Dvadeset na jednoga

Lider naprednjaka Aleksandar Vučić izjavio je prošle nedelje da će predstojeći izbori biti „najteži za Srpsku naprednu stranku i vrlo je moguće da će SNS te izbore izgubiti“. Početkom ove sedmice, na sednici Glavnog odbora, rekao je da će neuspehom smatrati ako SNS osvoji manje od 48,2 odsto. I sad, budi pametan. Ako se zaista plaši poraza, zašto bi neuspeh bio i 45 odsto glasova, koliko će biti dovoljno za apsolutnu većinu u novom parlamentu? Prosto, pravila su takva da će se SNS-u preliti i deo mandata na osnovu glasova onih koji će učestvovati u ovoj trci sa preponama, a neće uspeti da preskoče ni novi, niži cenzus od tri odsto. Nema sumnje da u skladu sa starim sloganom „brže, jače, bolje“ Vučić u aprilu priželjkuje podršku veću od 48,25 odsto, koliko je lista SNS-a osvojila 2016, što je bilo dovoljno za 131 poslanički mandat. Ako za dva meseca ponovi isti rezultat, SNS će u novom parlamentu imati više poslanika nego do sada, jer na ovim izborima neće učestvovati liste koje su na prethodnim osvojile 58 mandata, od kojih su dve jedva prešle cenzus, a da su ostale ispod crte SNS bi imao između 145 i 150 poslanika. Nema dileme da sve to Vučić sigurno zna. Jedino racionalno objašnjenje za bajku o „mogućem gubitku izbora“ je da već sada priprema teren da 26. aprila pre ponoći slavodobitno objavi da je SNS sam osvojio više od polovine glasova i da zajedno sa SPS ima dvotrećinsku većinu. Ili se, možda, potajno nada da će preskočiti dosadašnji rekord od 64,08 odsto odsto, koliko je na parlamentarnim izborima, na krilima pobede nad Slobodanom Miloševićem, DOS osvojio u decembru 2000. Vučić ne krije i čega se najviše plaši. Tabloidu Alo poverio se da će, kad krene kampanja, „svaka od 20 lista imati 20-30 sekundi u Dnevniku RTS-a da govori najgore stvari i neistine o nama, a mi ćemo imati 20 sekundi da im se svima suprotstavimo“. „Biće to dvadeset na jednoga“, požalio se Vučić. Pa stvarno nema smisla. Gde će im duša? I kako da vam ne bude žao predsednika? Pa, ljudi, kako da u 20 sekundi odgovori na sve optužbe, kada je do sada, bez ijedne optužbe, kada god poželi, mogao dva sata, a ne 20 sekundi, da priča na televizijama sa nacionalnom frekvencijom šta god poželi. Alou je dojavio i da će posle izbora u novoj vladi od aktuelnih ministara iz SNS-a ostati „možda dva ili tri, najviše četiri“. Time je samo potvrdio kako sistem funkcioniše i da ministre bira predsednik, a ne onaj kome će poveriti mandat za sastav nove vlade. I manje je to problem aktuelne premijerke (čijim radom je Vučić „zadovoljan“, a kako i ne bi bio) i budućeg premijera koji na to pristaju, a veći problem za sistem, jer ne treba bolji dokaz urušavanja institucija na svakom koraku. Samo, ako misli da ispuni ovo predizborno obećanje, Vučiću će to biti najteži zadatak - koga, bre, ostaviti u novoj vladi? I šta će biti kriterijum za ostanak? Ako to budu javni skandali, onda u Nemanjinoj 11 svakako moraju da ostanu dva doktora. Prvi je Nebojša Stefanović, koji je nekoliko puta uhvaćen da je lagao da njegov otac Branko „nikada nije prodao nijedan metak“ i da „nema baš nikakve veze sa firmom GIM“, iako je dokazano da je kao njen pravni savetnik pregovarao sa kupcima oružja iz Krušika i drugih fabrika namenske industrije, da je imao i neke zajedničke firme sa vlasnikom GIM-a Goranom Todorovićem, a i državni revizor je otkrio da je GIM mine iz Krušika prodavao po višim cenama, a da je razliku zadržavao za sebe, iako to kao komisionar nije smeo da radi... Drugi je Siniša Mali, jer je njegov doktorat zvanično proglašen za plagijat. Uz njih, iako nije kadar SNS-a, po Vučićevoj volji je i Aleksandar Vulin, iako njega ni S-300 ne bi odbranio od sumnje da je nezakonito pregledao elektronsku prepisku bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića. Uh, ko bi mogao biti četvrti od toliko „dobrih“ kandidata - „finansiste“ Zorana Đorđevića, prema novinarima uvek „tolerantnog“ Mladena Šarčevića, ili Zlatibora Lončara... Možda bi nekom drugom ruka zadrhtala pa bi precrtao imena svih 12 ministara koje je postavio SNS. A opet, bio bi red da Vučić bar objasni zašto će ostati tek svaki treći član najbolje vlade u modernoj istoriji Srbije.