Zaštićena braća jača su od istine

Javljeno im je oko šest uveče da polaze noću autobusima. Krenuli su u jedan, a u tri ujutru su raspoređeni na položaje na ulicama Beograda te nedelje 28. septembra 2014. zbog Parade ponosa. Bio je to visoko rizičan zadatak, jer su, kako otkriva službeni dokument, bili mogući napadi huligana i ekstremista, od kojih je tog dana 50 njih bilo uhapšeno. Sve je okončano šest godina kasnije kada je otkaze dobilo petoro žandarma koji su karijere započeli kao dvadesetogodišnjaci poslati 90-ih na KiM. Dvadeset godina kasnije nakon 15 sekundi sukoba sa Andrejom Vučićem i Predragom Malim otkaze im je potpisao ministar Nebojša Stefanović i proglašeni su nedostojnim policijskog posla. NJih trojica, Zlatko Gigić, Slavko Stojanović i Dalibor Đorđević, govore za NIN šta se sve dešavalo. Zlatko Starešine su nas obavestile da su mogući napadi huligana i ekstremista. Moj zadatak je bio da džipovima prolazimo između punktova i u slučaju potrebe pružimo pomoć. Patrolirajući uočili smo ovaj događaj. Istovremeno, čuli smo preko radio-stanice poziv za pomoć. Slavko Bili smo po naredbi u kordonu satima i kao i uvek nadali smo se da se ništa neće desiti. Nikom to ne treba. Bio sam u blokadi na sprečavanju prolaza prema Kneza Miloša. Stajao sam prekoputa ulice, gledao četvoricu kolega kojima je užurbano prišlo nekoliko krupnih momaka i zato sam obratio pažnju. Sve je trajalo 15 sekundi. Kolege su odložile štitove, jer ne mogu da legitimišu zauzetih ruku. Niko nije prepoznao Andreja Vučića ni Predraga Malog. Nismo ni znali da premijer ima brata. Odbili su da se legitimišu i šef je rekao da ne mogu da prođu. Odjednom vidim, sada znam da je to Andrej, kako preko dvojice mojih kolega hvata šefa za grudi. Kolege su podigle štitove i odguravali ih štitovima. Nisu dizali palice iako se već stekao uslov jer je to bio napad na kordon. Oni su počeli da šutiraju štitove. Nastao je krkljanac. Pritrčao sam. Starešina je pozivao pomoć: „Imamo napad.“ Zlatko Na radio-vezi čujemo panični poziv u pomoć. Iskačem iz džipa. Palica mi je bila u rukama jer u džipu ne može da bude za pojasom. Vidim da jedan od njih ima pištolj na boku i vičem: „Ima pištolj“. To se čulo i na radio-vezi. Svi su se fokusirali na pištolj. Civil kreće nogom na mene i povlači pištolj. Izbija mu se iz ruke pištolj i pada na pločnik. Savladali smo ga. Tada iz džepa izvlači značku i kaže:„Vojna policija. Štićeno lice“. Ne znam zašto to nisu uradili ranije. U tom trenutku sve je stalo. Vojno lice ustaje, pitam: „Šta ćeš ovde? Šta se dešava?“ Pomislio sam da privatno obezbeđuju nekoga van službe. Kasnije su Kobre na suđenju tvrdile da su slučajno bili tu. Ni tada još niko nije znao da su tu i braća premijera i gradonačelnika. Da su najavili, pustili bismo ih. Taj sa pištoljem zove nekoga i kaže: „Šefe, napravili smo sranje, vadi nas odavde“. Naše starešine su već stigle kada je vojni policajac tražio da mu vratimo pištolj. Andrej i taj drugi vojni policajac ušli su u haustor. Tu je načinjen policijski video-snimak. Dolaze major Đošić, mislim da je šef obezbeđenja premijera, Veselin Milić, tadašnji šef beogradske policije, komandant Žandarmerije Milenko Božović. Šta su komentarisali nisam čuo. Tražili su pištolj za koji je utvrđeno da je imao metak u cevi. Dalibor Metak u cevi se drži samo neposredno pred visokorizičnu akciju, kada očekuješ napad vatrenim oružjem. Zlatko U tonskom snimku naših policijskih