O bojkotu i drugim saučesništvima

U prethodnom broju nedeljnika koji se u svome zaglavlju diči tradicijom dugom osamdeset i pet godina objavljena su dva priloga koji ukazuju na opredeljenje aktuelne redakcije da se pošto-poto ratosilja bremena otvorenosti za iznošenje mišljenja lišenih svake ostrašćenosti i netrpeljivosti. Reč je o „karikaturi“ Dušana Petričića kojom se krajnje neukusno falsifikuje suština povoda i uzroka narodne pobune u Crnoj Gori, te o tekstu Ante Tomića u kojem se aktuelna previranja na srpskoj književnoj sceni koriste ne bi li se u maniru tabloidnog „novinarstva“, krajnje vulgarno i bez trunke duhovitosti, kroz blato i štošta drugo provukli celokupna savremena srpska književnost, prodavci sa Kalenića gumna, Muharem Bazdulj i Vladimir Kecmanović. Objavljivanjem neuspele Petričićeve karikature i Tomićevog petparačkog teksta, urednički tim NIN-a nije samo pokazao odsustvo elementarnog osećaja za meru dobroga ukusa, već se priključio mnogima koji nastoje da ukinu svaku mogućnost društvenog dijaloga u Srbiji. A upravo je sve ono što se dešavalo i što se dešava u vezi sa dodelom ovogodišnje nagrade za roman godine bila lepa prilika da NIN povrati svoje izgubljeno biće i rasterane čitaoce. Umesto da podstakne iznošenje stavova svih relevantnih aktera aktuelne podele, da čaršijsku kakofoniju pretoči u okvire književne polemike, pa čak da insistira na otvaranju svih najznačajnijih tema koje zadiru u srž problema sa kojim se danas suočava srpska književna scena i konačno iskoristi vrenje kulturne javnosti za preko potreban i hitan povratak kvalitetne novinske književne kritike na svoje stranice, NIN se (samo)zadovoljava davanjem prostora Anti Tomiću, koji tobože braneći lik i delo svoga prijatelja, inače predsednika aktuelnog i pod legitimnu sumnju stavljenog žirija, otvoreno vređa i unižava ne samo prodavce sa Kalenića, Bazdulja i Kecmanovića, već i sve one koje je svojim tekstom nameravao da „odbrani“. Izabravši ovakav način komunikacije sa svojim preostalim čitaocima, NIN se nespretno i nesretno, a nadajmo se i ipak nenamerno, pridružio bojkotu otvorenog javnog dijaloga i postao saučesnik u gušenju onoga što je u Srbiji preostalo od demokratskog društva.