Virus da pukneš od smeha

Bilo je potrebno da korona virus (kovid-19) stigne tik do Srbije da bismo od predsednika čuli ne samo istinu već i najbolju definiciju stanja u kom trenutno živimo. Govoreći o panici zbog epidemije, prisetio se da je ona izostala tokom pandemije iz 2009. i objasnio: „Tada smo imali 137 mrtvih, ali pogledajte koliko je tada društvo bilo normalnije.“ Upravo tako, tada je društvo bilo mnogo normalnije i ne bi bilo loše da Vučić ozbiljno razmisli zbog čega. A što se panike tiče, odgovor je lak – ona je uvek proporcionalna stabilnosti društva koju obezbeđuje (ili ne) postojanje države, zakona i sistema u kom se zna ko šta radi i šta su čije nadležnosti. I nije isto kada se u ime epidemije oglašava specijalna radna grupa oformljena za suzbijanje virusa H1N1 (Borisa Tadića smo imali priliku da vidimo samo kada je prihvatio savet stručnjaka i otišao da se vakciniše) ili kada to čini predsednik koji na početku konferencije za štampu izjavi da će pričati stručnjaci jer on ništa nije shvatio osim da „svi moraju da peru ruke i da je to nešto slabije od gripa“. A onda ipak iznese gomilu dezinformacija (lečiće se rakijom i žene su zaštićene), dok prisutni stručnjaci, koji bi trebalo da obuzdaju i njega i epidemiju, ćute i pokorno gledaju u vrhove sopstvenih cipela. Dakle, epidemija stiže (zabeleženi su prvi slučajevi u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Austriji), Evropski centar za sprečavanje i kontrolu zaraza proglasio je visoki nivo rizika jer se zaraza proširila na većinu zemalja članica EU, a mantra iza koje je stala Srbija „da je bolest lakša od sezonskog gripa“ jednostavno nije adekvatna - čak i da jeste, za sezonski grip postoji vakcina i naš je izbor da li ćemo se zaštititi ili ne, a od korone može i mora da štiti jedino država adekvatnim merama. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija poslala upitnik svim zemljama sa pitanjima na osnovu kojih se utvrđuje spremnost države da se suoči sa virusom (odnose se na opremu, obuku, sistem informacija...) uz napomenu da, ukoliko je odgovor „ne“ na bar jedno od postavljenih pitanja „vaša zemlja ima rupu koju će virus iskoristiti“. Ne bi bilo loše izdvojiti par specifičnih pitanja na osnovu kojih i sami možemo da procenimo sistem. Jedno glasi: da li ste spremni da se borite sa glasinama i dezinformacijama jasnim i jednostavnim porukama koje narod može da razume? Drugo: da li možete da imate narod na svojoj strani u borbi protiv ove epidemije? Treće se odnosi na mogućnost kontakata i saradnje vlasti sa predstavnicima drugačijih političkih i drugih opredeljenja. Odgovor nadležnog ministra Zlatibora Lončara ne znamo, ali nas je na osnovu njega SZO procenio na treći od pet nivoa spremnosti (ispunjavamo manje od 60 odsto preporuka) i imamo sreću što smo smešteni između spremnijih zemalja, koje su na četvrtom nivou, poput Hrvatske, Mađarske, Bugarske i Rumunije. Ali, teško da bismo i taj treći nivo zadržali da su predstavnici SZO imali priliku da čuju konferenciju za štampu koju su predsednik i stručnjaci zajednički održali nakon višesatnih dogovora. Vučić nas je obavestio da će na nagovor stručnjaka pojačati kontrolu na granicama, ali da će lično putovati i da se neće obazirati na virus. Da ne zna da li imamo lekove i koji se lekovi koriste, ali da je najbolji sapun (to je prevencija a ne lek). Da je dve firme za proizvodnju zaštitnih maski zamolio da ubrzaju proizvodnju jer ih trenutno nema, ali da ih on lično neće koristiti. Nakon te „jasne i nedvosmislene poruke“ kakvu SZO traži, svoje obraćanje je uputio i oponentima da bi razvio opšte jedinstvo potrebno prilikom epidemija, i izjavio: „Moramo da čuvamo zemlju od lažnih izliva ljubavi čiji je cilj da se zemlja sruši. Odustao sam da od lažova pravim nacionalne heroje... ali molim ljude da slušaju državne organe, da slušaju stručnjake a ne rekla-kazala“. Zatim je doktore okupljene oko sebe predstavio kao „najstručnije ljude u zemlji“ i obećao da neće dozvoliti da neki antivakcioni lobi minira zdravstvo. I potom govornicu prepustio dečjem pulmologu Branislavu Nestoroviću, jednom od istaknutih predstavnika tog antivakcionog lobija, koji je u par rečenica srušio sve što su ozbiljni epidemiolozi imali da kažu. „Ovo je najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“, veselo je uzviknuo dr Nestorović, a porodice 3.000 preminulih su se zajedno sa njim zavratile od smeha. „Da nemamo test mi ne bismo znali da je epidemija. Bio