gradu, ostavljaju putevi. Oni Raču, pre nekoliko godina, nisu dobro prezentovali. Da li je u planu kao prioritet stavljen akcenat na izgradnju putne mreže? Sve je bilo prioritet. Uspeli smo da završimo oko 50 kilometara asfaltnih i makadamskih puteva, zatim put Lapovo - Rača koji je veoma bitan, jer se on uključuje u Koridor 10. Time smo olakšali promet robe jer sada je manje od osam kilometara udaljen carinski terminal. Zdravstveni objekti su bili u lošem stanju i bilo je neophodno renoviranje nekoliko ambulanti u selima, kao i izgradnja doma zdravlja u Rači. Ono u šta s velikim zadovoljstvom ulažemo je proširenje i rekonstrukcija naših vrtića, jer nakon više godina kod nas raste natalitet, imamo više dece. Zatekli smo i dugogodišnji problem pijaće vode, koji smo rešili. Puštena je u rad fabrika pijaće vode. Predstoje nam radovi na zameni vodovodnih cevi i buster stanica na teritoriji Opštine Rača. Završena je projektna dokumentacija. Sada čekamo investiciju. U fazi je izrada projekta za rekonstrukciju svih seoskih vodovoda. Završena je projektna dokumentacija, koja nikada nije postojala, za dogradnju toplane. Ulazimo u rekonstrukciju škola: za Osnovnu školu Đurđevo vrednost investicije je oko dva miliona evra. Za Osnovnu školu Rača sa zatvorenim bazenom i sportskom salom je izdvojeno oko četiri miliona evra. Rekonstruiše se i škola u Trsci... Jedna smo od retkih opština koja ima postrojenje za preradu otpadnih voda i postrojenje za preradu pijaće vode. Aplicirali smo za sredstva za zamenu kompletne kanalizacione infrastrukture na teritoriji naše opštine. Sprovodi se komasacija na dve i po hiljade hektara u mesnoj zajednici Sepsa i Saranovo. Na koji način, da li izdvajanjem iz budžeta ili državnim sredstvima, podstičete poljoprivrednu proizvodnju? U prethodne četiri godine se kroz razne subvencije angažujemo da mladi ostanu na selu. Pored toga što je jedan deo stanovništva zaposlen u fabrikama i predstavništvima, 80 posto našeg stanovništva se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Pomažemo im da ostanu u poljoprivrednoj proizvodnji između ostalog tako što smo subvencionisali nabavku voćnih zasada, plastenika, staklenika, pčelarske opreme. Kao i prethodne godine, kao retko koja opština, subvencionisali smo nabavku mehanizacije. Sve to je rezultiralo da proizvođači koji su se bavili poluintenzivnom proizvodnjom pređu na intenzivnu, tako da sada imamo oko 800 hektara novih zasada voćem. Za povećanje brojnosti stočnog fonda za poljoprivrednike koji žele da se bave ovom poljoprivrednom granom. nabavili smo ovce, umatičene dviske, koje 50 posto mi finansiramo, a 50 posto će vraćati kroz zadrugarstvo. Plan nam je da nakon povećanja i omasovljavanja bavljenja ovom proizvodnjom otvorimo otkupni centar, a u sledećoj fazi i klanicu, i da na taj način vratimo izvoz. Već smo uspostavili kontakte sa, pre svega, muslimanskim zemljama. To se sada radi preko otkupnog centra u Kušiljevu, u Svilajncu. Ono što nam daje mogućnost za razvoj i izvoz jeste činjenica da je naše područje ekološki potpuno čisto. To znači da proizvodimo zdravu i bezbednu hranu što podrazumeva lakše otvaranje vrata ka izvozu. Značajno je, ne samo za našu opštinu i poljoprivrednike pčelare, da će se u Rači, krajem marta ove godine, otvoriti Republički centar za otkup i plasman meda. Ono što je važno i treba istaći jeste da je nezaposlenost smanjena na ispod 10 posto. Da li ste od države imali očekivanu podršku? Imali smo izuzetno dobru saradnju s Vladom Republike Srbije, naročito s Kancelarijom za javna ulaganja. Pored svih aktivnosti i investicija koje smo uspešno završavali, imali smo vanredno stanje zbog poplava koje su našu opštinu zadesile 2017. i 