razgovora, koji su pušteni na sudu, nedostaju kritične sekunde. Slavko Kolege su čule poziv u pomoć i zato su i došli i to su svi svedočili na sudu. Dalibor Umesto tih par sekundi čuje se šuštanje, iako je veza non-stop radila. Na snimku sve do tog rizičnog trenutka i posle stalno se čuo neki glas. Slavko Da bi obrisali snimak, moraju da imaju posebno ovlašćenje. Niko ispod ranga ministra. Zlatko Čak ni ministar ne bi smeo. Sve što su naši branioci tražili, sudija je odbio. Tražili smo i veštačenje futrole da se vidi da ne može pištolj slučajno da ispadne, ni to nije prihvaćeno. Nije prihvaćen ni snimak iz haustora na kojem se čuje kako Andrej izgovara: „Ja sam dobro, samo izvucite Danila“. Mi nismo imali nikakva prava na odbranu. Ko je od vas bio kod premijera Vučića u kancelariji? Dalibor Ja. Odmah posle svega smo ušli u vozilo, krenuli negde, ne znam ni gde. Starešine nam ne govore, a mi nikad i ne pitamo gde idemo. Tek sam posle shvatio da smo u zgradi Vlade, nas petoro. Nismo znali da idemo kod premijera. Ulazimo u neku kancelariju. Tu su već ova četvorica sa kojima je bio incident. I vidimo premijera. Rukuje se sa nama. Ova četvorica sede i ne govore. Premijer pita Ćirkovića šta se desilo. Ukratko ispriča i premijer kaže: „Dobro, izmirite se, idite posle na piće i to je to“. Nismo otišli niti se upoznavali sa ovom četvoricom. Tek sam kod kuće na televiziji video da su to Andrej Vučić i Predrag Mali. I shvatili da ste tukli brata premijera? Slavko Pa nismo ga tukli. Intervenisali smo po zakonu. Oni su napali. Andrej ne samo da je uhvatio za grudi starešinu nego je i kolegu gađao flašom, što se vidi na snimku N1. Šutirali su štitove. Kolega koji ga je udario je oslobođen u disciplinskom postupku, ali je osuđen. Osuđeni smo svi za ometanje vojnih lica u vršenju službene dužnosti i zlostavljanje i mučenje. Nas su spakovali za Niš posle više od 13 sati provedenih na ulicama, a njih na VMA da izvade lekarsko uverenje o povredama. I naše kolege su bile povređene, ali nisu išli kod lekara. Posle tog događaja na prvom derbiju kada su huligani napali Žandarmeriju nijedan komandant nije smeo da izda naredbu za akciju. Kolege su trpele batine i čekale da prođe. Na sudu su tvrdili da su se slučajno sreli, da Kobre ne obezbeđuju Andreja i Malog a svi mi znamo da ne smeš da uvlačiš civile osim ako im nisi u pratnji. Zlatko Kobre su tvrdile da su vršili proveru rute kojom bi se kretao premijer da bi otišao na ručak kod svojih roditelja u stan u Krunskoj. Tvrdili su: „Hteli smo da zaštitimo civile da ne bi došlo do eskalacije.“. Pitao sam po kom ovlašćenju štitite civile od policajaca na zadatku koji su samo hteli da ih legitimišu. Ako su imali naredbu da obezbede rutu, samo je trebalo da nastave dalje po zadatku, a ne da procenjuju kako policija postupa. Slavko Sutradan tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić kaže da su Kobre obezbeđivale Andreja Vučića. Dan kasnije to demantuju. Nisu imali povezanu priču. Dalibor Nas petorica udaljeni smo sa posla zbog disciplinskog postupka koji je posle dve godine završen u našu korist. Za to vreme smo imali trećinu plate. Zlatko Hteli su da nas prebace na izmišljena radna mesta koja bi ukinuli posle tri meseca i tako bi se već tada našli na ulici. To je sprečio sindikat. Slavko Pre tog događaja bio sam potpuno zdrav. Jedno veče puklo mi je slepo crevo i žučna kesa. Rekli su da je žuč pukla zbog stresa. Uprkos preporuci