sam protiv testiranja i protiv maski... Neću nositi masku... Žene, vi slobodno u Milano u šoping, pripremite muževe, vi znate kako se to radi“, nastavio je da ređa sve dok predsedniku nije naterao na oči suze od smeha, epidemiolozima suze od užasa, a medicinski neobrazovanom narodu izazvao još veću konfuziju. Toliku da će mu teško pomoći redovna obaveštenja na sajtu Ministarstva zdravlja (odličan potez vlasti) jer Nestorovićeva publika sigurno ne spada u onu koja se informiše na takav način. Možda kovid-19 nije opasan virus (još uvek se ne zna jer statistički podaci potiču samo iz Kine, a virus može da mutira) i možda stopa smrtnosti stvarno iznosi samo jedan odsto, ali nikako nije zanemarljiv s obzirom na to da se izuzetno brzo širi. Uz neadekvatne mere bi mogao da obuhvati i dve trećine čovečanstva, što znači da bi u Srbiji moglo da oboli 4, 5 miliona ljudi, a smrtnost bi u tom slučaju iznosila 45.000. I tu ni optimizam, ni populizam ne pomažu, već samo i jedino ozbiljne preventivne mere i ozbiljni a ne partijski stručnjaci. A to je upravo ono što najviše plaši imajući u vidu aktuelnu vlast, sposobnost njenih stručnjaka da ni kamen na kamenu ne ostane, ali i sumnjive tokove novca u kojima se nađe za oružje ali ne i za zdravstvo. „Srećna je okolnost što notorni Mića Megatrend nije osnovao medicinski fakultet, jer bi polaznici iz te partijske škole (čuj mene, škole!) preplavili zdravstvene ustanove u Srbiji. Ovako, sistem se još drži. Poguban uticaj političkog kadriranja zahvatio je samo upravljački sloj, ali je sistem vrednosti ostao u velikoj meri neokrnjen. Epidemiološka služba ima potreban stručni i kadrovski potencijal, ali nije sve u ljudima. Ozbiljno se kuburi sa opremom. Ilustrativno je u tom pogledu, kao prva pokazna vežba funkcionisanja sistema, pretvaranje u karantin dve sobe Studentskog stacionara u Beogradu. Zdravstveni radnici su bili prinuđeni da privatno nabavljaju maske i ostali potrošni materijal. Ta pojava ima široke razmere, na šta uporno ukazuje dr Rade Panić koji tvrdi da zdravstvene vlasti snabdevaju lekare ’papirologijom’, tj. informacijama koje pamte sa studija medicine, ali ne i opremom“, kaže epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović. Zaštitnih maski nema i ne zna se kada će ih biti. Možda je to razlog zbog kojeg nas vlast ubeđuje da i nisu potrebne, ali je onda nejasno zašto ih Tomislav Nikolić šalje u Kinu i to u vrednosti od 5.000 evra. I zašto Ivica Dačić tvrdi da će i Vlada dati sličnu donaciju? Pa zar ne bi bilo bolje da umesto novca koji nam je u ovom trenutku i te kako potreban, Kinezima doniramo saopštenje naših stručnjaka u kom piše da maske i nisu baš neka zaštita? Zaštitne naočare (virus se prenosi preko očiju) niko i ne pominje. Vlast kupuje od Rusa protivraketni sistem „Pancir“, ali do sada nije raspisan nijedan tender za zaštitnu opremu i skafandere za medicinsko osoblje. Nedavno smo imali priliku da vidimo snimak na kom ekipa u Kraljevu izlazi na teren da bi pokupila pacijenta za kog se sumnjalo da je zaražen i bilo je primetno da nijedan od njih nije imao čizme, niti im je lice bilo zaštićeno onako kako to zahteva SZO. Najavljuje se kupovina oružja od Izraela, a nabavka respiratora nije na dnevnom redu. Epidemiolozi tvrde da ih „ima dovoljno za početak“, ali šta ćemo za kraj? Jedini podatak koji imamo je da je njihova poslednja nabavka bila 2009. i da ih je tada bilo oko 470. „Nemamo dovoljan broj respiratora. Korona još nije stigla a nama je iz Kragujevca javljeno da nemaju slobodni respirator. Kod nas u Kraljevu su u tom trenutku bili zauzeti svih pet i šesti koji je transportni i ne bi trebalo da bude na odeljenju. Nema dovoljno aparata za anesteziju, aparata za monitornig, magnetnih rezonanci... Sve to imamo u ograničenoj količini i jedva funkcionišemo i bez epidemije. Ako bi epidemija stigla sve bi moralo da stane, operacije bi se odlagale a liste čekanja širile. Ako na hitnoj i infektologiji ima neke opreme, na drugim mestima je nema. Na anesteziji nismo dobili ništa osim rukavica i maski, koje su malo kvalitetnije od običnih hirurških ali daleko nekvalitetnije od onih koje preporučuju SZO. Ukoliko nam stigne pacijent koji je u teškom respiratornom sindromu, kakav se može očekivati, nas će pozvati da intubiramo. Ne znam da li ćemo na infektivnoj dobiti opremu ili ne, ne znam ni koliko takve opreme ima. Bojim se da je podeljena samo po jedna da bi se pokazalo da je ima. Nadam se da neće biti veće