2019. godine. Dodeljena su nam sredstva od oko milion evra i u toku su radovi za regulaciju vodotoka drugog reda. Tako ćemo rešiti, i preduprediti, i rizik od poplava koje se često dešavaju na širem delu naše opštine. Odličnu saradnju imamo i sa Srbijavodama i Srbijaputevima. Takođe u saradnji s Vladom Republike Srbije rešavamo i geografski informacioni sistem. To je veoma važno jer ćemo imati informacioni sistem kojim ćemo biti svima transparentni i dostupni. Sada na celoj teritoriji naše opštine ne postoji pet centimetara zemlje koja neće biti snimljena i obeležena. Uspeli smo da uredimo naplatu poreza koja do sada nije rađena kako treba, sada se porez naplaćuje 100 posto. Svi dobijaju rešenja i svi plaćaju. Uradili smo popis imovine i legalizaciju objekata i kvadrature. Uveli smo poreske olakšice i socijalne karte, kao i reprogramiranje dugova kako bismo građanima pomogli. U toku je reorganizacija opštinske uprave. Kroz e-upravu građanima je omogućen pristup, kako bi mogli elektronskom formom da traže dokumenta, da učestvuju u aktivnostima koje ih interesuju, kao što je formiranje budžeta, da kao grupa građana ili pojedinci iniciraju i ukazuju ne nešto što nedostaje i da se to i radi. Očekujete li i u sledećim godinama nastavak tako intenzivnih aktivnosti u Opštini Rača? Dobri rezultati koje smo ostvarili u 2019. su i dobra podloga za 2020. Ove godine nam ističe dokument Strategija razvoja za pet godina. Sada radimo Strategiju razvoja na period od osam godina. Radi se o veoma važnom dokumentu, analizirali smo svaku delatnost koja se događala u mesnim zajednicama, da će to biti temelji za buduće projekte koje ćemo uskladiti s Evropskom unijom. Izradom Strategije ćemo osigurati bolju budućnost stanovništvu, a i olakšati dalje funkcionisanje i apliciranje za dobijanje finansijskih sredstava. U ovoj godini krećemo sa kapitalnim investicijama, radovima na obilaznici oko Rače, zatim na formiranju nove industrijske zone kako bismo zainteresovali što više investitora da dođu kod nas i zasnuju proizvodnju. Po svim resursima pogodni smo za privredni razvoj i o tome govori i nedavno otvorena Fabrika za proizvodnju montažnih kuća, koja odlično radi, a uskoro će proraditi i Republički centar za otkup i plasman meda. Ono što nam, takođe, otvara mogućnost za razvoj i zapošljavanje našeg stanovništva, jeste naša dobra pozicija jer se na našem pograničnom delu s Kragujevcem nalaze Simens i industrijska zona. Nastavljamo sa aktivnostima oko uređenja potoka, ekologije, veštačkih jezera, sređivanja obala reke Jasenice, Rače... Mnogo radova očekujemo da završimo i u narednom periodu. Veoma je bitno da tim koji je dobro radio ostane. Zbog odlično urađenih projekata, koje su oni uradili, aplicirali smo kod Vlade i među opštinama smo koje su dobile najviše sredstava. Ono čemu se svi radujemo i što je zaista značajno za Raču jeste izgradnja auto-puta Vožd Karađorđe. Da li smatrate da je, što se tiče istorijskog i turističkog značaja, Opština Rača zapostavljena? Da li očekujete da će se Rača vratiti na značajno mesto u Srbiji, koje joj je u prethodnim vekovima pripadalo? Može se reći da je zapostavljena. U našem selu Viševu je rođen Karađorđe i tek smo nedavno prvi put ušli među opštine od posebnog značaja za Srbiju. To nam je omogućilo da uđemou uži izbor za dobijanje sredstava od strane Ministarstva za kulturu, koja ćemo usmeriti na to da, nakon dugo godina, konačno rekonstruišemo Karađorđev dom. Aktuelni su radovi na arheološkom otkrivanju praistorijskog grada iz perioda Vinčanske kulture. To nam je otvorilo mogućnost da možemo da pristupimo i apliciramo za dobijanje sredstava kod važnih domaćih i evropskih fondova, a time da razvijamo i turističku ponudu.