doktora, išao sam na suđenja. Više puta je ono odlagano zbog bolesti sudije. Mesec dana kasnije ćerka je išla u srednju školu kada joj je neka žena prišla i rekla:„Ćerko, nemoj da se sekiraš, tvoj tata će izgubiti posao, ali ćete preživeti. Ne plači“. Prijavili smo to policiji. Do danas nismo dobili izveštaj ko je ta žena, iako su je snimile kamere. Dalibore, vaša supruga je bila trudna kada se sve to dešavalo? Dalibor Jeste. U osmom mesecu trudnoće. I prevremeno se rodio sinčić. Dva dana kasnije upućen je na Institut za majku i dete, sa srčanim manama, gde je i operisan. Sada ima pet godina i još ne govori. Potreban mu je logoped, a sve to mora da se plaća i ja ne znam kako. Trenutno nemamo zdravstvenu zaštitu, ni dete... Mi smo sada socijalni slučaj. Mislimo da odemo iz zemlje. Zlatko Ni moja supruga ne radi. A i niko nas neće zaposliti, zašto bi rizikovao da mu šalju inspekcije, poreznike i ostalo kako to već sledi. Ne preostaje drugo nego da sa porodicom odem iz zemlje. Ostaviti ljude poput nas koji su bili u ratu na ulici bez podrške smatram opasnim za društvo. Ne mislim na sebe, ali znam neke koji su otišli u nezakonite poslove ili su postali opasni po okolinu. Plašite li se? Zlatko Plaše se naše porodice za nas i mi za njih. Postoji doza straha uvek od tog dana. Slavko Starija ćerka završava studije, ali ne očekujem da nađe posao. Mlađa ćerka je konkurisala za posao u policiji, dokumenta su joj vraćena bez obrazloženja. Nisam hteo da joj kvarim volju, ali sam znao šta će biti. U Srbiji čekam da se ispoštuje procedura u sudovima. A onda sam ubeđen, dobićemo u Strazburu. Kada ste krivi za nešto onda se i pomirite sa tim da snosite posledice, kada niste, mozak i organizam ne mogu da prihvate. Stalno nešto kljuca i ne da vam mira. Zlatko Na Fejsbuku su objavili fotografije, adrese stanovanja, brojeve telefona i ličnih karata nekih komandanata niškog odreda. Mi smo prijavljivali, ali ništa. Očekujem sada opet verbalne napade na nas jer smo se drznuli da javno kažemo ko smo i šta mislimo. Dalibor Ranije nismo smeli da govorimo zbog službe. Mislim da su nas tu čekali i da bi nam dali otkaz jer govorimo bez dozvole. Kako vam je izgledalo komentarisanje Vučića i drugih predstavnika vlasti? Slavko To je agresivni pritisak. Predsednik i ministar su poslednji od kojih očekujete da će vas osuditi pre presude. U Nišu su organizovane konferencije za štampu gradonačelnika iza koga je u pozadini bio logo SNS-a. Nije ni krenuo postupak, već smo bili osuđeni. Sudija je nakon završnih reči rekla da će saopštiti presudu za pola sata. Jasno je da je doneta unapred. Zlatko Napao nas je najviše ministar Stefanović koji je mahao službenim beleškama na konferenciji. Napadali su nas svi mediji sa nacionalnom frekvencijom, a i lokalni. Da li ste imali ranije disciplinske postupke? Dalibor Nikad niko od nas. Zlatko Za 22 godine nisam zakasnio na posao ni minut. Slavko Svi smo bili nagrađivani po više od 10 puta. Svi ste učestvovali u ratu. Zlatko, ranjeni ste, odlikovani ste ordenom za zasluge za posebno isticanje u borbenim dejstvima? Zlatko Imao sam 21 godinu kada sam se zaposlio u MUP-u 1998, a u aprilu 1999, bio sam u ratu na Kosovu. Granatirali su nas. Okrenuo sam se da vidim šta je sa ljudima i tada je pala granata. Odleteo sam u vazduh i pao na kolena. Gorela su mi leđa, a video sam spreda da mi je uniforma raskomadana. Pogledao sam u nebo i mislio da je kraj. Imao sam