Master kao mast

S nesvakidašnjim pitanjem javlja se čitalac V. Stojković. „Možete li mi reći kako ću se ubuduće potpisivati u zvaničnim dokumentima? Moj otac je bio inženjer građevinarstva i sećam se da je pre imena i prezimena stavljao skraćenice ’inž. građ.’. Imao sam i ujaka, redovnog profesora na Šumarskom fakultetu, koji se potpisivao sa ’prof. dr’. Ja sam pre nekoliko meseci diplomirao na fizici i nastavio studije. Nekada se to zvalo magistarske studije, s titulom magistar, a sada su master studije (zašto ne ’masterske’?) i master. Ako je od ’doktor’ skraćenica ’dr’, dakle prvo i poslednje slovo, da li je i od ’master’ – ’mr’? Ili bi to, naročito na latinici, izgledalo kao da sam sebe predstavljam kao engleskog gospodina?“ Na neki način, možda je ova sitna jezička nedoumica odraz jednog mnogo krupnijeg problema: naša država već petnaestak godina vodi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, a još ni danas taj cilj nije ostvaren. Ili – da visoke sfere međunarodne politike ostavimo po strani – možda bi trebalo štampati poseban rečnik skraćenica, bilo kao dodatak Pravopisu ili kao posebnu knjižicu. Iz opširnog i jasno obrađenog sedmog poglavlja, „Skraćenice“, većina primera je uključena u Rečnik na kraju knjige, ali nekih tu nema, a neke skraćenice su date samo uz celu reč. Tako nalazimo mr, skrać. magistar, sa upućivanjem na član 179 b (1), što znači da je ta skraćenica već zauzeta. Devet stranica ranije, međutim, imamo odrednicu „master, skrać. msr“, očigledno s ciljem da se očuva razlika. Ako sad na internetu potražite „Pravilnik o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva“, objavljen u četiri broja Službenog glasnika RS između 2007. i 2010. godine, videćete da se njegovi sastavljači nisu držali pravopisnog rečnika. U odeljku naslovljenom „Lista stručnih, akademskih i naučnih naziva“ tu ćete naći da je master skraćeno na prva četiri slova, tako da imamo kvalifikacije kao „mast. biol.“, „mast. geogr.“, „mast. mat.“, što ne zvuči baš naročito melodično, pogotovu u dužim titulama kao „mast. analit. zašt. živ. sred.“ (master analitičar zaštite životne sredine). Bilo bi stoga dobro, ako već ne može Beograd sa Briselom, da se bar Pravilnik uskladi s Pravopisom.