epidemije, a ako je bude ogoliće se koliko zdravstveni sistem nije organizovan kako treba“, kaže dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. I još jednom upozorava da iz Batuta i od infektologa uredno stižu uputstva, ali da su neka neprimenjiva, a neka nejasna. Recimo, ukoliko se pacijent sa simptomima javi lekaru opšte prakse (nisu dobili adekvatnu opremu) ili u Hitnu, preporuka je da mu se stavi maska na lice i da se transportuje do infektivne. Međutim, nema uputstva šta da se radi sa ostalim pacijentima koji su bili u čekaonici, baš kao što nema ni protokola šta se radi sa lekarom ili sestrom koji su ga primili i transportovali. Da li se i oni zadržavaju u karantinu, što bi bilo logično, ili se vraćaju na radno mesto. I ako se svi smeštaju u izolaciju, gde se smeštaju? Recimo, ako u uputstvu piše da na internom prijemnom mora da bude primljen jedan pacijent, onda to znači da će čitavo interno odeljenje morati da stane i da nema prolaza za druge pacijente koji nisu bili izloženi koroni. Gde se onda ti pacijenti leče? „Sve i da se pojavi virus korona u Srbiji, neće biti smak sveta jer smo spremni da reagujemo. Razgovarao sam sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom – bolnice i kasarne, kao i neki privatni objekti biće obezbeđeni za eventualni smeštaj zaraženih“, bile su reči kojima je ministar zdravlja Zlatibor Lončar umirio stanovništvo. O ostalim pacijentima se nije izjašnjavao. „Takva izjava izaziva paniku. Mi smo poslednji put kasarne koristili 1915, to je izjava koja ide na jednu ekstremnu stranu“, kaže prof. Radovanović. A čak i da ne ide, da li su kasarne pravo mesto za izolaciju. Da li je to i Infektivna klinika u Beogradu koja funkcioniše samo zahvaljujući medicinskom kadru a ne uslovima koji su obezbeđeni. Izolacija bi po uputstvu morala da ima svoj sanitarni čvor, mogućnost provetravanja, ali tako da vazduh iz nje ne dolazi u kontakt sa ostalim prostorijama i dovoljan broj priključaka za aparate koji su potrebni. Kinezi su za dve nedelje uspeli da podignu dve bolnice koje ispunjavaju sve te standarde, a u prvoj je u roku od šest dana popunjeno svih 3.500 mesta. Naši neimari nisu u stanju da ulicu od 200 metara rekonstruišu za godinu dana. Uz to se čak ne pristupa ni preventivnom karantinu (kućnoj izolaciji) koja je dala rezultate i u zemljama lošije opremljenim od naše. Recimo, Severna Makedonija je na dve nedelje poslala kući sve ljude koji su boravili u Italiji (period inkubacije), dok se kod nas povratnicima daju papirići sa telefonima na koje da se jave u slučaju da im postane loše, a do tada bez ikakve kontrole odlaze na posao. Mere im ( a nekada i ne) temperaturu, što baš i nije zaštitna mera – zaraženi ne putuju, a simptomi mogu da se pojave i nekoliko dana nakon te „kontrole“. „Ne bih želeo da širim paniku, ali ako bude veći broj obolelih mi nećemo imati kapacitete da ih zbrinemo i naša zdravstvena služba nije organizovana tako da to možemo da uradimo. Znaćemo koliko smo spremni tek i ako se to dogodi, ali ja sam 99 odsto uveren da nismo. Zato i imamo priču da to nije opasan virus. Ako govorimo o smrtnosti, i nije preterano opasan, ali to nije razlog da igramo lutriju. Moramo da znamo da li ćemo se boriti za taj jedan odsto pacijenata ili ćemo reći - to je gubitak koji moramo da prihvatimo. Ne treba dizati paniku, ali moramo da budemo dobro pripremljeni, a u to ne spada priča o rakiji, belom luku i šopingu u Italiji. Mada, nisam nešto drugo ni očekivao od predsednika koji je u vreme kada je vladao grip, tokom predizborne kampanje u kojoj je susretao mnoge ljude, ušao u sterilnu sobu dečje onkologije. Zato su njegove izjave i izjave ljudi koji su mu bliski takve, iako je predsednik SZO rekao da „ko god misli da će olako da prođe sa koronom grdno se prevario“, kaže dr Panić. A sada je opet kampanja i Vučiću je opet potrebno da bude svuda i pred svima. Scenario po kom mu na mitinge neće dovoziti hiljade i hiljade ljudi zaduženih da mu kliču (nagurane u autobuse u kojima se zaraza lako širi), za njega je nezamisliva. Već je izjavio da neće podleći paranoji koju su ispoljili zemlje poput Francuske ili Švajcarske koje su zabranile javna okupljanja, što znači da će okupljanja njegovih pristalica biti. Možda je i elaborat o rakiji bio u vezi sa tim, primorani da dođu će uz sendviče dobiti i koju čašicu. Zašto da ne, lepo kaže predsednik da je alkohol najbolji lek – pomaže da preživiš ono što doživiš, sa koronom ili bez nje.