sreću, šest šrapnela u leđa. Potičem iz policijske porodice, deda, otac, brat. Slavko Rođen sam u Prokuplju, u Nišu sam išao u školu, a 1992. poslat u Kosovo Polje. Najteže je kada kolega strada. Ginuli su najbolji da bi najgori vladali. Od 2000. sam u Kopnenoj zoni. Porodica u Nišu. Deca su tu odrasla. Ovde ste dobili smeštaj? Slavko Ne, ne, privatno, plaćamo. Niko nije dobio stan. Čak ni ranjeni. Eto, ni on (Zlatko). Dalibor Sa porodicom sam u Nišu, podstanari. Slavko A sistem neke štiti, evo sina Željka Mitrovića zbog smrti devojčice. U upravi Žandarmerije sedi vođa navijača Partizana, a to je nespojivo sa policijskim poslom. Za nekog zakon važi, a za nekog ne. Vođe navijača su obično višestruki povratnici, a presude se ne izvršavaju i većina je na slobodi. Očito, nešto nije u redu sa sistemom. Najviše me boli što sam radio celog veka pošteno, na braniku otadžbine. Nisam išao na bolovanja kada su bile rizične akcije. Sada mi sudi neko čija je diploma plagijat i neko ko nije imao veze sa policijom, kao što je Biljana Popović Ivković. Zlatko Ovo mi je zapečatilo život. Doneli su uredbu posle pet godina da nas otpuste jer nisu mogli po zakonu o MUP-u. Slavko Otkazi su iznenađenje. Kolega i ja smo utekli, otišli smo u penziju. Isterali su svoje iako i oni znaju da nismo krivi. Nije im to dovoljno, teraju ljude na ulicu. Ostali su bez posla oni koji su imali samo pohvale... Šta ste mislili, čemu ste se nadali, šta maštarili? Dalibor O normalnom životu. Od 1998. radim i imao sam 21 godinu kada sam poslat u Prištinu. Slavko Naučen da voliš zemlju. Radio sam 26 godina i penzionisan 2018. Srećom. Sada bih i ja dobio otkaz. I dalje volite svoju zemlju? Svi Naravno! Nemamo drugu. A, da li voli ona vas? Dalibor To je pitanje za nju. Zlatko Vidite po tome da su namestili postupak i lažnog svedoka Đorđa Gačanovića. Pričao je da je bio u Malom Parizu za koji se zna da ne radi nedeljom, što su i svedoci potvrdili. Tražili smo da se utvrdi njegovo kretanje preko mobilnog telefona, da bi se videlo da nije bio tu, a on je nakon toga rekao da je ostavio mobilni negde na punjenju u gradu. NJihov ključni svedok je pao i na poligrafu. To je izdvojeno iz sudskih spisa. Slavko On je napravio kontakt s Andrejom preko navijača delija. Upregli su sve protiv nas, vojsku, tajne službe, BIA, VBA, pa i tužilaštvo i sud i to nije bilo dovoljno, već su izmislili i tog lažnog svedoka. Da sedite sa pripadnicima Kobri sada ovde, šta biste ih pitali? Slavko Zašto su to uradili. U sudnici su samo skretali pogled, preznojavali se. Tražili smo suočavanje, sudija nije odobrio. Neki iz te jedinice su me pozvali da nam pruže podršku. Zlatko Sarađivali smo sa Kobrama više puta. Bili smo zajedno i u ratu. Nemam ništa ni protiv ove dvojice, oni znaju zašto su to uradili. Tražili smo od VBA da nam dostavi šta su im bila zaduženja tog dana, ali je to službena tajna. Zašto su vas poslali iz Niša u Beograd? Dalibor Uobičajeno kod skupova visokog rizika, službe rade procene rizika i na osnovu njih pravi se plan, i definišu obaveze. Zlatko Nema dovoljno žandara u Beogradu i zato zovu kada se nešto tako dešava. Kažu da ste tukli Vučića jer je to vaša osveta za kolegu iz Žandarmerije, optuženog za ubistva Ranka Panića, inače prvostepeno oslobođenog. Dalibor Tog kolegu nismo poznavali. Slavko Zar bi rizikovali naše poslove i čitave karijere? To je laž, i njihova osveta nama jer smo samo radili naš posao. Po zakonu.